Vučić je naložio da se iz unutrašnjosti na miting u Beogradu dovede minimum 150.000 ljudi. Ti autobusi su simbol čemera i jada društva u kojem živimo, u kojem ljudi postaju pre džakovi krompira nego misleća bića. Sav njihov rad i trud se briše, svi ti radni sati, zarađene plate, nisu dovoljne, mora još nešto da se odradi, čega nema ni u jednom ugovoru o radu.
Umesto da novac uloži u vrtiće, škole, bolnice, u dečije psihologe, u obrazovni sistem koji bi pokušao da klince vrati na trasu kulture i vaspitanja, normalnosti i naivnosti, makar u toj ranoj mladosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naložio da se iz unutrašnjosti na miting u Beogradu dovede minimum 150.000 ljudi. Na desetine autobusa doći će i iz najsiromašnijih gradova u Srbiji.
Po koju cenu? Nažalost ovde novac deluje najbenignije.
Predsednik je usavršio sistem, kreiran i od svih prethodnih vlasti, u kojem se ljudima sistematski oduzima dostojanstvo, ponos, kritičko mišljenje. U nemanju izbora i ucenama ljudi su spremni da učine sve. Ti autobusi su simbol čemera i jada društva u kojem živimo, u kojem ljudi postaju pre džakovi krompira nego misleća bića. Sav njihov rad i trud se briše, svi ti radni sati, zarađene plate, nisu dovoljne, mora još nešto da se odradi, čega nema ni u jednom ugovoru o radu.
A daje samo onoliko koliko je dovoljno, za opstanak, kroz minimalce, povišice, sitne povlastice, koru hleba u tenziji, jer „šta zna mečka šta je jagoda“?
A za ugojene „mečke“, koje mitinge organizuju, i dele glavnicu, za njih su gambori po evropskim metropolama, Meklareni po Beogradu, Pomerol i Pingus po restoranima u kojima se i gledanje u meni naplaćuje. Stanovi u Beogradu na vodi, koji se kao indulgencija i mera partijske poslušnosti kupuju od mahom naših para. Stanovi u kojima se na kredencima pred spavanje ostavljaju platinaste ženske Kartijeove narukvice.
Uhlebljeni, u ozbiljnim talovima, oni ne moraju da se tamburaju po autobusima, već poslušnost pokazuju na neki mnogo gospodskiji način.
Ni njima više nije svejedno, i oni imaju decu, i oni sada znaju da kada njima prava mečka dođe na vrata, niko neće biti kriv i odgovoran, i njima će se smejati Ana Brnabić sa Tvitera, dok im dete sa Pinka edukuju Kristijan Golubović i Zvezdan Slavnić. To baš i ne mogu da zakrpe skupe večere i cipele.
Ni jedne ni druge ne možemo da osuđujemo, koliko god neki od nas verovali da imaju izbor, koji se zove samopoštovanje i dostojanstvo. I koliko god oni neverovali da su daleko jači nego što misle.
A da je lako nije. Zamislite kako je običnom službeniku ili radniku, kada je Biljani Srbljanović (koja često opoziciju (zasluženo) nije štedela, i kojoj se neretko zamerala nekritičnost prema režimu) ugašena kolumna u Blicu, jer se dotakla Porfirija i njegove mizoginije, kada ceo grad zna da je Branko Lazić, kapiten košarkaškog kluba Crvena Zvezde zaista tvitnuo zapanjen premijerkinim cerekanjem, i isti tvit je za tili čas morao da obriše, jer je poziv odozgo stigao promptno.
Koliko ljudi i sam znam koji su uslovljeni na ovaj ili onaj način. Mnogi bi i da odu na protest, ali “možda će ih neko videti”. Ukoliko mislite da je ovim ljudima lako da kliču ovoj bulumenti, i svaki dan ponovo reinstaliraju želudac, varate se. Niko ne voli torturu, čak i kada je plaćena. Teška je to muka.
Dok se ovi kojima je „dobro“ i ovi koji „moraju“ ne probude, nastaviće se sve ovo što nam se dešava. Upravo su oni početak i kraj ovog sistema. Pokazna vežba i za sve buduće vlasti, da imamo kičmu, da smo ljudi, a ne robovi. Ovo odavno više nije politika, već goli život.
Po poslednjem popisu u Srbiji ima više od pola miliona ljudi manje nego 2011. godine. Ostaće na kraju samo ti koji preživljavaju, a suštinski ne žive. Deca će im imati sve manje drugara, radovaćemo se danima kada neko nekoga nije pretukao, ubio se, kada se međusobno, nahuškani jedni na druge, nismo na sred ulice šamarali. Pa o čemu pričam? To vreme je sve ovo danas – sumorno, turobno, puno straha i neizvesnosti, sa policajcima ispred škola, i unezverenim roditeljima.
Ako i ovo prođe, i zvanično ćemo postati zemlja krompira, a ne ljudi.
Pavle Jakšić | Vitraž
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
