Priča o legendama sporta – Đanluiđi Bufonu, Tom Brejdiju, Noriaki Kasaiju, Kazujoši Miuri. Pobedili su sve, pa i godine, relativizujući ih do krajnjih granica, za nadu, i na sreću svih nas običnih smrtnika.
U vremenu u kojem živimo nažalost sve češće odlaze glumci, pevači, sportisti, koji su obeležili živote različitih generacija, koji su heroji naše mladosti. Tada nas tuče prolaznost, seta, nostalgija, svest da i mi starimo biva izraženija. Ali postoje i izuzeci, koji nas čak vraćaju u neke davne dane, bez osećaja tuge ili nemoći, naprotiv, zbog tih izuzetaka pomislimo da još (uvek) sve možemo. To su ljudi koji pojam vremena čine takvim da ono za nas ne predstavlja neprijatelja koji svakom sekundom biva nadmoćniji.
Jednom prilikom Greg Popović mi je u neformalnom razgovoru u Beogradu izjavio “tačnost je lopov vremena”, citirajući Oskara Vajlda. Tekst o četiri musketara večnosti zasigurno je priča i o tome – tačnosti, perfekcionizmu, trajanju.
Đanluiđi Bufon
Karara. Region odakle potiče čuveni plavo-beli mermer. Srce Toskane. Ali ovde se nije brusio samo kamen od kalcita ili dolomita, već i jedan od najboljih, ako ne i najbolji golman svih vremena – čuveni “Điđi”. Jedan od retkih fudbalera koji je zabeležio preko 1000 nastupa u svojoj karijeri. Bufon drži rekord za najduži period bez primljenog gola u Seriji A, koji je trajao u nizu od dvanaest utakmica. U brojkama – 974 minuta, tokom sezone 2015-2016. Rekorder je i u reprezentaciji Italije.
Prošle godine Bufon je postavio novi rekord u broju zvaničnih utakmica, kada je svojim 648 zvaničnim mečom preskočio bivšeg kolegu iz reprezentacije Paola Maldinija. Ovaj rekord je došao tačno 25 godina nakon Bufonovog prvog pojavljivanja u “cirkusu za skudeto”, kada je debitovao za Parmu, i 19 godina nakon što je potpisao za Juventus.
Za taj debi veliki Dino Zof je rekao: “nikada nisam video da je neko pokazao takvu snagu ličnosti i kvalitet već u svom prvom meču”. Kada je Juventus nakon afere “Kalčopoli” morao u Seriju B, trener Bajerna Jup Hajnkes izjavio je da je Bufon jedan od najboljih golmana svih vremena, i da je tim potezom pokazao lojalnost i vernost svom timu – “gest vredan naklona”.
Godine 2012. u Juventusu preuzima kapitensku traku od Alesandra Del Pjera, i biva po drugi put nominovan za Zlatnu loptu. Iker Kasiljasu i njegovoj generaciji Bufon je bio uzor. “Kada sam počinjao da igram, imao sam samo jedan san, da postanem kao on, i svaki put kada sam igrao protiv njega to je bio poseban osećaj”, dodao je takođe legendarni bivši golman Real Madrida.
Bufon je i dalje tu i u svojoj 43-oj godini, i ne pomišlja na kraj, možda baš jer mu je ponovo izmakao trofej koji čeka sve ove godine Ligu šampiona, pošto je je u karijeri osvojio gotovo sve što je mogao – prvenstvo sveta, titulu u Seriji A, Kup Italije, Superkup Italije. Porto je ove godine stavio tačku na taj dugogodišnji san, ali Bufonovi snovi nemaju rok trajanja!
A šta se sve u međuvremenu promenilo? Počnimo od toga sa kime je delio svlačionicu te 1995. godine u Parmi. Zola, Benarivo, Sensini, Stoičkov, Tomas Brolin, Asprilja, Dino Bađo.
Možete da pretpostavite da velika većina njih sada izgleda kao “pravi (Nazario de Lima ) Ronaldo”. Pokušali su Jonas Bjorkman u tenisu, i Vins Karter u košarci, Adam Vinatijeri (slobodan agent, pa još uvek postoji šansa da ga gledamo i sledeće godine) da ga prate u stopu, ali su u međuvremenu i oni odustali u ovoj bici bez kraja, u kojoj samo Bufon odlučuje kada i kraj zvanično postaje deo pravila igre.
Te godine kada je on debitovao noseći reklamu za mlečni gigant Parmalat na svom dresu, Austrija, Finska i Švedska su pristupile Evropskoj uniji. Rat je eskalirao u Bosni i Krajini, a podignute su i prve optužnice haškog tribunala. Majk Tajson je pušten iz zatvora nakon što je ispred rešetaka proveo tri godine.
Šengen je počeo da se primenjuje. U Čečeniji je počeo da bukti rat, a u aprilu iste godine u Americi se dogodio teroristički napad u Oklahomi. Žak Širak je postao predsednik Francuske, a Džon Mejdžor premijer Britanije. Ajaks je osvojio Ligu šampiona pobedivši Milan sa 1-0 golom Patrika Klajvera na stadionu Ernest Hapel. Prvi čovek Gruzije Eduard Ševarnadze izbegao je atentat, a Majkrosoft je izbacio Windows 95. O. Džej. Simpson proglašen je nevinim.
A Bufon je i dalje tu, iako ga je trenutno češće odmenjuje Ščešnji u Juventusu. Kose mu i dalje ne manjka, i dalje ima onaj zarazni izraz nestašnog mladića punog strasti i želje za fudbalom. Kraj. Šta je to kraj? Pojam relativan kao i sreća, za koju je Vargas Ljosa jednom rekao da je “izuzetak i suprotnost u životu ljudi, koji povremeno trebamo da oživimo, duvajući u taj plamenčić da se ne ugasi”. Bufon je jedan takav izuzetak.
Tom Brejdi
Brejdi je otelotvorenje američkog sna. Uspešan, lep, sa jednom od najlepših, najenigmatičnijih žena na svetu Žizel. Preslatka deca, život van medija, pompe, kontroverzi.
I sedam puta osvajač Superboula, više od bilo kog NFL kluba. Njegova Vikipedia stranica je otprilike iste dužine kao izraelsko-palestinski sukob. Čovek koji je na draftu 2000. godine bio u šestoj rundi 199-i pik, pokazao je šta se desi kada ne dozvolite drugima da vas ubace u projektovane kutije, već kutije birate sami. Pet puta je bio MVP Superboula, a tri puta MVP sezone.
Lista rekorda, priznanja skoro je beskonačna, suma sumarum upućuje na jednu neospornu činjenicu – najbolji svih vremena u američkom fudbalu, a uz Džordana verovatno jedini čovek koji je svoje ime neraskidivo vezao uz sport kojim se bavi. Kao Xerox za štampu ili Gilette za brijanje.
Uskoro puni 44, a Patriku Mahomsu, je u dresu “Bakanirsa” objasnio da se još uvek samo on pita čije vreme kada dolazi.
Te 2000. godine kada još nije kompletiran ni jedan od njegovih 6.778 pasova, kule “bliznakinje” su još uvek krasile Njujork. Izbačen je Windows 2000, a Francuska je pobedila Italiju nakon produžetaka sa 2-1 u finalu Evropskog prvenstva, postavši tako prva fudbalska nacija koja je vezala i svetski i evropski šampionat. Stiv Džobs prvi put javno svet upoznaje sa beta verzijom sistema OS X.
Nintendo GameCube je ugledao svetlost dana, a petog oktobra je svrgnut režim Slobodana Miloševića u Srbiji. Mihael Šumaher je osvojio svoju prvu titulu sa Ferarijem, a bend Linkin Park je svoj Hybrid Theory prodao u 27 miliona primeraka. Svet je tada brojao nešto preko 6 milijardi ljudi.
On i dalje ne pomišlja na kraj, a apetiti “Tampe” su još veći nego prošle godine. Za Brejdija su godine neka teška ireverzibilna manipulacija, kojom će se nauka sigurno baviti, ali tek ako, i kada završi svoju karijeru.
Noriaki Kasai
Koliko nas se seti ranog detinjstva kada čuje Obersdorf, Garmiš Partenkirhen, Insbruk. Bišofshofen, čuvene četiri skakaonice, sveti gral skijaških skokova. Pre 15-ak godina tada je, početkom januara skoro bez uzuzetka padao sneg, kada smo imali jasno podeljena godišnja doba. Sećate se i nekih imena iz tih vremena – Masahiko Harada, Kazujoši Funaki, Takanobu Okabe. Na Olimpijskim igrama u Lilehameru 1994. medalje su odneli Vaisflog, Espen Bredesen i Andreas Goldberger. Tu je jedan od glavnih likova ovog teksta bio četrnaesti.
Ređala su se kasnije i neka druga imena Jani Soininen, Sven Hanavald, Jane Ahonen, Adam Mališ, Mati Hautemaki. Godine 2010. zlatnu olimpijsku medalju osvojio je Peter Prevc, a naš junak bio je drugi. Godine 2018. dolaze neke nove nade – Forfang, Velinger, Kamil Stok.
I dalje je samo jedan tu. Noriaki Kasai. Da, čovek iz Šimokave sa Hokaida, u svojoj 48. godini i dalje skače. U svojoj karijeri postavio je sijaset rekorda. Godine 2016. uvršten je u Ginisovu knjigu rekorda kao skakač sa najviše startova u Svetskom kupu, ne samo u skokovima, već u svim skijaškim disciplinama organizovanim pod okriljem Svetske skijaške federacije. Period koji je trajao 31 sezonu, od 1988, sve do sezone 2019-2020.
Te 1988. godine u Saporou, kada je 17. decembra debitovao sa svojih 16 godina, osvojivši 31. mesto svet je bio nešto sasvim drugo. Tog decembra Benazir Buto postala je prva žena premijer jedne islamske države, i to Pakistana. Let Pan Ama broj 103 tragično je okončan eksplozijom iznad Škotske, a ukupno je 270 ljudi izgubilo život, a kasnije je Libija platila debelu odštetu Britancima za ovaj teroristički napad u aferi Lokerbi. Prvog decembra te godine obeležen je prvi dan u borbi protiv AIDSA. Za Kasaija, onaj Windows 95 iz Bufonovog vremena deluje kao novi Apple Macbook Pro.
A Kasai, ko Kasai. Dorijan Grej, bez one ružne slike. Godine 2016. ubeležio je 500-i start na svetskom kupu, a na Olimpijskim igrama je uredno bio 21, tada kao 46-ogodišnjak.
Roju Kobajaši je 2021. pretekao Kasaija sa 18 titula na Svetskom kupu, što je možda i razlog više da ne odustaje, o čemu svedoči i Kasaijeva fotografija od januara ove godine u Planici.
Nasmejan, spreman, ram vremena je sa sebe nehajno skinuo kao par pahulja snega.
Kazujoši Miura
Prvi veliki transfer na ovim prostorima, bombastičan u međunarodnim okvirima napravio je Dinamo, koji je tada bio Kroacija, a koji je doveo prvog japanskog fudbalera koji je imao status superstara. To je bilo davne 1999. godine. A Kazujoši Miura je pre Zagreba već promenio “onoliko” klubova. Od Santosa 1986, do Palmeirsa, Kurićibe, Verdi Kavasakija, Đenove.
U Dinamu je igrao sa Jurićem, Ladićem, Goce Sedloskim, Bišćanom, Prosinečkim, Mujčinom, Tomo Šokotom, Josipom Šimićem. Dinamo je tada u kvalifikacijama izbacio Seltik, a u grupnoj fazi je pobedio Ajaks u gostima, jednom Porto, dok je sa Olimpijakosom upisao poraz i nerešen rezultat.
U Zagrebu je često na Cvetnom trgu pio kafu, nikada priviknut da je poznat i slavan, čak i na drugim meridijanima. Nakon Dinama nastavlja svoju epopeju u Japanu, gde i danas traje, u svojoj 54-oj godini, igrajući u Džej ligi za Jokahamu. I dalje se nesmanjenom znatiželjom publika iščekuje njegov čuveni “Kazu ples”, kojim proslavlja svoje pogotke.
Miura drži rekord kao najstariji fudbaler i strelac u svim profesionalnim ligama sveta, što je postigao u svojoj 50-oj godini (5. marta 2017, na meču Jokohama – Nagasaki), a 2020. je taj rekord dodatno podebljao svojim godinama (54). Takođe je i jedini fudbaler koji je igrao u 5 različitih dekada, od osamdesetih do dve hiljade dvadesetih.
A pitate se verovatno zbog čega je ova luda karijera otpočela baš u Brazilu? Pa 1982. on je napustio srednju školu Šizouka i sam otputovao u Brazil kao petnaestogodišnjak da bi postao profesionalni fudbaler. U Brazilu je bio do 1990. Već tada je u Japanu postao kult, a kako i ne bi, ovako hrabar i “lud”? Postao je prvi japanski fudbaler koji je igrao u Seriji A, otškrinuvši vrata Nakati, Nagatomu, Nakamuri, Hondi. U Đenovi je postigao samo jedan pogodak, ali legendarni “Kazu” ne bi bi to što jeste da taj gol nije dao baš u večitom derbiju sa Sampdorijom.
Ugovore sa Jokahamom obnavlja od 2018, pa je 23. septembra 2020. otpočeo meč kao starter protiv Kavasaki Frontala, odigravši 57 minuta. Možda je ta brojka baš ona u kojoj će se “Kazu” oprostiti od fudbala, a možda će još jednom, po ko zna koji put, da zaokruži jednu dekadu, elegantno, onako kako samo on to ume.
Kacuhito Kinoši, postao je skoro deo Piksijevog stručnog štaba, a upravo je on godinama bio Miurin lični trener. Skorašnji uspešni rezultati predstavljaju i zrno nade i za naše (pre)često umorne fudbalere.
Kada je Miura počeo da gradi svoju fudbalsku priču nije bilo ni naznake o Windows sistemu, ali tada jeste nastao prvi PC virus “Brain” koji je počeo da se širi. Vojadžer 2 je ostvario prvi kontakt sa Uranom, Sovjetski Savez je lansirao svoju stanicu Mir, dok je svemirski šatl Čelendžer nažalost imao manje sreće, pošto je eksplodirao sa sedam članova posade nakon samo 73 sekunde.
Osnovan je studio za animaciju Piksar. Halajeva kometa je došla do najbliže tačke Suncu. Ubijen je švedski premijer Olof Palme, a Papa Džon Pol 2 je prvi Papa koji je posetio jednu sinagogu, i to u Rimu. Filmski studio Paramaunt izbacio je kultni Top Gun.
Mislim da je svima kroz ove podatke dovoljno jasno koliko je star Miura, ali i koliko su godine zaista, samo mentalna kategorija. Setite se toga kada vam one budu opravdanje, da nešto ne možete da učinite ili pokušate. A kroz neko vreme kada budemo pravili novi presek večnih musketara sporta, možda i neko ime baš sa ove liste i dalje bude prisutno, a možda to budu upravo oni koji na ova mesta iz prikrajka pretenduju poput Zlatana Ibrahimovića, Kajla Korvera, Rodžera Federera, i još poneke face.
Vitraž | Pavle Jakšić
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
