Feljton o Džefriju Epstinu čiji slučaj prikrivanja i mračnih tajni deli Ameriku, ali i utiče na čitav svet, koji većinski žudi za istinom.
Od bahatosti i “Lolita Ekspresa” do pretnji urednicima Veniti Fera. Zbog čega je Izrael figurirao za Epstinovu sigurnu luku, i šta se zna o njegovim sponama sa vrhom vlasti te zemlje? Na pitanje kako je moguće da je uz toliko dokaza i svedoka Epstin prošao sa maltene privatnim kućnim smeštajem, uz pravo na izlazak iz stana, dajemo odgovore kroz ceo feljton, ali odgovor bi mogao da bude uobličen kroz konstataciju da je bio zaštićen, i da mu se prosto moglo.
Dok se većina osuđenih seksualnih prestupnika na Floridi šalje u državni zatvor, Epstin je smešten u privatno krilo zatvora okruga Palm Bič i, prema šerifovoj kancelariji, nakon tri ipo meseca mu je dozvoljeno da napušta zatvor do dvanaest sati dnevno, šest dana u nedelji. Osuđeni seksualni prestupnik. Vrata Epstinove ćelije bila su otključana, imao je pristup advokatskoj sobi gde mu je instaliran televizor. Radio je u kancelariji fondacije koju je osnovao neposredno pre nego što je zatvoren, a preko nje je šerifova kancelarija primila 128.000 dolara kako bi pokrila troškove “dodatnih usluga” koje su mu pružane.
Zakon je isti za sve – zvuči kao dečija sanjarija.
Činjenica da su ljudi uočavali sve te maloletne devojke, da ostrva Sent Džejms i Sent Tomas ipak nisu bila u himalajskim pećinama, govori da Epstin i nije preterano vodio računa. Njegov Boing 727-100 meštani Devičanskih ostrva nazvali su „Lolita ekspres“ zbog čestih dolazaka sa maloletnim devojčicama, pa otud i referenca na roman Vladimira Nabokova iz 1955. godine o Dolores Hejz, dvanaestogodišnjoj devojčici, i njenom profesoru silovatelju.
Ni poznati se nisu stideli da sa njim putuju. Bivši predsednici Kube i Kolumbije, Fidel Kastro i Andres Pastrana (Epstin je verovatno razmatrao preseljenje u jednu od te dve zemlje jer u to vreme (2003) bio pod istragom američkih organa reda), Kevin Spejsi, Bil Klinton (u dnevnicima letova nisu navedeni nikakvi detalji Tajne službe za najmanje pet letova tokom putovanja u Aziju 2002. godine), Kris Taker, Ron Barkl, Naomi Kembel, Leri Samers, Donald Tramp, i ko zna ko još. Zanimljivo je da je nakon prodaje 2017. godine avion uništen.
Veniti Fer i meci na tremu urednikove kuće
Obrise bahatosti oslikava i priča i 2002. godine kada su novinarka Veniti Fera Viki Vord i njen urednik Grejdon Karter odustali od intervjuisanja dve sestre koje su izjavile da su ih Epstin i Maksvelova seksualno zlostavljali. U međuvremenu su se javili roditelji još jedne devojčice, sve tri priče su se poklopile, prolazeći pravne provere, a onda, neposredno predštampu,
Grejden Karter, koji je u to vreme vodio “Veniti” izbacuje profilni članak o “međunarodnom finansijskom stručnjaku”, bez ikakvih mrlja, sumnji i spomena optužbi.
Po priči Vordove, koju su potvrdile njene kolege jednog dana u Karterovoj kancelariji zatekao se upravo Epstin, ljut i besan, koji Karteru saopštava “bolje ovo da ne objavljuješ”. Nakon toga Karter ispred svoje kuće u Njujorku pronalazi metak na tremu, a na svom imanju na severu države pronalazi odsečenu mačiju glavu. Kompletna kancelarije Veniti Fera znala je o čemu se radi.
Kolika je bila njegova moć govori podatak da nije opala ni kada se 2008. našao iza rešetaka. Nedavno je senator Ron Vajden, etablirani predstavnik demokrata u senatskom finansijskom odboru upozorio da “oni koji žele više informacija o Epstinovim prevarama moraju da prate put novca”. Poslednje tri godine njegova kancelarije istraživala je Epstinovu finansijsku mrežu utvrdivši transakcije od 1,5 milijardi dolara sa četiri velike banke, uključujući na hiljade bankovnih transfera za kupovinu i prodaju umetničkih dela za bogate prijatelje, zatim su plaćane naknade od strane bogatih klijenata, kao i uplate brojnim ženama širom sveta. Postavlja se pitanje i ovoj, i prethodnoj administraciji, ukoliko Savezna vlada ima dokumente o ovim transakcijama zbog čega ih ne objavljuje?
Na to pitanje možda bi odgovor mogao da da i Les Veksner. Kada je Epstin poslat u zatvor, 2008. godine je prebacio sav svoj novac u Izrael, uz uplatu od 46,5 miliona Veksnerovoj fondaciji, novac za koji je Veksner kasnije izjavio da je “bio dug”. Les Veksner, koji je po Forbsu težak skoro deset milijardi dolara, nikada nije dao niti jednu jedinu izjavu istražiteljima i sudu.
Izrael, sigurna luka, sporni zakon i pedofilija
Izrael, u koji je Epstin često putovao (i u aprilu 2008. godine, bez dozvole sudskih vlasti, kada se sastao se sa brojnim naučnicima istraživačima, posećujući različite izraelske vojne baze), nije figurirao isključivo samo kao utočište za njegov novac, već i za njega samog, delom i zbog spornog zakona, u koji javnost nije (bila) toliko upućena.
Naime, mnogi optuženi američki pedofili pobegli su u Izrael, koristeći Zakon o povratku, koji Amerikancima jevrejskog porekla i njihovim porodicama dodeljuje automatsko državljanstvo, uz minimalne prepreke. Iako postoje provere krivične prošlosti, prestupnici mogu zaobići ove zahteve na razne načine, što im omogućava da izbegnu pravdu (o čemu je pisao Pol Voker u Independentu, 2016, godine u autorskom tekstu “Izrael postaje „sigurno utočište za pedofile“ sa zakonima koji omogućavaju svim Jevrejima legalan povratak”).
Tako su segmenti zakona izraelskog pravnog sistema, dela koji je u vezi sa pedofilijom, otkrili duboko ukorenjene probleme pravde i odgovornosti koji pogađaju društvo. Prestupnici koriste izraelski Zakon o povratku kako bi izbegli posledice, a poznati slučajevi poput slučaja Malke Lajfer ističu prepreke u vezi sa ekstradicijom i pravnim preprekama.
Bivša direktorka škole Malka Lajfer suočila se sa suđenjem po 70 tačaka optužnice za seksualne prestupe koje je podigla policija Viktorije, u Australiji, a optužbe je podnelo najmanje osam navodnih žrtava. Lajfer, koja je posedovala dvojno izraelsko-australijsko državljanstvo, pobegla je pod sumnjivim okolnostima neposredno pre nego što je izdata poternica i ostala je na teritoriji pod Izraela od 2008. do januara 2021. godine, pod različitim nivoima policijskog i sudskog nadzora, čekajući rešavanje njenog slučaja ekstradicije.
Implikacije oko spornog zakona, posebno su izmeštene u javnost nakon što je policija u Rio de Žaneiru saopštila je da je izraelski diplomata, osumnjičen da pripada međunarodnom lancu dečje pornografije pobegao iz Brazila u Izrael. Izraelska diplomatska misija potvrdila je da se njen vicekonzul, Ari Šer, vratio kući na zahtev izraelske vlade, koja je, kako je navedeno, naložila istragu o navodima.
Deca su fotografisana i snimljena u kući diplomate, dok su pornografski video snimci male dece pronađenim u kući nastavnika hebrejskog jezika sa kojim je on bio u kontaktu.
Pet godina kasnije tadašnji ministar inostranih poslova Izraela planirao da Šera postavi za konzula u Kanberi (kao zamena Amiru Latija, koji se vratio u Izrael na zahtev australijskog Ministarstva spoljnih poslova zbog spekulacija da je bio umešan u navodni lanac Mosada, osude i zatvaranja dvojice Izraelaca na Novom Zelandu zbog dobijanja pasoša na na prevaru), što je izazvalo i reakciju Australije, o čemu je pisao i izraelski Harec.
Šer na kraju nije proglašen krivim za zločin, ali je “ukoren” zbog nedoličnog ponašanja.
Ehud Barak
Veze sa Izraelom, i kontakti sa najvišim državnim zvaničnicima te zemlje u mnogome su inicirale sumnje da je Epstin na neki način bio povezan za obaveštajnom zajednicom. Poznavao je četiri izraelska premijera, uključujući Benjamina Netanjahua, Šimona Pereza, Ehuda Baraka (čest Epstinov gost u Njujorku), Ehuda Olmerta.
Izraelske novine Harec su 2015. godine objavile da je Epstin investirao u startap Reporty Homeland Security (rebrendiran u Carbyne 2018. godine), povezan sa izraelskom odbrambenom industrijom. Na njegovom čelu bio je bivši izraelski premijer Barak, jedno vreme ministar odbrane i načelnik štaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF). Epstin i Barak bili su jako bliski, pa je na adresi 301 East 66th Street na Menhetnu Barak bio rado viđen gost.
Takođe je poznavao i Mošea Kaceva, predsednika Izraela, koji je podneo ostavku na uglavnom ceremonijalnu poziciju 2007. godine nakon što je optužen za silovanje i seksualno uznemiravanje. U novembru 2011. godine, Vrhovni sud Izraela jednoglasno je potvrdio presudu za silovanje bivše zaposlene kada je bio ministar u kabinetu 1990-ih, i za seksualno uznemiravanje dve druge žene. takođe dok je bio predsednik. Kacev, rođen u Iranu postao je prvi izraelski predsednik (postao poslanik stranke Likud 1977. godine u 30. godini) koji je dolazio iz neke muslimanske zemlje.
Za bivšeg premijera Izraela Naftalija Beneta ne postoji ikakva mogućnost da je Epstin na bilo koji način bio povezan sa Mosadom ili Izraelom, što je napisao i u direktnom odgovoru novinaru Takeru Karlsonu na mreži Eks, uz to upućujući, kako je Karlson doživeo i suptilnu pretnju nakon konstatacije da “postoji žestok talas kleveta i laži protiv njegove zemlje i naroda”, kroz rečenicu “mi to jednostavno više nećemo trpeti”.
Kada je Epstin u pitanju sve informacije dolaze retroaktivno, pa tako saznajemo i o luksuzu u kojem je živeo, čudnim i sablasnim ornamentikama na Menhetnu koje su reditelja Vudija Alena, koji je sa suprugom često dolazio, podsetile na “zamak grofa Drakule”, dok je posmatrao uramljenu poruku i novčanicu od jednog dolara koju mu je lično poklonio Bil Gejts. Kontekst bogatih i moćnih, pedofilije, i seksualnih prestupa gotovo da je postao obrazac.
Nastaviće se.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: Palm Beach County Sheriff’s Department
Pratite Vitraž:
