Pink Floyd: hronika sveta pasa, svinja i ovaca

Svet Pink Flojda je besmrtan, zato je i danas aktuelan, možda više nego ikada. Surova realnost je njihova mantra, koja istovremeno zastrašuje i oduševljava.

Njihov tekst je filozofija, a zvuk anestetik za svakodnevni život. Lezite, zatvorite oči i odlepršajte, jer to je Pink Flojd. Studenti Rodžer Voters, Ričard Rajt, Nik Mejson i Rodžer (Sid) Beret, posle nekoliko godina nastupanja pod raznim imenima, zvanično osnivaju 1965. godine bend i nazivaju ga Pink Flojd.

Beret se istovremeno profiliše kao konceptualni vođa benda i glavni tekstopisac, te će pod njegovim vođstvom izbaciti prvi studijski album, The Piper at the Gates of Dawn, koji je najlakše opisati kao jedan veliki eksperiment. Ubrzo postaju glavne face londonske underground scene 60-ih, gde će i formirati prepoznatljivi zvuk, koji će ih pratiti kroz decenije.

Sida će ubrzo zameniti Dejvid Gilmor i tako formiran kvartet će u režiji Rodžera Votersa osvojiti svet. Sledi desetak studijskih albuma, milioni prodatih ploča i rok istorija, ali pre svega toga, lična tragedija čoveka koji je bio i disao Pink Flojd.

Sid Beret – Ludi dijamant

Skakutavi i šarmantni ekstrovert bio je srce svake žurke. Uvek nasmejan i prijateljski nastrojen, lako je osvajao sve sa kojima bi stupio u kontakt. U studiju je poput alhemičara u mračnoj laboratoriji: u stalnoj potrazi za tajnom. Eksperimentiše sa zvukom, specijalnim efektima, tekstom, i na taj način formira inicijalnu varnicu u prepoznatljivom izrazu Pink Flojda. Kao prvi vođa benda njegov uticaj na sve što će bend postati je nemerljiv i nepobitan.

Godine 1965. upada u svet psihodelika iz kojeg se neće vratiti. Veruje se da je Sid bolovao od šizofrenije koja je nastupila usled prekomernog korišćenja narkotika, pre svega LSD-a. Konstantno poremećene svesti nije mogao da piše, vežba niti nastupa i bend je morao da nađe (privremenu) zamenu u liku Dejva Gilmora.

Iako bend napušta već 1968. i ne učestvuje u njegovim najkvalitetnijim godinama, Sid će zauvek ostati prisutan kroz maštu, sećanja i reči Rodžera Votersa. Album Wish You Were Here posredno je posvećen Sidu i vremenu pre popularnosti, a najduža pesma sa tog albuma, “Shine on You Crazy Diamond”, svojevrsni je omaž.

Dug instrumental i gitarski solo Dejva Gilmora uvode nas u svet nostalgije. Sid je naš Ikar, koji je pokušao da dotakne nebesa, ali je završio izgorelih krila, u ambisu. Kroz poređenje sa ludim dijamantom, bend kao da budi mrtvaca i pokušava da ga reanimira, moleći ga da još jednom obasja svet svojom genijalnošću.

„You reached for the secret too soon, you cried for the moon.“

Pink Floyd, “Shine On You Crazy Diamond”

Svet Pink Flojda kroz četiri albuma

The Dark Side of the Moon (1973)

Prema mišljenju mnogih najbolji album Pink Flojda. Komercijalno svakako najuspešniji. Ovaj album ima sve. Čak je i staklena prizma sa omota postala kultna i danas je (praktično) simbol benda. Od relativno siromašnih muzičara napravio je milionere. Od relativno anonimnog benda (van granica Velike Britanije) napravio je svetski fenomen.

Album prati celokupno ljudsko iskustvo, od prvog do poslednjeg otkucaja srca. Jedan od centralnih motiva je empatija, kao oružje protiv izolacije i modernog stanja svesti. Empatija je od svih osećanja najbitnija za razumevanje Pink Flojda i nije slučajno da je konceptualni vođa Voters identifikuje kao centralni motiv.

Sećanje na pokleklog prijatelja Bereta prisutno je i u pesmi “Brain Damage”, koja ukazuje na opasnosti slave i gubitak samog sebe usled sticanja iste. Postati slavan i ostati čovek (p)ostali su dijametralno suprotni pojmovi.

Najuspešniji singl “Money”, koji ismeva stanje potrošačkog društva i uz prikladne zvučne efekte na početku, uvodi slušaoca u svet novca i pohlepe. Ova pesma će poslužiti i kao uvertira za album Animals, koji se opširnije bavi ovom tematikom.

Time je priča o prolaznosti i upozorenje za sve one zaokupljene površnim stvarima. Prizemnost je gubljenje vremena, koje nikada nećemo nadoknaditi i kojeg nikada nećemo imati dovoljno. Pink Flojd poručuje da život ne smemo protraćiti sedeći i čekajući da se nešto desi, jer ipak, svakim novim danom sve smo bliži smrti.

Najzanimljivija pesma je svakako “The Great Gig in the Sky”. Bez reči i uz moćne vokale Kler Tori, praćena gitarskim majstorijama Dejvida Gilmora, pesma stvara iskustvo za sva čula.

“Us and them” je drugi singl sa albuma i govori o apsurdu jednostavnosti kojom se ljudski odnosi opisuju. Takvo pojednostavljivanje donosi mržnju i konflikt, zato bez straha iskazujte i najkomplikovanija osećanja.

Album sadrži još nekolicinu vanvremenskih hitova rok muzike, ali reči je premalo, a vremena još manje, uostalom, kako opisati savršenstvo?

Wish You Were Here (1975)

Remek-delo prethodnog albuma nesumnjivo je lestvicu postavilo dosta visoko. Velika suočekivanja i od fanova, ali i od muzičkih zvaničnika, koji u Flojdu vide priliku za bogaćenje. Taj momenat je od velike važnosti za ovaj album, jer se kroz njega konstantno provlači kritika muzičkog biznisa i ljudi koji ga vode.

Pored toga, Wish You Were Here je omaž vremenu pre slave i uspeha, vremenu Sida Bereta i londonskog undergrounda. Album nastaje usred netrpeljivosti i otuđenosti četverca, pa je Voters u tom smislu kasnije izjavio da bi pravi naziv za album trebalo da bude Wish We Were Here.

Album počinje i završava se intrumentalom pesme koja je podeljenja na dva dela zbog svoje dužine. Već pomenuta, Shine on you Crazy Diamond, posvećena je osnivaču i prvom vođi benda. Dominatno je osećanje nostalgije, koja je prisutna kroz ceo album i stvara određenu nelagodu i strah.

Sledi “Welcome to the Machine” kojom započinje kritički deo ovog albuma. Mašina je nemilosrdna muzička industrija, a u njoj je Pink Flojd, rastrzan između svoje umetničke misije i pohlepe ljudi u čijim je rukama njihova sudbina.

Jedini singl sa ovog albuma je “Have a Cigar” i izvodi ga Roj Harper. Zanimljivo je da su i Gilmor i Voters (zasebno i kao duet) pokušali da otpevaju pesmu, ali rezultat nije bio zadovoljavajući. Pesma je kritika licemerja, pohlepe i površnosti u muzičkoj industriji.

Which one is Pink?  pitanje je sa kojim se bend često susreće na sastancima sa muzičkim „velikoposednicima“ i savršeno oslikava stanje u muzici: zaslepljeni novcem,otuđeni i nezainteresovani predstavnici izdavačkih kuća, mislili su da je Pink Flojd pojedinac.

“Wish You Were Here” je oda usamljenosti. U nekoliko navrata članovi benda su je isticali kao jednu od najznačajnijih, zbog emocionalne težine koju nosi. Usamljeni u svetu u kome su se nalazili, bez prijatelja, okruženi koristoljubljem i razočarenjem, Gilmor i Voters pišu tekst posvećen svima u borbi protiv izolacije i otuđenosti.Metaforični tekst koji opisuje tragediju ljudskog postojanja pomešan sa magičnim instrumentalom čini ovu pesmu. Legenda kaže da ova pesma teleportuje do ljudi koji vam nedostaju.

Animals (1977)

Album Animals je politički manifest Pink Flojda. Po uzoru na roman “Životinjska farma” Džordža Orvela, ljudska egzistencija srozana je na nivo životinja, pri čemu su društvene klase predstavljene kroz životinjske vrste. Bend daje oštru kritiku korumpiranogkapitalizma, nastalog u sprezi biznisa i politike, sa misijom okrenutom isključivo bogaćenju i eksploataciji. Pink Flojd kao da nas obaveštava dokle je stigla dekadencijadruštva u kulturnom, socijalnom i svakom drugom smislu.

Pesmom “Pigs on the Wing” počinje i završava se album. Atmosfera puna nade, ljubavi i poletnosti zaokružuje mračnu priču o svetu u kome živimo. Na taj način Flojd nam daje veštačko disanje kroz empatiju i ljubav.

Ostatak albuma posvećen je psima, svinjama i ovcama, odnosno ljudima. Psi su nemilosrdni kapitalisti, moćni preduzetnici, fokusirani isključivo na gomilanje kapitala, koji ne prezaju ni od čega.

Svinje ili korumpirani velikaši svoju moć i pristup mas-medijima koriste za kontrolu i ispiranje mozgova ostatku društva. U albumu su predstavljene tri različite vrste svinja u tri strofe, ali samo jedna imenom i prezimenom: Meri Vajthaus, koja svoju moć i novac koristi da lične vrednosti nametne građanstvu. Za svinju u drugoj strofi, popularno mišljenje javnosti odredilo je Margaret Tačer. Ko god bile, svinje svađaju, spletkare i manupulišu da bi ostale na vrhu.

Ovce su uvek i svuda obični ljudi amputirane svesti. Krivica jeste na onima koji u narodu vide svoje stado, ali i na narodu koji u svojim političarima vidi pastire i mesije. Na kraju ovce ipak podižu ustanak i osvetnički ubijaju pse, ali već sledeći dan ostaće prikovane za televizore, gde će dobiti novu dozu svinjske anestezije.

Ključ slobode Pink Flojda je empatija, ljubav i pobuna, ali i kritička (samo) svest i nepoverenje u državne i mejnstrim medije.

The Wall (1979)

The Wall je (zapravo) rok opera i poslednji album Pink Flojda kao kvarteta. Kroz lik Pinka, koji je baziran na životima Rodžera Votersa i Sida Bereta, bend će poslednji put u prepoznatljivom sastavu izaći na megdan besmrtnim temama izolacije, odsečenosti, usamljenosti, ludila i rata.

Ostvarenje je prvobitno ocenjeno kao pretenciozno i megalomansko, ali naknadno će dobiti sve pohvale koje zaslužuje i zauzeti mesto među 500 najboljih rok albuma svih vremena magazina Rolling Stone.

Glavni junak priče je Pink, koji kroz život oko sebe gradi imaginarni zid u cilju potpune i samonametnute izolacije. Svi ljudi i traumatični događaji u njegovom životu predstavljeni su kao cigle u tom zidu.

Prva cigla je pogibija njegovog oca, događaj koji je za Votersa autobiografski i koji je duboko uticao na njegovo stvaralaštvo formirajući čvrsti pacifistički stav. Detinjstvo obeleženo tiranijom učitelja u školi i preteranom brigom zaštitnički nastrojene majke kod kuće donosi nove cigle. Pink će postati rok zvezda, ali ni u slavi, novcu ili povšnosti koju prva dva donose ne nalazi sreću. Njegov zreli život obeležiće nasilje, narkotici i psihofizička dekadencija.

Propast braka i neverstvo žene privešće “gradnju” kraju. Naš junak se oprašta sa svetom, povlači u sebe i postaje zauvek lišen istinskog ljudskog kontakta. Ubrzo saznaje da samoća ipak nije pravo rešenje, jer je konstantno depresivan i u teškom stanju. Kako bi nastavio da nastupa i donosi novac, doktori mu serviraju anestetike.

Tu počinju i košmarne halucinacije, u kojima Pink preuzima ulogu fašističkog diktatora koji nastupa na neonacističkim skupovima i svojim sledbenicima naređuje da odbace sve koje smatraju nedostojnima.

Videvši horor koji ostavlja iza sebe i shvativši na šta je (podsvesno) sposoban, Pink u napadu griže savesti odlučuje da stane pred imaginarnog sudiju. Sudija će mu narediti da sruši zid i ponovno se otvori svetu, pokazujući da je rešenje u toplini ljudskih odnosa,a ne izolaciji. Na taj način, priča se vraća na sam početak, aludirajući na cikličnost Pinkove borbe sa okruženjem.

Besmrtnost jednog benda

Sam četverac je kroz snimanje gubio kontrolu i gradio imaginarne zidove udaljavajući se od ostalih članova. The Wall ih je na mnogo načina iscrpeo, pre svega kreativno i prijateljski. Prepoznatljive teme su iskorišćene i zaokružene, dok je međusobno strpljenje i razumevanje iščezlo. Iako će snimiti, pod istim imenom, ali u različitim sastavima, još četiri albuma, Pink Flojd umetnički prestaje da postoji 1979. godine.

Svet Pink Flojda je besmrtan, zato je i danas aktuelan, možda više nego ikada. Društvene mreže koje bi trebalo da nas zbliže, zapravo nas udaljavaju. Empatija i toplina napustili su ljudske odnose.

Živimo na ostrvima koja se retko sudaraju. Eksploatacija ljudi i prirode preti da nas dovede do samouništenja. Ljudski odnosi su pojednostavljeni i sve češće nasilni i vulgarni. U svetu u kojem psi i svinje površnost postavljaju kao normu nema mesta za autentične i kvalitetne ideje. Zahvaljujući primerima poput Sjedinjenih Država, Mađarske i Koreje sada znamo da zidovi više nisu samo metaforički. Pink Flojd danas deluje proročki i iz tog razloga ga treba slušati, jer možda se neke lampice konačno upale.

Đorđe Todorović | Vitraž

Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/

Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/