Kako se rat u Ukrajini odražava na poslovanje njujorškog Art Deko lokala starog preko 100 godina, u kojem su svoje dane provodili između i “Mister Bin” i Henri Kisindžer?
Ruska čajdžinica u Njujorku. Danas zvuči daleko egzotičnije i intrigantnije. Ponovo je Hladni rat, koji je započet napadom na Ukrajinu. Ovo mesto sa tradicijom dužom od 100 godina stara jedna je od ugostiteljskih ikona „Velike Jabuke“, koja je dugo privlačila lokalno stanovništvo i turiste.
Na svom vrhuncu, restoran je gostio zvezde poput koreografa Džordža Balančina, slikara Salvadora Dalija i kompozitora Leonarda Bernštajna, a gostovao je i u filmovima „Tutsi“ i „Menhetn“, među mnogim drugim.
„Inventar“ lokala bili su tokom godina i Henri Kisinidžer, Rouan Etkinson, čuveni Mister Bin, koji se u lokalu i oženio 1990, a na ovom mestu 1979. godine je Madona radila kao garderoberka. Barbra Strejsend je u ovom lokalu često smišljala svoje pesme, dok je u njemu svoje misli kontemplirao niko drugi do Artur Rubništajn, najveći pijanista svih vremena, čiji memoari “Godine moje mladosti” i “Mnoge moje godine” su naša topla preporuka.
Slavom ovenčani TV formati Gossip Girl, Friends, Saturday’s Night Live su takođe postali neizostavni deo ovog ambijenta na Menhetnu, snimajući epizode baš na ovom mestu, koje razdvaja kulu Metropoliten i Karnegi Hol.
Art Deko restoran na uglu Šeste i Sedme Avenije privlačio je publiku koja je prisustvovala koncertima u obližnjem Karnegi holu, koja je u Tea Room dolazila i nakon odgledanih predstava na Brodveju.
Uprkos svom imenu, Ruska čajna soba uopšte nije ruska. Zapravo je u vlasništvu finansijske grupe osnovane u državi Njujork. Otvorili su ga 1927. godine ipak „beli ruski iseljenici koji su pobegli od boljševika“, navodi se na veb stranici restorana. Od 1933. godine, sibirski emigrant Aleksandar Maef je vodio lokal i bio je glavna ličnost povezana sa restoranom u narednih petnaest godina. Od tada pa do danas “čajdžinica” je u rukama Amerikanaca.
U decembru 1996, Vorner LeRoj, koji je bio vlasnik restorana “Tavern on the Green”, kupio je restoran od Stjuart-Gordona za 6,5 miliona dolara i provremeno ga zatvorio, na očaj visokog društva Njujorka. Posle četiri godine i renoviranja od 36 miliona dolara, ponovo je otvoren, ali nikada više nije dosegao pređašnje visine, i pored menjanja vlasnika, i poslednjeg otvaranja 2006. godine.
Rat u Ukrajini
Ovih dana, dvosedi od crvene kože su prazni.
Hladnom ratu treba vrlo malo vremena da se skroz zaledi, pa se na obe strane bojkotuje sve što je rusko, i obrnuto, čak i ako je u pitanju samo ime i kuhinja. Da se razumemo, radi se naravno najviše o ukrajinskoj emigraciji u Americi koja nije mala. Prosečnog Amerikanca ne dodiruje preterano ni Rusija ni rat, već ono što trenutno imaju u džepu. Ljudi inače, pogrešno, vole da vuku paralele između naroda sa jedne i politika i administracija sa druge strane.
Ljudi pogrešno percipiraciju, i uvezuju vlast sa narodom, zaboravljajući da negde postoje autokratije. Preko medija smo svi mislili da je Iran daje bezrezervnu podršku tadašnjem predsedniku Mahmudu Ahmadinežada, pa opet da ste sa njegovom slikom prošli jednom od najlepših teheranskih ulica Vali, dobili biste čekić u glavu. Tako ni Beograd nije bio za Slobu, nadamo se ne ni za Vučića danas.
Pre nekoliko dana, menadžer restorana i članovi osoblja odbili su da novinarima daju intervju, ali je vlasnik ipak bio jasan u tezi da “ruska invazija na Ukrajinu šteti njegovom poslovanju”.
“Mi ovde nismo priča, već ukrajinske izbeglice“, glavni je moto saopštenja koje su poslali redakciji CNN-a. Na sajtu restorana postavljene su boje ukrajinske zastave, na kojoj je ispisano „Solidarnost sa Ukrajinom“. Koliko ruskih kuća je protiv ovog rata ne znamo, ali za ovu smo saznali definitvno.
Atmosfera je daleko drugačija na njujorškom Lower East Side-u, gde su gomile ljudi stajale u redu da jedu u ukrajinskom restoranu Veselka. Za samo nedelju dana njegov profit je porastao za 75%, te je ovaj lokal postao tačka okupljanja opkoljene nacije.
Veselka (na ukrajinskom duga), donira prihod od prodaje boršča nevladinoj organizaciji pod nazivom Razom za Ukrajinu koja radi na isporuci medicinskog materijala i opreme u ovu zemlju.
Restoran je prikupio 10.000 dolara u prvoj nedelji i očekuje još 15.000 dolara u drugoj, izjavio vlasnik Džejson Birčard, u jednoj od svojih objava na društvenim mrežama. „Donirajte šta možete, a mi ćemo se pobrinuti za ostalo“, piše na sajtu restorana.
Bojkoti se protežu i dalje od Njujorka. Države Ohajo, Oregon, Jutu bojkotuju votku proizvedenu u Rusiji, iako ona predstavlja samo delić opšteg uvoza u SAD. (U petak je proizvođač vodke Stoličnaja objavio da se rebrendira u “Stoli”, istaknuvši da je u vlasništvu luksemburškog konglomerata i da se proizvodi u Letoniji.)
Haštag #BoycottLukoil je u trendingu na društvenim mrežama. Poziva ljude na bojkot benzinskih pumpi ruskog naftnog giganta. Međutim, Lukoil, druga najveća ruska naftna kompanija, objavila je saopštenje u kojem „poziva na što skorije okončanje oružanog sukoba“. Sličnu ogradu postavila je i većina poznatih ruskih sportista.
Akcije Lukoila u Londonu izgubile su otprilike 99% vrednosti nakon invazije. U četvrtak je obustavljeno trgovanje akcijama te kompanije. Kao i obično, Ispašta običan i normalan svet dok se velike sile igraju do poslednjeg Ukrajinca.
Vitraž
Cover photo: Rubenstein, photographer Martyna Borkowski, Wikipedia
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
