Šta se dobije kada se igrom slučaja sastanu muzičke gromade i oforme super-grupu? Dva albuma muzičke magije za koju malo ljudi danas zna. Upoznajte The Travelling Wilburys.
Na pomen imena Džordža Harisona ili Roja Orbisona, većina ljudi sa odobravanjem klima glavom. Većina zna ko su oni, a takođe zna i da navede nekoliko pesma ili drugih činjenica (poput one da je Harison bio deo Bitlsa) koje se odnose na njih dvojicu. Takođe, kada biste pomenuli ime Boba Dilana, mahom bi ljudi takođe potvrdno klimnuli glavom ili bi odmahnuli i rekli kako je to onaj muzičar koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost i kako to nema smisla.
U nešto manjoj meri ljudi znaju ko su Džef Lin i Tom Peti. Iako obojica vrhunski muzičari, ipak nisu do te mere komercijalni kao prethodno pomenuta trojka.
Svi gorepomenuti muzičari činili su sastav, pa slobodno mogu reći, mega-giga-super-grupe Travelling Wilburys koja je postojala u periodu od 1988. do 1991. godine. U tom periodu, ova grupa snimila je dva albuma od kojih je prvi „The Travelling Wilburys Volume 1“ uvršten u najboljih 100 rok’en’rol albuma svih vremena po mišljenju magazina Rolling Stone.
Logično pitanje koje se postavlja nakon svega napisanog jeste – „Zašto ljudi uglavnom nikada nisu čuli za mega-giga-super-grupu Travelling Wilburys?“. Odgovora ima nekoliko i verovatno nijedan nije sasvim tačan.
No, vratimo se na sam početak, na to kako je uopšte došlo do toga da se ovakve muzičke gromade sastanu i oforme bend. Sredinom 1988. godine, Džordž Harison je izdao svoj album „Cloud Nine“ na kojem je radio zajedno sa Džefom Linom. Kao singl sa albuma, izdvojila se pesma „This Is Love“. Kako bi se povećala prodaja singl ploče, pravilo je bilo da se na B stranu nasnimi neka do tada neobjavljena pesma. I može se reći da je to bio početak Travelling Wilburys-a.
Naime, svi muzičari bili su poznanici i prijatelji, pa se tako zadesilo da su svi zajedno sedeli u Harisonovom studiju. Po nekim izvorima, Harisonu je u nekom momentu palo na pamet da tu postavku stvari iskoristi i uključi sve njih u produkciju pesme za B stranu ploče.
I tako je nastala pesma „Handle with Care“, najpoznatija pesma ove grupe. Pesma je bila toliko dobra da je prosto greh bio da ona bude B strana singlice. I tako se rodila ideja o celom albumu.
E sad, odgovor na gore postavljeno pitanje („Zašto ljudi…“) može biti zbog toga što su sva petorica muzičara rešila da pod pseudonimima nastupaju sa bendom. Ime Travelling Wilburys nastalo je kao posledica grešaka koje su se javljale u korišćenju muzičke opreme tog doba. Kroz šalu, Harison bi izjavljivao „We’ll bury them in the mix“. Zbog pomenutih grešaka, početna ideja je bila da se grupa zove Trembling Wilburys, ali je Džef Lin predložio da se „Trembling“ promeni u „Travelling“ i tako je nastala ideja o putujućoj porodici Wilbury.
Iako se može reći da je Harison zaslužan za kreiranje benda i kako bi po logici stvari on trebao biti frontmen, to se nije desilo. Svi su bili frontmeni. U kreaciji albuma apsolutno nije bilo ega niti sujete, svaki član je podjednako pisao, komponovao, aranžirao i pevao. To je samo dokaz kakvo je poštovanje postojalo među članovima benda i kakve su ljudske i muzičke gromade u pitanju.
Sama muzika koju su kreirali, može se svesti pod genijalno jednostavnu. O kvalitetu tekstova ne vredi trošiti reči, svaka pesma priča neku priču vrlo slikovito, a što se muzike tiče, postojao je koncept od kojeg se nije mnogo odstupalo. Dakle, gomila akustičnih gitara, sjajnih rifova i aranžmana što je muzici donelo svojevrstan pozitivni i osvežavajući ton.
Prvi album, koji je poneo platinum zvanje u četiri države, izdat je na jesen 1988. i doneo je najveće hitove ove grupe poput pomenutog „Handle with Care“, zatim „End of the Line“ i „Not Alone Anymore“.
Nažalost, iste godine u decembru, grupu je pogodila (prerana) smrt Roja Orbisona. Ipak, grupa nastavlja sa radom i 1990. godine objavljuje svoj drugi album – The Travelling Wilburys Volume 3. Broj tri je takođe bila ideja Džordža Harisona iz čiste duhovite želje da zbuni javno mnjenje. Drugi album nije ostvario toliki uspeh kao prvi, ali je ipak dobro prošao, donevši pesme poput „Inside Out“ ili „She’s my Baby“ na kojoj je gostovao i čuveni Geri Mur.
Ostao sam dužan još (barem) jedan odgovor na pitanje koje je postavljeno na početku teksta. Tu bih se ponovo vratio na odsustvo ega i sujete u stvaranju muzike. U dokumentarcu koji je objavljen 1988. u kojem se govori o tome kako je nastao prvi album, Džef Lin je izjavio kako je ceo proces predstavljao uživanje i relaksaciju svim članovima benda, što nam govori da sama ideja formiranja benda nije bila, pre svega, komercijalne prirode.
Na kraju, pisac ovog teksta može biti zahvalan svom ćaletu na tome što ga je upoznao sa Wilburys- ima na kasetofonu svog starog Jugića, mnogo godina pre od danas. Takođe, mislim da se nikada više neće okupiti ovakva imena i kreirati nešto toliko kvalitetno, pozitivno i sveže, a opet toliko jednostavno.
I da ova grupa predstavlja super-grupu svih super-grupa ikada napravljenih. Što se tiče imena, odnosno pseudonima, članova benda, ostavljam vam da istražite sami, dok budete preslušavali njihove najveće hitove.
Uroš Arsenović | Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/