Ben Koen je sa svojim prijateljem Džerijem Grinfildom stvorio imperiju Ben & Jerry’s (Ben i Džeri), ali mu biznis nije ostao jedino polje interesovanja. Jevrejin koji je zbog svojih stavova tri puta hapšen, poslednji put u maju ove godine dok je tokom saslušanja u Senatu kritikovao američku podršku Izraelu.
Filantrop, veliki pobornik Bernija Sandersa kome je kao omaž posvetio dva sladoleda, protivnik ratova u Gazi i Ukrajini, i antilobista najmoćnijeg jevrejskog lobija u Americi, i svetu, Ajpaka. Pre nekoliko meseci video sa Benom Koenom, suosnivačem kompanije Ben i Džeri, koji je uhapšen tokom protesta u Senatu SAD zbog vojne pomoći Izraelu i humanitarnih uslova u Gazi preplavio je društvene mreže širom Amerike. Tokom saslušanja na kojem je govorio ministar zdravlja i socijalnih službi Robert F. Kenedi Mlađi uhapšeno je još šest demonstranata. U pratnji policije sa rukama iza leđa Jevrejin Koen je uzviknuo “Kongres ubija siromašnu decu u Gazi kupujući bombe”.
Kompanija Ben i Džeri odavno je poznata po javnim stavovima o društvenim i političkim pitanjima, još od svog osnivanja 1978. godine, uz otvorenu borbu za LGBT+ prava i borbu protiv klimatskih promena.
Čovek iza carstva sladoleda, koji su za dlaku mogli da budu đevreci
Koen je rođen u Bruklinu, u jevrejskoj porodici. Svoju izabranicu je upoznao još dok je bio đak u sedmom razredu osnovne škole 1963. godine. Možemo da kažemo da je ovo bio prvi legat njegove lojalnosti i odanosti – ljudima, idejama. Akademski put bio je prilično šarolik, proveo je jedno leto u školi umetnosti u Konektikatu, da bi se na Univerzitetu Kolgejt u Njujorku interesovao uglavnom za časove grnčarstva. Studirao je i na univerzitetima Njujork i Masačusets u Amherstu. Zbog grnčarije je na kraju i školama rekao zbogom.
U svet biznisa odlazi kroz poznanstvo sa Džerijem Grinfildom, sa kojim otvara malu prodavnicu sladoleda u Barlingtonu 1978. godine, studentskom gradiću u Vermontu (investirali su 12.000 dolara, u današnjoj vrednosti 60.000). Sve je moglo da bude potpuno drugačije, s obizirom da su obojica prvobitno želeli da prodaju đevreke, ali im se taj biznis učinio kao prevelika investicija.
Ben i Džerijev prepoznatljiv stil sladoleda razvijen je kako bi se nadoknadila Koenova anosmija, jer je stalno povećavao porcije sladoleda, dodavajući sastojke, zadovoljavajući svoju potrebu za teksturom u hrani. Anosmija, poznata i kao slepilo za miris, je nedostatak sposobnosti detekcije jednog ili više mirisa, i može biti privremena ili trajna. Razlikuje se od hiposmije, što je smanjena osetljivost na neke ili sve mirise.
Neki od ovih ukusa su tematski obrađeni po muzičarima, komičarima i javnim ličnostima, kao što su Džeri Garsija, Stiven Kolbert, Džimi Falon, Kolin Kapernik.
Godine 1983, sladoled Ben i Džeri je korišćen za pravljenje „najvećeg sladoleda na svetu“ u Sent Olbansu, u Vermontu i težio je neverovatnih 12.293 kg. Dve godine kasnije Ben i Džeri je izgradio svoju fabriku u Voterberiju, koja je od svih njihovih objekata jedina otvorena za javne obilaske od 1986. godine – tradicija koja traje do danas. Ovaj objekat proizvodi oko 92.000 kilograma sladoleda dnevno. U narednim godinama kompanija je odbila da koristi rekombinantni goveđi hormon rasta (rBGH) u svim svojim proizvodima, koji se ponekad daje kravama kako bi se povećala proizvodnja mleka, ali Ben i Džeri se oduvek zalagao za upotrebu hemijski manje intenzivnih sastojaka zbog bezbednosti potrošača i životne sredine.
Prodaja pa kasniji rat sa Unileverom
Kompanija je prodata britanskom konglomeratu Junilever 2000. godine za 326 miliona dolara (približno 607 miliona dolara u 2025. godini kada se uzme u obzir inflacija). U sporazumu o akviziciji, Junilever se obavezao da će nastaviti tradiciju kompanije u okviru globalnih, ekonomskih i društvenih misija (dve kompanije su osnovale nezavisni odbor zadužen za zaštitu tih vrednosti).
Od 2020. godine na tom polju ne cvetaju ruže. Junilever i Ben i Džeri su već neko vreme u sukobu, posebno nakon što je Ben i Džeri objavio da obustavlja prodaju na Zapadnoj obali u Gazi. Portparol Junilevera je za tada za Bi Bi Si izjavio da: „Ben Koen zauzima stavove kao građanin, aktivista o pitanjima koja smatra lično važnim. Ove akcije su njegove sopstvene, kao pojedinca, a ne kompanija.“ U martu iste godine, Ben i Džeri je podneo tužbu optužujući Junilever da je otpustio glavnog izvršnog direktora Dejvida Stivera zbog neslaganja oko političkih kampanja brenda.
Spor je eskalirao pre tri godine, kada se Ben i Džeri zalagao za prekid vatre, da bi Junilever kritikovao tvit oficijalnog naloga sladoledžijske kompanije u kojem se američki predsednik Džo Bajden optužuje za doprinos rastućim tenzijama sa Rusijom, distanciravši se od stava o Ukrajini.
Politički aktivizam i da li je moguće podržati i kritikovati Izrael u isto vreme?
Kako je Ben i Džeri postepeno rastao u nacionalni biznis i jednu od najvećih kompanija za sladoled u SAD, Koen je svoje novostečeno bogatstvo usmerio ka raznim političkim ciljevima, uglavnom kroz istoimenu fondaciju. Glasni je pristalica demokratskih kandidata i progresivnih ciljeva. Hapšenje sa početka teksta nije mu bilo prvo, naime, on je 2016. godine uhapšen zajedno sa partnerom Džerijem Grinfildom, dok je bio na protestu „Buđenje demokratije“ u Vašingtonu, a hapšenje je ponovo bila tema i 2023. godine tokom protesta protiv krivičnog gonjenja izdavača Vikiliksa Džulijana Asanža od strane američke vlade.
U julu 2021. godine, Koen i Grinfild su objavili svoju podršku odluci kompanije da obustavi prodaju proizvoda Ben i Džeri na okupiranim palestinskim teritorijama. U autorskom članku u Njujork tajmsu napisali su: „Moguće je podržati Izrael i protiviti se nekim njegovim politikama.“
Koen se 2023. godine suočio sa kritikama zbog protivljenja isporukama američkog oružja Ukrajini u ratu protiv Rusije, pa su mnogi lobiji pozivali na bojkot kompanije. Koen je tada rekao: „SAD bi mogle da koriste svoju moć kako bi se zalagale za rešenje, ali umesto toga koriste svoju moć da produže rat.“, a svoje stavove ponovio je i u maju 2025. godine u tok-šou Takera Karlsona.
Godinu dana pre toga Koen je bio jedan od nekoliko potpisnika „Izjave jevrejskih Amerikanaca koji se protive Ajpeku“, u pismu u kojem se osuđuju napori ove lobističke organizacije kroz vladu Sjedinjenih Država.
U nekoliko navrata je zdušno podržavao Bernija Sandersa, bivšeg američkog demokratskog predsedničkog kandidata. Posvetio mu je čak i sladoled, pod nazivom „Bernijeva čežnja“ 2016. godine u znak podrške. Ukus, deo game “Najbolje od Bena”, sastojao se od običnog sladoleda od mente prekrivenog čvrstim slojem čokolade od mente.
„Ispod njega, ostatak nas.“ Ovo je urađeno u nastojanju da se simbolično istaknu aktuelni socioekonomski problemi Sjedinjenih Država. Koen je bio i nacionalni kopredsednik kampanje Bernija Sandersa za 2020. godinu, a nešto pre toga je proizveo još jedan Berni ukus, „Bernijev povratak“, koji nije bio u maloprodaji, već je dodeljivan kao nagrada pobednicima jednog konkursa.
U današnjem podeljenom, interesnom svetu, zaista morate da budete svoji i neostrašćeni da biste zauzeli stavove koji nisu isključivi, i jednostrani, posebno kada izisuju kritičan stav, čak i o sopstvenom narodu.
Jednom Ajpeku (Američko-izraelski komitet za javne poslove) ne smeju da se suprotstave ni moćni političari, pa i Donald Tramp, a kamoli preduzetnici, ma koliko uspešni bili.
Danas takvi, slobodni ljudi, obično imaju najviše neprijatelja, ali su ujedno i najhrabriji. Ben Koen je jedan od onih ljudi za koje možemo da kažemo da popu kaže pop, a bobu bob. Njegova najveća nagrada je lična sloboda i integritet, stoga teško da bi vam u nekom neformalnom razgovoru spomenuo sav svoj humanitarni kurikulum, ili nagrade koje je osvojio, poput one Njujorškog otvorenog centra, za pionirsku ulogu u razvijanju socijalne odgovornosti u biznisu ili kada je 1988. godine bio proglašen za najboljeg malog preduzetnika u Americi.
Da je više Koena na svim stranama podeljenog sveta, on bi bio daleko lepše mesto.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: Hybrid Storytellers, Unsplash
Pratite Vitraž:
