Nova era Bred Pita – između skulptura i vinograda

Iako Bred Pit ne namerava u skorije vreme da kaže zbogom glumi, neke druge strasti polako preuzimaju primat.

Burno je odjeknula vest o Bred Pitovom umetničkom prvencu, odnosno seriji skulptura, izloženih u Muzeju umetnosti Sara Hilden u Tampereu, u Finskoj. Impromptu izložba predstavljala je iznenađenje i za glavnu kustoskinju Sarien Soikonen, koja nije krila ushićenje što je Tampere istog trena došao u fokus svetske javnosti, zbog dve velike svetske face, ali i umetnika naturščika – Pita, i Nika Kejva, slavnog australijskog muzičara.

Na društvenim mrežama odmah su krenule salve negodovanja i omalovažavanja, kroz manir „njemu je sve lako, pošto je poznat“.

Ali, teško da je njegov umetnički izlet težnja za novom epoletom slave i taštine. Možda je prosto slava samo omogućila da se prepusti drugim strastima. U vremenu svrstavanja u kutije, deluje kao jeres da nešto pokušate, budete multidimenzionalni. Pogotovo što velika većina ljudi uopšte ne voli posao kojom se bavi. Nažalost.

Slavni koliko god bili ovenčani oreolom uspeha i nedodirljivosti, kada iz jedne sfere, branše prelaze u drugu, nisu izuzeti od suda javnosti, štaviše. Umesto glađenja, obično ih čeka surovo seciranje starosedelaca novog atrijuma u koji ulaze.

Stoga ni ovaj Bred Pitov izlet u skulpturu, i nije takva „sigurica“, kakvom je predstavljaju. To najbolje zna Kanje Vest sa modom.

Imaginacije glumca i rokera

Pitovu kontribuciju čini devet skulptura, dve velike: džinovska gipsanu ploču koja prikazuje pucnjavu nazvanu “Aiming At You I Saw Me But It Was Too Late This Time” i bronzanu kutiju nalik kovčegu sa udovima koji izgledaju kao da se probijaju kroz materijal. Ima i manjih radova, poput kućica sa atipičnim detaljima ili svećnjaka za zaljubljene, napravljenih za vreme samoće Kovid virusa.

Zanimljiv je i gipsani panel „Self-Inflicted Gunshot Wound to the House“, napravljen od zarobljenih metaka kristalizovanih u platinastom silicijumu.

U imaginaciji nije mnogo zaostajao ni Kejv, sa glaziranim keramičkim figuricama koje prikazuju život Satane kroz 17 etapa, od nevinosti preko iskustva do suočavanja sa našom smrtnošću“, koje je sve rucno oslikao i zastaklio Kejv u Engleskoj, između 2020. i 2022. Estetski, serija ukazuje na umetnikovo interesovanje za viktorijanske figurice Staffordshire Flatback, čiji je on pasionirani kolekcionar.

Glavna tema izložbe su pre svega skulpture i slike britanskog umetnika Tomasa Hausaga, vajara, koji se od skoro pronašao i u drugom medijumu, slikarstvu. Radovi velikog serijala „Vizije“, stvoreni su na otvorenom, a inspirisani evropskim simbolistima, posebno Norvežaninom Edvardom Munkom.

„Za Nika i mene ovo je novi svet. Čini se onaj pravi. Za mene se radi o samorefleksiji, o tome gde sam pogrešio u svojim vezama, gde sam saučesnik. Sve je nastalo iz momenta kada sam ponovo izmislio sebe, postao brutalno iskren, uzimajući u obzir one koje sam možda povredio, trenutke u kojima sam upravo pogrešio.”

Bred Pit

Interesovanje Pita za umetnost nije od juče. Jos je davne 2008. u intervjuu magazinu Rolling Stone rekao “imam tu fantaziju da u starim danima slikam i vajam.”

Pit je zaista počeo da se bavi vajanjem tek nakon razvoda od Anđeline Džoli 2016. Godinu dana kasnije se smestio u Houseagov studio kalivši zanat, i tražeći iznova sebe.

Vino

Odmah nakon izložbe Pit se ukrcao na privatni avion u Pirkali, i već nakon tri sata bio je nadomak Marseja, u južnoj francuskoj pokrajini Var, gde je vlasnik (u sporu) vinarije Miraval (Chateau Miraval).

Dvorac je kupio sa bivšom suprugom Anđelinom Džoli 2008, a par se na istom imanju venčao 2014. Nakon razvoda, usledila je njegova tužba protiv Džoli sudu u Los Anđelesu zbog prodaje njenog udela u vinariji. (U oktobru 2021. Tenute del Mondo, podružnica Stoli grupe, saopštila je da je kupila 50% udela u Miravalu od Anđeline Džoli za neodređen iznos prema navodima AFP i Los Anđeles Tajmsa).

Dvorac Miraval nije stekao svoj status samo zbog holivudskog para, već i zbog proizvodnje odličnih roze vina i maslinovog ulja, pakovanog u dramatične crne kamene boce, sve pod stručnim vođstvom porodice Perin u poslednjoj deceniji, koja se brinula o imanju od 1.300 jutara, koje se nalazi u selu Koren, između Marseja i Nice.

Takođe i zbog svoje lepote i istorije. Dvorac, u arhaičnom stilu sa primesama gotike, ima trideset pet soba. Okružen je baštama sa fontanama, drevnim akvaduktima, ribnjakom i kapelom, navedenim vinogradom, maslinikom i opojnim vazduhom, zahvaljujući šumama od zimzelenog i belog hrasta, kamenog i alepskog bora. Samo mesto naseljeno je prvi put u predrimsko doba.

Jedan od prominentnijih vlasnika bio je francuski džez pijanista Žak Lusije, koji je instalirao studio za snimanje 1977. godine. Sting je tamo snimao, kao i bend Cranberries, a Pink Floyd je snimio nekoliko numera za legendarni The Wall album, objavljen 1979. godine. Postoji tu neka nit mira i spokoja.

Njegov kasniji američki vlasnik, Tom Bove iz Indijane, koji je kupio imanje 1993. godine, modernizovao je njegovu vinogradarsku proizvodnju, koja je proizvodila jednostavne „vin de pais“.

Sa akcentom biti na enologiji, ili vajanju, Bred Pitu se izvesno smeši ušuškano zlatno, pozno doba, možda i lepše nego ono holivudsko. Uostalom, on nikada i nije voleo nikakvu pompu, mimo glume. Ponovno otkrivanje sebe ne treba da bude predmet zavisti, već karta iz rukava ili rizik koji svi nekada možemo ili moramo da primenimo. Što reče njegov kolega Džoni Dep „dan kada prestanem sve da preispitujem, je dan kada ću prestati da živim“. Životni poziv, odluke, okruženje, prioriteti. Nikada nije kasno.

Pavle Jakšić | Vitraž

Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/

Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/

Cover 📷:Maggie, Wikipedia