Žene u mafiji i prva sicilijanska “kuma”. Deca u mafiji – škole za obuku mladih ubica. Biznis od skoro 13 milijardi dolara.
Korleonezi su za prevlast tri decenije ratovali sa Palermom, a na vrhuncu sukoba trajali su krvavi međusobni obračuni po stopi od najmanje jedne žrtve dnevno. U potu se nalazio ogroman novac. Vest koja je svojevremeno prostrujala kroz etar delovala je poznato većini Italijana. Besomučna jurnjava kolima završila se smrtonosnim obračunom pripadnika dva rivalska klana, Gracijano i Kava.
Policija je u čistila krv sa Via Kanalone dok je okupljena gomila nemo posmatrala. Detektivi su prikupljali čaure i komade slomljenog stakla. Policijski fotograf slikao je detalje po asfaltu. Istražitelji su premeravali uglove, računajući ko je pucao odakle. Mozaik je počeo da se sklapa, ali balistika i geometrija teško da će razrešiti nov fenomen.
Žene i deca “od časti”
Protagonisti surovog obračuna bile su – žene. Poravnavanje računa supruga, ćerki i unuka gangsterskih familija napuljske Kamore završeno je smrću dve sredovečne žene i 16-godišnje devojke. Žene dobijaju ulogu koju dosad nisu imale u životu Mafije. Otvara se, izgleda, novo tamno poglavlje u hronici kriminala.
Ženama mafioza, posebno članova Koza nostre, tradicionalno je bilo zabranjivano bilo kakvo uplitanje u poslove “ljudi od časti”. Od njih se očekuje da budu pokorne i lojalne. Radijus kretanja određuju im kuhinja i crkva, ponekad groblje da bi oplakale voljene “pale u borbi”. Ona unapred zna da će “posao” njenog muža često odvajati od kuće. Noćima, katkad danima. Vaspitavana je da ne postavlja pitanja, što ne znači da mafiozo nema svoj deo obaveza.
Porodica je svetinja i on to dobro zna. To što su mafijaši, posebno u SAD, tiho ohrabrivani da imaju lepe ljubavnice deo je poželjne mačo-mistike, ali javno skrnavljenje imidža familije je nedopustivo. Mafijaš poštuje svoju ženu i decu, dobro zna kada ne sme da izostane. Žene njegovih kolega, čak i rivala, su svetinja. Mafija zabranjuje ubistva iz ličnih razloga. Don Vito Đenoveze naredio je da se ubije mafiozo koji je poželeo suprugu drugog Sicilijanca.
Poslednjih godina žene su dobile značajna mesta u nekoliko mafijaških porodica. Poput Homerove kraljice Itake, žene su pruzimale poslove “kraljevstva” svojih ubijenih ili uhapšenih muževa. Čuvale su imanja koje su im muškarci prepisivali da ne bi bila konfiskovana. Jedan italijanski istraživački centar je pre dve godine otkrio da – dok žene čine tek 2,5 procenata osuđenih za mafijaški kriminal – one poseduju čak trećinu imovine Koza nostre.
Prestale su da budu pasivne mada nisu mogle da prođu proces inicijacije. Napuljska Kamora prvaje dobila ženu na čelu jednog od najmoćnijih klanova, pa je Marija Ličardi postala “najtraženija mama” Italije. Opisivali su je kao omalenu, šarmantnu, sredovečnu i ženu koja likvidira svakog ko joj se nađe na putu.
Sicilijanke su ih ubrzo sledile. Pjer Luiđi Vinja, bivši koordinator nacionalne borbe protiv Mafije, ističe da žene Sicilije imaju veliku moć da svoje muževe podrže ili spreče da sarađuju sa vlastima. “One barem intiutivno, ako ne potpuno, znaju za mafijaške aktivnosti svojih očeva, braće, supruga. Ukoliko i same potiču iz mafijaških porodica, znaju da budu i čvršće od muškaraca”.
Vremenom, kumovi Mafije su shvatili da žene mogu da budu od koristi i u poslu: kao kuriri, posrednici, knjigovođe… Posle masovnih hapšenja početkom 1990-ih, nastale su mnoge rupe u klanovskim strukturama. Bosovi su ih radije popunjavali suprugama, ćerkama ili ženskim rođacima nego muškarcima van familije. “Ekonomskim i finansijskim operacijama, uključujući pranjem novca, sve više dominiraju žene”, piše Alison Džejmison u knjizi “AntiMafija”, “dok nasilje i uznemiravanje, završne alatke moći, ostaju muški prerogativ”.
Prva sicilijanska kuma
Žena za koju se veruje da je prva socilijanska “kuma” uhapšena je 4. februara 1995 u okolini Katanije, na sicilijanskom istoku koji je tradicionalno više otvoren od, recimo, Palerma. Tvrdilo se da je Marija Filipa Mesina dve godine ranije postala “žena od časti” pošto je njen muž Antonio, vođa Mafijaškog klana, uhapšen i zbog ubistva osuđen na 21 godinu zatvora. Tužioci su tvrdili da je ona preuzela upravljanje klanom čije su glavne aktivnosti u prostituciji, trgovini drogom i zelenaštvom.
Žene su često određivale strategiju klanova, čak i naručivale ubistva. U knjizi “Žene Mafije”, Kler Longrig opisuje surovost pojedinih “kuma”, ali one su izuzetno retko povlačile oroz. Egzekucija je sve do maja 2002. bila muški posao. Obračun madrina istočno od Vezuva označio je njihov ulazak na teritoriju padrina. Ravnopravnost polova.
“Incident pokazuje da nisu samo bosovi i njihovi vojnici ti koji imaju zadatak da eliminišu članove rivalskih familija, već da u tome mogu da učestvuju supruge bosova, čak ćerke i unuke”, pisao je Corriere della Serra. Tokom 1989. samo u jednom mafijaškom procesu “bos u suknji” je bila glavnoosumnjičeni, a 1995. već 89. Vlasti su reagovale. Januara 2017. pokrenuta je operacija Penelopa.
Da li Amazonke preuzimaju kontrolu? Teško. Feministički obračun klanova Kamore nezamisliv je na Siciliji. Napolitancima je oduvek nedostajala disciplina i struktura Koza nostre. Jedno je izvesno: za razliku od Šekspira, tragedije vezane za Mafiju nikada nemaju završni čin.
Deca kao oruđe Cosa Nostre
Koza nostra često koristi i decu u svojim aktivnostima, najčešće logistički, kao pismonoše, osmatrače terena, sakupljače oružja. “Kada je neophodno, oni i pucaju”, kaže Karemlo Kazabona, komandir letećeg odreda policije u Kaltaniseti. “Već neko vreme, doba u kome oni počinju da pucaju značajno se smanjilo”. Kao u davna vremena, kada su se učili baratanju sabljom, nožem i konopcem, tako se mladi mafiozi i danas uče veštinama “ljudi od časti”. Samo je arsenal obogaćen vatrenim oružjem, plastičnim eksplozicima, ako zatreba i mobilnim lanserima. Regrutacija je u toku.
Krajem 1980-ih otkriveno je da Koza nostra na prostorima južne Sicilije ima školu za obuku mladih ubica, gde dečaci i od 11 godina uče da rukuju oružjem, pucaju, izvode akcije na motociklima. Postojanje ovog “liceja za smrt” ustanovljeno je tokom istrage četiri ubistva za tri dana u ribarskoj luci Gela. Ubistva su bila deo međuklanovskog obračuna za kontrolu reketa i narko-tržišta.
“U ovom gradu postoji škola kriminala koja je alternativa obaveznom državnom obrazovanju, saopštio je tada Đovani Tinebra, glavni tužilac grada Kaltanisete. “Umesto da pohađaju školu, mnogi dečaci odlaze u unutrašnjost gde postoje ljudi koji ih uče da pucaju i od njih prave mašine za ubijanje”. “Osobe koje jedva da su punoletne uče da pucaju. Onda im daju pištolj i motorino i upute ih na misiju: ubiti utvrđenu žrtvu. Zadatak koji oni, na žalost, izuzetno dobro obave”. Uostalom, ubistvo je obavezni deo “punoletstva” svakog mafioza.
Lavina novca
Mafija je prevalila dug put od “zanatske privrede” do moćne globalne industrije. Pre jednog veka, goniči sa starim pušakama, lupara, preko ramena, čuvali su po brdima Sicilije stada krava, ovaca, konja i mula. Reket koji su uzimali za “zaštitu” kako bogatih zemljoposednika tako i contadina, seljaka, bio je deo starog biznisa Koza nostre.
Vremenom su Koza nostri i njenim rođacima na kopnu Italije i preko Atlantika počele da se otvaraju nove vizure. Biznis Mafije danas je deo globalne ekonomije iako je teško ustanoviti dokle dopiru njeni finansijski pipci. Lavina novca potiče iz svih znanih aktivnosti. Koza nostra odbija da umre. Prilagođava se vremenima. Drži se dobrog starog biznisa iznuđivanja, reketa za zaštitu, “novčanica crne ruke” kako je ova praksa nazvana kada se prvi put pojavila u 18. veku.
Staromodni reket je u usponu uporedo sa prodorima Koza nostre na tržišta akcija i na Internet-kriminal. Javni ugovori, posebno građevinski, teško da mogu da prođu bez mafijaškog upliva. Smatra se da Sicilijanci napuštaju trgovinu drogom i da se okreću drugim lukrativnim kriminalnim delatnostima, poput šverca ljudi sa Balkana, pranju novca u saradnji sa ruskim bandama, ekološkom kriminalu, ilegalnim poslovima oko javnih radova, krađi umetničkih dela, pirateriji…
Skriveno finansijsko carstvo sve više se upliće u legalnu ekonomiju: Mafija mora da investira i “pere” svoje prihode kupujući samousluge, banke, internet kompanije, državne oveznice… Ovo su njihovi srećni dani, tvrdi se u analizi Konfikomerča, vodeće trgovinske asocijalcije Italije.
Izveštaj pod naslovom “Crni dan” navodi da Mafija kontroliše 20 odsto italijanske maloprodaje i 15 odsto fabrika čiji je obrt oko 133 milijarde dolara godišnje. Prihodi sveta italijanskog kriminala dostižu 15 procenata bruto nacionalnog proizvoda zemlje. Ima ih koji smatraju da bi bogatstvo Mafije bilo dovoljno da isplati nacionalni dug Italije, posle SAD najveći na svetu.
Građevinski sektor bio je nekada jedan od najprofitabilnijih. Milioni su se slivali u budžet. U zlatnim vremenima 1970-ih Koza nostra je kontrolisala biznis vredan blizu 1,5 milijardi evra u današnjoj vrednosti. Ambiciozni plan da se Sicilija mostom kod Mesine poveže sa kopnom već dve decenije nije počeo da se realizuje (mada je 2001. potvrđen) – umnogome zbog straha da bi se mafiozi na obe strane mosta obogatili kontrolišući ugovore o gradnji. Ekonomska kriza uzela je danak. Na Siciliji je zatvoreno 5.000 građevinskih firmi.
Eko-mafija prepuštena je mahom napuljskoj Kamori i kalabrijskoj ‘Ndrangeti koje, prema izveštaju italijanskog parlamenta, kontrolišu trećinu nacionalnih kompanija koje se bave otpadom uz obrt koji se ceni na 6,6 milijardi dolara godišnje.
Koza nostra pokušava da uzvrati na izazove u vremenima kada se konkurencija stalno zaoštrava. Nove i sve brutalnije kriminalne bande prete italijanskim “očevima osnivačima”: Los Zetas u Meskiku, Munguki u Keniji, albanska, ruska mahomi čečenska Mafija, salvadorska Mara Salvatruka (MS-13), kineska Dan Huen Jai, tajvanska Unija bambusa…
Koza nostra danas koristi Internet za ilegalne transakcije i fokusira se na berze kako bi legalizovala prljavi novac. Pjero Graso, glavni tužilac Palerma, u knjizi “Nevidljiva Mafija” ističe da se kumovi Koza nostre infiltriraju u legalnu ekonomiju pošto su prethodno umnogome uspeli da političare i javnost ubede da su “potrošena sila”.
Postalo je tako sve teže u luksuznom njujorškom hotelu Sent Ridžis ili u restoranu Džozef kod Vol Strita razlikovati ljude sa berze i mafijaše. Svi su u identičnim odelima.
Boško Jakšić
Amerika je bila uzdrmana otkrićem da svet organizovanog kriminala igra na berzi. Istraga koju je FBI vodio pet godina pokazala je da mafiozi nisu imuni na trgovinu akcijama. Najviše je zapanjivalo otkriće da je čitava jedna banka, DMN Kapital investments, okupirana od strane “saradnika” dve od pet Mafijaških porodica koje vladaju Njujorkom: Gambino i Bonano.
Širom SAD uhapšeno je 120 osoba. Prvi put je bilo ustanovljeno da se Koza nostra infiltrirala u svet visokih finansija. Mafija je potplaćivala brokere koji su veštački dizali a posle prodaje naglo obarali cene akcija manje poznatih kompanija. Takozvana tehnika “bojler-sobe”. Bruklinškoj firmi Lerners Vorld akcije su početkom marta 1999. vredele 25 centi po komadu. Za nekoliko dana, brokeri su vrednost izbacili na kotu od devet dolara. Kada su paket rasprodali, akcije su doživele kolaps i pale na vrednost od samo 19 centi.
Manupulacija je donosila ogromne profite, a preko stolova dva restorana klizile su koverte. Mito Mafije brokerima u jednim, profit Mafiji od brokera u drugim. Kriminal je dugo sastavni deo života Vol Strita, ali Mafija je unela jednu novu, zastrašujuću dimenziju: fizičko nasilje. Brokeri koji bi pokušali da se otrgnu od svojih podzemnih gospodara regularno su barem “vaspitno” prebijani.
Ostala je poruka: nekad usmerena na trgovinu alkoholom i oružjem, na prostituciju, lihvarstvo i reket potom na drogu, Koza nostra identifikovala je Vol Strit kao novu poslovnicu svoje aktivnosti. Tako se uselila pod krov njujorške berze.
Ali, veza za zemlju bila je ta koja je mafioze decenijama držala na okupu. I Toto Riina i Bernardo Provencano, dvojica capo dei tutti capi, započeli su svoje mafijaške karijere kao gotovo nepismeni seljaci koji su napustili osnovne škole. Danas Koza nostra sebe ponovo traži – na zemlji.
U jednom trenutku, smatra se da je Mafija raspolagala subvencijama EU za masline i citruse takvog obima da bi bile neophodne dve Sicilije da se one uzgaje. Kada su novi propisi u Italiji blokirali milione evra u subvencijama EU da ne bi stigli do Mafije, Sicilijanci su pokušali – i sticajem okolnosti nisu uspeli da krajem 2018. ubiju Đuzepe Antokija, predsednika nacionalnog parka Nebrodi na Siciliji. Bio je to najozbiljniji napada na nekog predstavnika države od ubistava više tužilaca 1990-ih.
Iako isisavanje subvencija ne nosi “glamur” poput reketiranja ili narko-biznisa, to je postao jedan od novih lukrativnih poslova. Počelo se od subvencija, završava se infiltracijom u čitav lanac ishrane, od polja do viljuške. Profit dostiže fantastičnih 2.000 procenata. Bez rizika.
Koristeći se decenijskom ekonomskom krizom u Italiji, Mafija je jevtino kupovala zemlju, stoku, trgovine i najmanje 5.000 restorana perući novac kroz jednu od vodećih industrija zemlje. Od vinogorja Toskane do maslinjaka Pulje, Mafija kontroliše sve, od proizvodnje, preko pakovanja do transporta i distribucije. Pun paket.
Koza nostra i napuljska Kamora su se 2016, tvrdi policija, dogovorile o poslovima koji uključuju i falsifikovanje poznatih prehrambenih brendova poput mocarele od bufala, parmezena iz Ređo Emilije. To i falsifikovanje organske hrane su u EU drugi najprofitabilniji posao posle trgovine drogom.
Biznis od 12,5 milijardi eura
Vrednost biznisa agro-Mafije gotovo se udvostručila: od 12,5 milijardi evra 2011. na više od 22 milijarde 2018. i danas čini oko 15 procenata ukunpnog obrta kriminalnih grupa. Novac koji pravi agro-Mafija služi Koza nostri da nadoknadi gubitke koje trpi na narko-tržištima. Četiri najveća italijanska Mafijaška kartela imaju obrt veći od 150 milijardi evra godišnje, ali primat u trgovini drogom preuzela je sve moćnija ’Ndrangheta iz Kalabrije.
Pre četiri decenije, Koza nostra nije samo prodavla drugu, već je i proizvodila. Morfijum je nabavljan u Švajcarskoj i prebacivan za Palermo. Prerađivan je u stotinama rafinerija skrivenih po unutrašnjosti.U to vreme 30 odsto heroina u SAD bilo je proizvedeno na Siciliji. Danas, tone kokaina koji izlaze na ulice Palarma ili Katanije donosi kalabrijska ’Ndrangheta.
Koza nostru je danas prevazišao njen nekadašnji učenik čije ime potiče od grčkog “andragatija”, što znači hrabrost ili lojalnost. Procenjuje se da ima oko 6.000 članova rasutih po uporištima na najsiromašnijim oblastima juga Italije, ali i u Torinu na severu zemlje. Funkcioniše po principima koje je davno usvojila Koza nostra: neprimetnost. Jedan od njenih velikih bosova, Domeniko Opedisano, uredno je živeo tako što je do pijace u južnom gradu Rosariju dopremao voće na malom trotočkašu.
Grupa se specijalizovala za trgovinu kokainom. Održavajući direktne veze sa kriminalnim grupama po Meksiku i Kolumbiji danas kontroliše čak 80 odsto trgovine kokainom po Evropi. Još pre pet godina je po obrtu prevazišla MekDonalds. Da je kompanija, bila bi peta po snazi u Italiji. Krajem 2018. policija četiri evropske zemlje je posle dvogodišnjih priprema organizovala udar na moćnu imperiju trgovine narkoticima i pranja novca, ali Kalabrezi i dalje vedre i oblače svetskim kriminalom.
Pavle Jakšić | Vitraž
Pratite Vitraž: