Recenzija poslednjeg albuma američkog indie rock benda.
Američki indie rock bend The National je maja 2019. godine plasirao svoj osmi, najveći, najduži i najsmeliji album pod nazivom I am easy to find. Svako ko je preslušao prethodnih sedam albuma ovog benda, na neki način se povezao sa glavnim pevačem Berningerom. To je zato što on vešto prepoznaje najdublje nesigurnosti svojih slušaoca, a svojom muzikom im šalje poruku da ih razume i da nisu sami. Međutim, čak i za one koji su se umorili od njegovog glasa, osmi album nudi nešto sasvim novo. Po prvi put, Berninger je samo deo univerzuma, a ne njegov centar.
Na većini pesama sa novog albuma, Berningera prati neki od istaknutih ženskih vokala koji pričaju priču iz svoje perspektive, komentarišu ili iskazuju neslaganje sa glavnim pevačem. To je možda jedna od lekcija koju je bend naučio od legendarnog Leonarda Koena, kod koga ženski vokali predstavljaju glas razuma. The Nationals su napravili odličan izbor ženskih vokala među kojima su Lisa Hanigen, Mina Tindel, Kejt Stejvels, Šeron Van Eten, kao i Bruklinski omladinski hor.
Možda i najistaknutija među njima jeste, Gejl En Dorsi, basistkinja i prateći vokal Dejvida Bouvija, koja zapravo i otvara album pesmom You had your soul with you. Ovi vokali igraju veoma bitnu ulogu na albumu i preusmeravaju ga u, do tada, neistražene muzičke pravce. One prilaze pesmama iz najsmelijih uglova stvarajući nepredvidivost. Njihovo prisustvo pretvara tekstove pesama iz monologa u razgovor.
Američki indie rock bend je ovog puta stavio gitare u drugi plan, a prioritet je posvetio snažnim klavirskim melodijama, ritam sekciji čiji zvuk podseća na okidanja na foto aparatu, čestom i neobičnom elektronskom zvuku, ali i elegantnim horskim i gudačkim aranžmanima. Time se stvara anksiozna atmosfera. Sve asocira na lucidni san iz koga se ne možete probuditi. Na ovom albumu nije bio cilj stvaranje lako pamtljivih melodija.
Primarni cilj bio je stvaranje određenog raspoloženja. Odnosno, stvaranje tihih himni za razočarene generacije. Tekstove pesama i na ovom albumu potpisuju pevač Berninger i njegova supruga Karin Beser. Kao i na prethodnim albumima, The National govori o svakodnevnim sumnjama i dvoumljenjima kroz koje prolazi svaki čovek. Stihovi pesama su na svakom njihovom albumu na zavidnom nivou.
Rad na ovom studijskom izdanju bend je započeo 2017. godine na poziv filmskog reditelja Majka Milsa. Njegov kratkometražni film, u kome glavnu ulogu igra glumica Alisa Vikander, poslužio je kao inspiracija za muziku The Nationala. Film se pojavio četiri dana pre zvaničnog objavljivanja albuma. Mils je na maestralan način, u dvadeset i četiri minuta, koliko film traje, predstavio celokupan životni ciklus jedne osobe, od njenog rođenja, odrastanja, puberteta, fakulteta, osnivanja porodice, do duboke starosti, a na kraju i smrti.
Sa druge strane tekstovi melanholičnih pesama The Nationala, takođe govore o prolaznosti, porazima, razočaranjima, usponima i padovima i da sve to zajedno čini život. Bez obzira na povezanost ove dve umetničke forme, i film i muzika mogu da egzistiraju nezavisno jedno od drugog, a da pritom ne izgube svoj kvalitet, lepotu i značenje. I sami članovi benda ističu da album nije soundtrack filma, niti je film muzički spot za album. To su samo projekti koji imaju zajedničku temu i savršeno se uklapaju.
The National je muzički sastav koji je davno stvorio svoj identitet i ime. Postigli su veliki uspeh, preživeli su godine i godine u muzičkoj industriji i dostigli tačku u karijeri do koje retko ko dođe. Poznati su kao bend koji „igra na sigurno“, ali su odlučili da promene reputaciju koja ih prati. S obzirom da je temelj njihove zaostavštine čvrst, imaju pravo na taj luksuz i mogućnost da pomeraju svoje granice, da stvaraju muziku koja je nekonvencionalna, eksperimentalna, skoro pa avangardna, što su albumom I am easy to find i potvrdili.
Đurđa Milanović | Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/