Džim Džarmuš – umetnina trajne vrednosti (1)

Prvi deo teksta o ocu nezavisnog filma, njegovim počecima, muzici koja ga je prva privukla ka sceni, filmovima i režiserima koji su se utkali u deo njegove imaginacije

Američki reditelj Džim Džarmuš je više pokret i film sam po sebi, nego reditelj ili zaseban stil. Postao je otac nezavisnog filma u vreme dok je Holivud dadiljao svoja komercijalna čeda – Lukasove i Spilbergove blokbastere Star Wars i Jaws. Filmski istoričari smestili su Džarmuša u odabrano društvo večnosti i unikatnosti, uz Soderberga, Hal Hartlija, Spajk Lija. 

Rodio se 1953. u Ohaju. Postoji u javnosti pogrešno uvreženo mišljenje da je mađarskog porekla. Iako u filmu Čudnije od raja ima puno mađarskih likova koji su ljude ponukali na zaključak da se radi o autobiografskom filmu, njegovo poreklo je češko i irsko, uz ponešto nemačke krvi.

Od svojih savremenika stekao je osećaj za kontrakulturu, a već sa 14 čitao je “bitnike” – Vilijama Barouza i Džeka Keruaka koji mu raspiruju želju za slobodom i putovanjem, nestalnošću. Duh pisaca tog vremena usmerio ga je ka životu u kom se odluke donose bez oklevanja. Taj duh ga je vodio i kroz autostopiranje i prva radna iskustva – barmen, frizer, rad sa hidrauličnom bušilicom.

Embed from Getty Images

Upisuje studije komparativne književnosti na univerzitetu Kolumbija u Njujorku, gde je bio učenik čuvenih pesnika Keneta Koha i Dejvida Šapira. Tu nastaju prve narativne abstrakcije koje će obeležiti njegove filmove. U okviru studentske prakse 1975. odlazi u Pariz gde otkriva Cinémathèque Française, neprofitnu organizaciju, osnovanu 1936, koja je posedovala najveću arhivu dokumenata i objekata vezanih za film na svetu. Na tom mestu su se održavale dnevne projekcije filmova iz celog sveta. “Video sam sve te filmove koji nemaju ogromne krabe za početak! Filmovi iz Indije, Japana, Italije. Shvatio sam da je film kao književnost – ogroman”.

Muzika

Ka sceni ga prvo vuče muzika pošto je izdanak njujorške pop-scene sedamdesetih godina, generacije koja je stasavala uz Endija Vorhola. Muzičku scenu tog vremena zapljusnuo je talas novih, zanimljivih umetnika, otelotvorenih kroz Ramones, Television, Blondie, repera Ajs Tija. Tu je Džim shvatio značaj energije jer niko od navedenih umetnika nije bio školovani muzičar koji je sledio zacrtani put.

Prigrlio ih je, pridodavši ih listi svojih idola – Džoniju Kešu, Lester Jangu, Pritendersima, Joy Division. Na svom Mug sintisajzeru snimao je i semplovao zvukove sa njujorških ćoškova. Kroz rad u tri benda, od kojih je samo jedan izašao iz okvira anonimnosti (Del Byzantines), kalio se kao bubnjar, gitarista, prateći vokal, trubač.

Džarmušov odnos prema muzici, džezu i rokenrolu u velikoj meri obeležio je i filmove koje je radio. Američki muzičar Džon Luri, koji je osnovao džez ansambl The Lounge Lizards glumio je u tri njegova filma za koja je komponovao i muziku. Čuvenog Tom Vejtsa, za čiji su glas zaslužne tone Old Gold cigareta i hektolitri viskija, upoznao je nešto kasnije, te su postali i nerazdvojni prijatelji. 

Obojica su glumila u njegovom prvom filmu sa ozbiljnim budžetom Down by Law (1986) u kojem se poigrava sa matricom zatvorskog života. U filmu, u kojem su brojne replike nastale potpuno spontano, Džonu i Tomu se pridružio italijanski komičar Roberto Beninji sa kojim se upoznao na jednom festivalu u Švajcarskoj. Pošto Beninji nije znao engleski, a Džarmuš italijanski, solomonsko rešenje bio je francuski.

Humor je obojici bio iste krvne grupe, a uz to je Beninji odlično svirao harmoniku, pa je družina sastavljena od njih četvorice ostala omeđena večnim ramom autentike. Naziv filma je izraz potekao iz argoa crnačkog jezika koji je pronašao u hip hop kulturi južnog Bronksa, koji se pojavio 20-ih godina kada su Afroamerikanci počeli da dolaze sa sela u urbane zone severa. 

Fascinacija muzikom obojila je i film Misteriozni voz (1989), njegov prvi film u boji, ujedno i najambiciozniji pokušaj u komercijalnom smislu. Taj film je njegovo zanimanje za istovremenost događaja više različitih priča, što je na planu forme bio veliki izazov. Druga želja mu je bila da snimi film na samom izvoru ritam i bluza i rokenrola, u San studiju u Memfisu, gradu Elvisa i Grejslenda. U filmu glumi vođa grupe The Clash Džo Strimer.

Pošto je 70-ih bio veliki fan britanskog novog talasa, želeo je da ga upozna, a kada se to konačno i dogodilo njegova euforija nije splasnula. Sa pankerima, koji preziru sve društvene norme dočekivao je jutra uz njihove pokliče “vreme je za čaj, znam odličan mali pab u blizini.”

Za film Dead Man izričito je zahtevao Nil Janga, i to onu divlju stranu njegove muzike ovekovečenu kroz njegov bend Crazy Horse. Jang se oduševio scenarijom i pozvao ga kod sebe na ranč. Džarmuš mu je predložio da muziku radi samo uz društvo električne gitare, po uzoru na muziku koju je za film Stivena Frirsa radio Erik Klepton. Iako je Nil pomišljao na saradnju sa Dejvom i Krisom iz Nirvane, ipak je sve snimio sam, u garaži u San Francisku.

Embed from Getty Images

Džim je zaslužan i za dokumentarac Gimme Danger o legendarnom pank bendu The Stooges i ikoni Igi Popu. Teško da bi i jedna osoba u ovome bila od njega vičnija, imajući u vidu da su on i Igi prijatelji još iz 70-ih. Ukoliko vas sve ovo nije ubedilo kakav je Džarmušov muzički pedigre, poslušajte njegov albume sa lautistom Jozefom van Visemom. Slavni Vim Venders je davno rekao za Džarmuša da “ima jednu od neophodnih stavki da bude dobar režiser – veliku ljubav i znanje o rok muzici. To je pola bitke ako mene pitate.”

Film

Džarmušov ulazak u svet filma vezuje se za posao asistenta Vendersu na filmu Munje iznad vode Nikolasa Reja (Buntovnik bez razloga), na čiji je izričit zahtev bio angažovan. “Možda je delovao tiho, ali je bio determinisan da ide svojim putem, i tačno je znao šta hoće”, prisetio se Rej u jednom intervju. Poslednjih godina njegovog života Džim mu je bio lični asistent. 

Rej je nekada davno bio u eksperimentalnim pozorišnim grupama, a na njegovm kauču je 1930-ih godina spavao Bertold Breht kada je prvi put došao iz Nemačke. Od njega, “samoproklamovanog diletanta” kako ga je zvao, naučio je mnogo. Rej je vodio radio emisiju o bluzu i apalačkoj muzici 30-ih, studirao je arhitekturu, crtao, čitao, i govorio da se za dobar film inspiracija crpi svuda, jer film je tajming, ritam, boja, fotografija, kompozicija, ljudska priroda, emocija.

Veliki uticaj na Džarmuša imao je scenarista i filmski direktor Semjuel Fuler, koga je upoznao u amazonskoj prašumi Brazila na snimanju filma Mika Kaurismakija. Odmah je zavoleo njegovu ekcentričnost. “Ako hoćete pravi ratni film, pucajte u publiku sa pravim mecima” i “ako ti prva stranica scenarija ne da erekciju, zgužvaj je i baci!”. Oduševili su ga filmovi The Naked Kiss, neo noar drama sa brutalnom fotografijom Stenlija Korteza i Šok koridor, u kome u finalnoj sceni u azilu prodire voda koja potpuno potapa ceo set, što je Sem uradio ciljano, jer niti je želeo da ponavlja kadar, niti je to budžet dozvoljavao.

U filmove koji su zaslužni za deo njegove imaginacije spadaju Blood on The Moon – noar vestern Roberta Vajza sa Robertom Mičamom u glavnoj ulozi, kome je jedino on uspeo da promeni scenario i dve rečenice u filmu Dead Man, što Robert inače nikada nikome nije dozvoljavao.

In a Lonely Place, u kojem dominiraju Hemfri Bogart i Gloria Grejem, Il Sorpasso Alfio Kontinija, koji podseća na putešestvije Hemigveja i Skota Ficdžeralda na putu za Lion, opisane u njegovoj knjizi Pokretni praznikLe Samourai  Žan Pjer Melvila sa Alenom Delonom. Melvil je bio u francuskom pokretu otpora i obožavao je američku kulturu. Iz tog razloga su svi njegovi likovi koji su tumačili kriminalce, ulicama Pariza vozili ogromne američke automobile. 

Embed from Getty Images

Zanimljiva je anegdota sa snimanja poslednjeg Felinijevog filma The Voice of the Moon. Džim je na set dolazio sam na Felinijem, jer je Benjini uvek kasnio. Jednom prilikom u Ostiji, nadomak Rima, Federika je dovezao šofer. Posramljen je priznao “Ja više ne vozim”. Džim mu je odgovorio – OK, dolaziš na posao, šta te briga. 

Felini je uzvratio: “E, ne znaš šta smo nas trojica (Dino Risi, Mikelanđelo Antonioni) radili kada smo snimili prvi uspešan film. Kupili smo Alfa Romeo, Ferari i Maserati, a vidi me sada, mator sam i vozi me neko drugi!”.

Nastaviće se.

Pavle Jakšić

Zapratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/

https://www.instagram.com/vitrazmagazin/