Prvi gej časopis na svetu.
U Berlinu 1896. godine nemački pisac i anarhista, Adolf Brand, pokreće časopis. Ova činjenica verovatno ne bi našla svoje mesto na stranicama istorije da je u pitanju „običan“ časopis. Malo politike, sporta, vremenskih prognoza, ukrštenica i horoskopa… Ovaj poduhvat, međutim, nije takve prirode. Der Eigene (sopstveni) prvi je gej časopis na svetu.
Časopis se isprva bavi filozofijom Maksa Stirnera i anarhizmom. Stirner je duboko uticao na Branda svojim delom The Ego and its Own, gde insistira na tome da pojedinci mogu i treba da imaju potpunu autonomiju u svim aspektima života.
Već u drugom broju (1989) pojavljuje se kratka priča o ljubavi sa tragičnim krajem. Nastala na zajedničkim naučnim i umetničkim interesovanjima, dugim pismima i polemikama uz obroke, ova je ljubav tragična samo zato što je između dva muškarca. Priča prikazuje jedno od onih prijateljstava van granice dozvoljenog…
I sam list polako prelazi tu granicu i sve češće je na meti osuda. Pesma „Prijateljstvo“ (Die Freundschaft) objavljena je u izdanju iz 1903. i trenutno izaziva veliku buru u javnosti. Pesma prikazuje dopisavanja izmedju dva dečaka i pokreće teme istine, moralnosti i revolucije u mišljenju.
Napad javnosti završava se sudskim postupkom iz kojeg Der Eigene izlazi kao pobednik, jer se ispostavlja da je pesmu napisao čuveni Fridrih Šiler (u tom trenutku mrtav gotovo 100 godina).
Brand se priključuje nemačkim trupama u Prvom svetskom ratu, te prestaje sa objavljivanjem sve do 1919. Kraj rata donosi i liberalizaciju društva, pa će objavljivanje „eksplicitne“ materije postati znatno lakše.
Samo postojanje časopisa poput Der Eigene svedoči o liberalnosti ondašnjeg Berlina. Razume se da je cenzure, pritisaka i napada bilo, ali Brand i njegovi saborci uspevaju da svoje ideje podele sa masama, a da to ne plate životima ili zatvorom. Bojim se da se nešto slično (nažalost) ne može reći i za današnji Beograd, jedan vek kasnije.
Sadržaj postaje šarenolik i kreće se od eksplicitnih slika, preko poezije i proze, do antičke filozofije i ličnih ispovesti. Politički tekstovi nisu retkost. Anarhizam prvog broja, donekle, se zadržava i nadalje. Koketira se i sa idejom biseksalnosti. Brand veruje da su svi muškarci biseksualne orijentacije, ali ih društvene norme i očekivanja primoravaju na brak.
Borba je protiv ustaljenog mišljenja da je homoseksualnost ništa više do obične bolesti. Argument protiv leži u prisutnosti homoseksualizma u svim kulturama, na svim mestima i u svako vreme, stoga ne može biti tretiran kao biološki defekt.
Inovativnost i provokacija privlače pažnju nemačke intelektualne elite tog vremena od kojih mnogi i lično doprinose tekstovima (između ostalih i braća Man, Tomas i Klaus, John Henry Mackay, Theodor Lessing, Erich Mühsam).
Predah, nažalost, nije dugo trajao, pošto već 30-ih na scenu stupa jedan drugi Adolf. Novi režim pritiska nemilosrdno. Pretresi, zaplene i hapšenja postaju svakodnevica. Liberalni Berlin preko noći postaje pakao za sve koji misle drugačije. Der Eigene i Brand neće preživeti nacizam i Drugi svetski rat. Poslednji broj izlazi 1932, a Brand gine zajedno sa ženom u savezničkom bombardovanju Berlina 1945.
Fizički kraj tvorca i dela ipak nije i kraj naše priče. List će poslužiti kao inspiracija mnogima u Evropi i svetu. Brandove i ideje njegovih saboraca postaće stožer liberalne i socijal-demokratije, a teme započete u časopisu ostaju i dan danas od najvećeg značaja i aktuelnosti.
Der Eigene nije priča o erotici, bludu, nemoralu, požudama, dokolici i besmislenoj pobuni, već o empatiji i solidarnosti, ljudskim pravima i jednakosti. To je priča o ustanku protiv cenzure i malograđanštine, o neutabanom snegu i nepoznatom.
Đorđe Todorović | Vitraž
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
