Ostao je veran svom post apokaliptičnom iluminati konceptu, uspevši da na savršen način preobrati situaciju u svoju korist, postepeno i vešto unapređujući svoj umetnički potpis.
Ričard Saturnino Ovens rođen je 1962. u Portervilu, Kalifornija. Studirao je umetnost na Otis College of Art and Design u Los Anđelesu dve godine, koje prekida i počinje da se bavi krojenjem i drapiranjem tekstila na koledžu Trade-Technical. Nakon završenih studija, započinje svoj prvi projekat – rad na ilegalnim kopijama, takozvanoj “knock off” odeći drugih dizajnera za jednu kompaniju iz LA-a.
Već 1994. prodaje svoje prve kreacije jednom od tada najprofiliranih modnih butika Charles Gallay. Prvi kupac, ni manje ni više – Kortni Lav, kraljica grandža. Vremenom se razvila i terminologija “glunge”, koja slikovito opisuje Rikov zaštitni znak – spoj i sintezu grandža i glamura.
Pomno odabrani materijali
Njegovi pomno odabrani materijali i pozamanterija – vrpce, pertle, rajsferšlusi i dugmad, odišu jednostavnošću, ali jednako iznenađuju detaljima, izradom i formom. Utisak je da je uvek korak ispred svih u postizanju novih tonaliteta, raznolikih struktura materijala i tekstilnih kombinacija koje dovode do vrhunca unikatnosti.
Pad tekstila pri drapiranju podseća na kombinaciju rekonstruisanih, jednostavnih grčkih toga sa jedne strane, i najzahtevnijih kreacija Madame Gres sa druge. Posvećenost i najsitnijim detaljima odlikuje sve njegove kreacije. Obične majica kratkih rukava najčešće produkuje u više različitih krojeva: dugačkih i uskih od polu providnog bambusovog žerseja do oversize box majica od unikatnih tvrđih, a istovremeno neopisivo ugodnih pamuka.
Njegovi tekstili i koža bojeni su posebnim bojama, a na takav način se i peru, postajući neopisivo meki, sa jedinstvenim tonalitetima uz koje odeća dobija specifičnu dubinu i trodimenzionalnost. Krojevi kožnih jakni, od najjednostavnijih jagnjećih do onih od kengurove kože mahom su oponašani i prisvajani od strane drugih dizajnera. Vremenom je postalo jasno da su ti komadi, zbog svoje nosivosti i načina na kojem stoje, direktna inspiracija drugim brandovima high end modnog segmenta.
Lagodnost i lakoća takvih kožnih odevnih predmeta, vrlo brzo je našla brojne kupce koji su mogli da ih priušte. Za one sa plićim džepom alternativa su postale mnogobrojne fast fashion firme poput Zare i H&M-a, koje su u svojim kolekcijama izdavale čitave linije koje su podsećale na jeftiniju verziju Ovensove avangardne perfekcije. Čak su i fabrike tekstila, pogotovo one koje su se bavile izradom žerseja, krenule da na sajmovima tekstila nude u svojim asortimanima lagane, prozirne materijale inspirisane lucidnim umetnikom.
Rad i perfekcija
Perfekcija nije došla sama od sebe, već je nastala mukotrpnim radom i odricanjima. Na jednom od svojih prvih velikih poslova 2002, za nekada poznati krznarski brand Revillon, spavao je na podu fabrike u periodima proizvodnje i izrade uzoraka kolekcije, da bi bio siguran da je svaki šav, rez i detalj upravo onakav kakvim ga je zamislio. U tom procesu sklapanja odeće, menjao je i unapređivao svaki komad, dok u njemu nije pronašao ono što je inicijalno zamislio.
Daleko od slave, uvek na vrhu
Privatno veoma rezervisan, okružen uskim i vernim krugom prijatelja i saradnika, ni u jednom trenutku svoje karijere nije težio da bude pod svetlošću pozornice. Činilo se da ga je slava češće nervirala nego što ga je privlačila. Tako daleko od meinstrima, a u isto vreme uvek dva koraka ispred ostalih – u svojoj futurističkoj viziji, besprekorno prepoznatljive estetike.
Ono što je fascinantno u vezi Rik Ovensa je da je u periodu kada se moda bitno menjala, kada su na scenu stupili neki novi klinci poput Virdžila Abloa (Off White), Palm Angels sa svojim skejt/street vajbom, Demne i Goše sa post Soviet pokretom (Vetements), i mnogih drugih, on nikada nije pao u drugi plan, kao što je bio slučaj sa nekim drugim dizajnerima koji nisu uspeli da pročitaju momenat i putokaze nekih drugih tokova.
Ostao je veran svom post apokaliptičnom iluminati konceptu, uspevši da na savršen način preobrati situaciju u svoju korist, postepeno i vešto unapređujući svoj umetnički potpis. Time je približio svoju priču onome što je u tom momentu postalo aktuelno, bez da je izgubio i malo svog identiteta.
Njegova snaga možda i jeste to da nikada previše nije insistirao na onome u čemu je jako dobar. Jer, kada je čovek siguran u ono što radi, on nema potrebu da to apostrofira, već postaje otvoren za sugestije, koje je spreman da preobrazi i preokrene u svoju korist.
Pred svoj šou na nedelji mode u Parizu 2016. nagovestio je upravo to; blago udaljavanje od njegovog možda i prerigoroznog i striktnog pristupa, rekavši da je “godinama imao neki vid zaljubljenosti i romantičnog pristupa pravim linijama, koje sada po prvi put lomi i pristupa im na neki organskiji i mekši način”.
Rekao bih pitomiji, sa minimalnom dozom komercijalnog, bez da je ikada prešao tu tanku liniju prepoznatljivog konzumerizma. Bila je to faza udaljavanja od njegove inicijalne brutalne elegancije Art Deco perioda, evidentna u njegovim revijama, u kojima su se pojavile boje, ne tako svojstvene za njegovu paletu.
Rik uživa neopisivo poštovanje među svojim kolegama. Mogu bez dvoumljenja da konstatujem da je kolekcija Kanye Westa Yeezy bila inspirisana neutralnom paletom boja i teksturama materijala svojstvenim njemu. Westov dom takođe krasi nameštaj iz kolekcije Ovensa i njegove žene Michele Lamy, koja je odgovorna i za kompletnu kolekciju krzna.
Uzori
U više navrata je napomenuo da se divi delu englesko-američkog dizajnera Charles Jamesa (1906 -1978), što je i evidentno iz nekih radova i detalja iz ženske kolekcije. Za Vogue magazin 2003. opisao je svoju kolekciju kao “kombinaciju isečene Levis jakne sa vintage bajker kožnom jaknom i haljinom Madeleine Vionnet“, spojenu samolepljivom trakom.
Delom se i moja fascinacija Ovensom bazira upravo na njegovom nonšalantnom odnosu prema svetu mode i celom modnom spektaklu. Izjavio je da ga apsolutno ne interesuje šta drugi dizajneri rade i da umesto toga preferira da proučava svoje stare radove i kreacije kako bi pronalazio nove načine za pomeranje sopstvenih granica.
“The coolest thing is when you don’t care about being cool anymore”
Rick Owens
Rick ostaje neprikosnoveno jedan od najvažnijih dizajnera našeg vremena rame uz rame sa Martinom Margielom, Dries Van Notenom, Rei Kawakubom, Shinji Yamamotom. U eri kada velike modne grupacije poput LVMH-a, Kerringa i drugih mahom kupuju modne brandove sa željom da od njih naprave mašine za pravljenje novca, Rik je jedan od malobrojnih nezavisnih dizajnera.
Ta činjenica i jeste jedan od preduslova da beskompromisno nastavi sa svojom vizijom. Takav će nadam se i ostati – ličan, neobičan, kontroverzan i nekonvencionalan.
Davor Mutić |Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/