Koliko košta povratak na “na ovu stranu zakona”, i u kojoj meri mafija kontroliše pet miliona Sicilijanaca? Baldučo di Mađo, Provencano, Berluskoni.
Hapšenje “pentita sa dozvolom da ubije” kako je pisala rimska La Repubblica, samo je dolilo ulje na vatru polemika koliko su verodostojni podaci bivših Mafijaša i koliko su njihova svedočenja samo u funkciji olakšavanja sopstvenih života. Slabost je, barem u očima javnosti, i finansiranje Operacije pentito.
Baldučo Di Mađo je jedan od poznatijih pokajnika. Njegov novi lični opis poznat je samo sudskom veću. Njegovo lice je od drugih u rimskoj bunker-sudnici Rebibia bilo skriveno velikim belim platnenim paravanom. Njegove reči odjeknule su kao bomba.
“Da, primio sam 500 miliona lira (današnjih pola miliona evra)”, rekao je pritisnut pitanjem da li je od države dobio i drugi novac sem redovnih mesečnih primanja i još 25-30 miliona za koje se znalo. Proces na kome je Di Mađo tvrdio da je bio očevidac ritualnog poljupca između tadašnjeg bosa Koza nostre, Tota Riine, i bivšeg premijera Andreotija, doživeo je tako veliki obrt.
Pola milijarde lira za šta? Visina sume nije mogla da zaustavi lavinu komentara. “Porodice žrtava Mafijaša retko dobiju ikakvu pomoć od države, ako je i dobiju, ona je minimalna”, uzbuđeno je komentarisao jedan od oštećenih. “Mafiozima se daje pola milijarde lira. Strašno”.
Di Mađov advokat je objašnjavao da se radi o “kapitalizaciji”, o novcu neophodnom da bi se pentito izmenjenog lika ponovo vratio u normalno okruženje. Da bi započeo nov život. Da bi u zemlji 2,7 miliona nezaposlenih radom dokazao povratak na “ovu stranu zakona”.
Advokat mnoge nije ubedio. Dramatično i emotivno “ne” kojim se jedna italijanska udovica suprotstavila oproštaju i nagrađivanju bivših ubica preobraćenih u saradnike vlasti, kao grudva je pokrenulo lavinu polemika o osetljivoj temi koja doseže do suštine katoličkog i laičkog morala.
Tako je aktuelizovan neugodni “dosije pentiti” čiji sadržaji nameću mnoge etičke dileme. Utvrđeno je i da drugi Mafijaši primaju sume nedostupne mnogim Italijanima. Mesečno iz Centralnog servisa zaštite primaju oko 1.000 evra.
Nema oproštaja
“Nema oproštaja, ne čak ni za svedoke države”, izjavila je Končeta Martinaro, udovica jednog od trojice policajaca ubijenih kada i sudija Falkone i njegova supruga. “Oni (država) treba da obezbede mene”.
“Ne mogu da prihvatim da ovi saradnici pravde, koji su takođe odgovorni za masakre, dobijaju plate”, rekla je posle godina ćutanja i podizanja dece ova savremena Antigona ono što mnogi Italijani privatno misle. “Radi se o vicu. Ja, sa platom od 1,6 miliona lira, plaćam poreze da bi se izdržavali (poznati pentiti) Di Mađo, Di Mateo i ostatak kompanije. Oni su ti koji bi trebalo da obezbede moju decu. Ne mislim da je prihvatljivo da se pentitu plaća izdržavanje, da on nastavlja da izigrava džentlmena i uživa u svojoj deci. Osećam se povređena i ponižena stavom sistema pravde koji pentite nagrađuje umesto da ih kažnjava”.
“Ne kažem da saradnici ne služe državi, ali ne zaboravimo da se radi o ubicama”, ponovila je svoj stav Montinaro u veoma gledanom TV programu podsećajući tako da je oproštaj sasvim individualni čin a da su pentiti umnogome nerazjašnjena kategorija.
Italija je u tom trenutku na zaštitu 1.244 pentita i 5.000 članova njihovih porodica trošila 75-100 milijardi lira godišnje, dajući im visoke plate i kuće, obezbeđujući im nov identitet i poslove… Troškovi izdržavanja svedoka države, ne samo da iritiraju javnost, već su postali i sastavni deo sudskih debata. Adokati optuženih na procesima imaju neizbežno pitanje namenjeno pentitima: koliko novca primate od države?
Odgovori koji stižu samo dolivaju ulje na vatru: “Tek toliko da se ne umre od gladi”, kaže na suđenju u Peruđi Salvatore Kančemi, bivši bos Mafije upleten u ubistvo sudije Falkonea. “Prvo 500.000 lira… sada 2,8 miliona, kao što sam rekao, tek da se preživi”.
Mnogo? Malo? Pravedno? Nepravedno? Preispitivanja i sumnje. Sigurno je jedno: to je gotovo dva puta više od onoga što država daje udovici jednog od svojih ljudi ubijenog u zločinu za koji se Kančemi “pokajao”.
Polemika o tome da li bivše ubice mogu preko noći da se pretvore u poštene građane koje država finansira i štiti time se tek razbuktala. “Trebalo je da se pokaju pred Bogom i da se dobrovoljno predaju policiji”, nastavila je udovica lament koji je uzdrmao svest Italije. “Možda bih tada razmišljala o oproštaju. Ali, oni su progovorili tek pošto su pohapšeni”.
Predstavnici pravde, kao tužilac Fausto Kardela, kažu da razumeju stanje duha oštećenih, ali da “država ne može da bude emotivna”. “Valja proceniti koliko su doprinosi pentita korisni. Ukoliko su produktivni, a mislim da jesu, jednostavno postoje situacije koje treba razmatrati u svetlu da svi zakoni mogu da se kritikuju i poboljšavaju”.
Na drugom tasu Justicije je izjava čoveka kome takođe treba verovati, Đan Karla Kazelija, tužioca koji se u Palermu najviše nosio sa Koza nostrom: “Ne zaboravimo da su pentiti usporili (Mafijinu) mašinu smrti”.
Mafija i politika: Ili ratuju ili se sporazumevaju
Pet godina po ubistvu Falkonea, klan iz Korleonea je na mega-suđenju u središnjem sicilijanskom gradu Kaltaniseta masakr platio sa 24 kazne doživotnog zatvora: za Tota Riinu i sve bosove iz “regionalne komisije” kao što su Pidu Madonia i Nito Santopaola i za one iz “komisije Palerma” poput Bernarda Bruske, Pipa Kala i Rafaele Ganćija. Neki su bolje prošli.
Ne znači da je pentitima sve oprošteno. Toto Kančemi dobio je 21 godinu zatvora, Đovanbatista Ferenate 17, Đoakino La Barbera, Santino Di Mateo i Kalođero Ganći po 15. Najteže je prošao Đovani Bruska, onaj ko je telekomandama aktivirao eksploziv: dobio je 26 godina zatvora.
Tužioci su na osnovu dokumentacije od 60.000 strana izjavljivali da je proces samo “prvi korak” u istrazi koja je verovala da su mnogi, ne samo na Siciliji, želeli Falkoneovu smrt. Čekao se nastavak istrage. Pokušaj da se dođe do eksponenata iz sveta politike i biznisa koji su mogli da znaju za masakr kod Kapačija. Pokušaj da se razotkriju akteri recipročnih usluga na drugoj strani.
Mafija i politika. Sudija Paolo Borselino, ubijen neposredno posle Falkonea, ponudio je kratko i jasno objašnjenje njihovog međusobnog odnosa: “Dve moći koje žive od kontrole iste teritorije: ili ratuju ili se sporazumevaju. Teren na kome mogu da se sporazumeju je deoba državnog novca, ilegalni profit od javnih radova”.
Koliko snažno Koza nostra određuje politička opredeljenja pet miliona stanovnika Sicilije?
Koliko moćno upliviše poslanike ili senatore u Rimu da bi sebi obezbeđivala zaštitu i unosne poslove? Koliko je regruta Mafije na spiskovima zaposlenih u policiji, sudstvu? Đakomo Manćini, bivši sekretar Italijanske socijalističke partije, jedan je od političara osuđenih zbog veza sa Mafijom. Bruno Kontrada, bivši čovek broj tri tajne službe Sisde, osuđen je po istom osnovu. Kao i Vito Ćanćimino, bivši gradonačelnik Palerma. Svi potvrđuju do kojih visina dosežu pipci Koza nostre.
Potvrđivao je to i Karmine Menzorio, ali nije mogao da izdrži. Njegovo telo, prekriveno belim pokrovom, ležalo je jednog avgustovskog dana 1996. na molu luke u Ankoni. Bivši senator demohrišćana a zatim senator njihovih naslednika iz centrističke demohrišćanske stranke CCD, ubio se skočivši sa najvišeg mosta broda koji ga je iz Patrasa vraćao za Italiju. Na četiri milje od obale. Bio je optužen za saradnju sa napuljskom Kamorom. Pobegao je u Grčku ali je rešio da se vrati. Sa advokatom. Tvrdio je da nije Al Kapone. Želeo je da povrati izgubljeno dostojanstvo. Onda se predomislio.
Početkom maja 2002. sud u Kaltaniseti arhivirao je slučaj koji se ticao tadašnjeg premijera Silvija Berluskonija i visokog funkcionera njegove stranke Forca Italija, Marčela Del’Utrija. Mnogobrojni pentiti govorili su o njihovoj povezanosti sa ubistvom Falkonea “jer su bili u rukama šefa Koza nostre, Tota Riine” i zastupali tezu da je ubistvo “ubrzano” kako bi se zadao udarac starim političkim referentima Mafije i podržalo nastajanje Forca Italije. Neki pentiti tvrdili su i da je bilo kontakata između dvojice političara i bosova Mafije kako bi se obezbedila zakonska rešenja povoljna po Koza nostru.
Provencano i Berluskoni
Sudija je posle dve godine istrage zaključio da su svedoci nepouzdani i da nema elemenata za pokretanje postupka. Onda se proces obnovio potvrđujući da se kontinuitet nastavlja, barem što se tiče optužbi o vezama sveta politike i sveta organizovanog kriminala. Antonino Đufre, desna ruka tadašnjeg velikog kuma Koza nostre Bernarda Provencana a posle toga najpoznatiji pentito Italije, direktno je prstom upirao na Berluskonija i Del’Utrija, optuženom da je deo Berluskonijeve poslovne imperije Fininvest koristio za pranje Mafijaškog novca.
Najviđeniji pripadnik Koza nostre koji je prihvatio saradnju sa vlastima tvrdi da je Berluskoni imao direktne kontakte sa Stefanom Bontadeom, jednim od velikih bosova sicilijanskog klana, da ga je Mafijaš posećivao u njegovoj vili u Arkoreu pored Milana, da im je kontakt bio pokojni konjušar na imanju Vitorio Mangano i da je Manganov Mafijaški identitet morao da bude poznat kada je dobio posao.
“Berluskoni se plašio kidnapovanja, pa ga je Del’Utri predstavio Manganu,” rekao je Đufre tužiocima. “Del’Utri je osoba veoma bliska Koza nostri a istovremeno je bio odlična referenca za Berluskonija, pa je važio za ozbiljnu i osobu od poverenja”.
Zatim sledi politizovana poenta. Đufre tvrdi da su odnosi između Del’Utrija i Koza nostre dobili na važnosti 1993, kada su se Andreotijevi demohrišćani raspali tokom masovnih suđenja protiv korupcije. Berluskoni je u to vreme osnivao Forza Italiju, upravo da bi popunio nastali politički vakuum. “Koza nostra je bila zainteresovana za kontakte sa višim ešalonima tog pokreta”, otkriva Đufre. Premijer je izašao pred specijalnu sesiju suda održanu u Rimu, ali se opredelio na odbranu ćutanjem prepuštajući svom senatoru da demantuje sve optužbe.
Svet italijanske politike se na ovu temu malo promenio. Mafija je više povod međusobnih obračuna, nego zajedničkog prioriteta. I dok političari pokušavaju da preko Mafije zabeleže sopstvene poene, Sicilija ulaže mnogo truda da izmeni stereotip koji je vezuje za Koza nostru. Korleone je prvi krenuo sa promenom imidža. San Đuzepe Jato je sledio primer.
Nastaviće se…
Boško Jakšić | Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
