Preko 120 godina je trajan pečat za Njujork, a tokom njih Flatiron je pregurao sve, od protivljenja njenom postojanju, Velike depresije, svetskih ratova, ogromnih promena koje je donela druga polovina 20. veka. Aukcijska bitka najnoviji je segment neverovatne istorije ikone grada.
Uprkos “samo” 22 sprata u obliku parčeta torte zgrada je sačuvala svoju autentiku na ostrvu punom masivnih nebodera, čak i nakon izgradnje epohalnih zgrada Krajsler i Empajer Stejt. Prema rečima grafičkog dizajnera Miriam Berman, trajna popularnost zgrade pripisana je činjenici da je to bio „jedini poznati neboder na Menhetnu koji omogućava turistima da slikaju kompletnu zgradu u jednom kadru“.
Istorija njujorške neobičnosti
Vraćamo se nastanku trouglastog klina punog inženjerskog sjaja koji formiraju Peta avenija, Brodvej i Istočna 22. ulica, koje predstavljaju prilično nezgodan komad zemljišta za gradnju.
Hotel San Žerman izgrađen je 1855. godine na južnom kraju parcele. Vlasnik i magnat za nekretnine Amos Ino odlučio je ipak da ga sruši 1880. godine i zameni sedmospratnicom Kamberlend, a ostatku parcele je dodao četiri trospratnice koje je rentirao, mahom oglašivačima, uključujući The New York Times, koji je tada postavio znak od električnih svetala, prvi te vrste, pre svih onih na Tajms skveru.
Lokacija se u to vreme kolokvijalno zvala “Inoov Flatiron i “Inoov ugao”. Njegova imovina je likvidirana nakon što je preminuo 1899. godine, a na sledećoj aukciji kupio je njegov sin Vilijam za 690.000, iznos 20x veći od onog koji je platio njegov otac. Vilijam ga je preprodao porodici Njuhaus za 801.000, oni su hteli da sagrade zgradu od dvanaest spratova, ali to se nikada nije dogodilo, pošto je parcelu otkupila kompanija socijalizovana za izgradnju nebodera Fuler, za dva miliona dolara, koja je srušila postojeće objekte, nakon što je dobila dozvolu za gradnju.
Dizajn
Kompanija je imenovala arhitektu čikaške škole Daniela Burnmana iz Čikaga da dizajnira novo sedište za firmu sa napomenom da se maksimalno iskoristi svaki santimetar raspoloživog prostora, a on je projektovao kao vertikalnu renesansnu palatu pod uticajem stila pariske Akademije lepih umetnosti, o čemu je pisala Alis Sparberg Aleksiju u svojoj knjizi “The Flatiron” iz 2010. godine.
Iako je Burnman zadržao ukupnu kontrolu nad procesom projektovanja, nije bio direktno povezan sa detaljima strukture finalne izvedbe već je taj zadatak bio poveren izvršnom dizajneru Frederiku Dinkelbergu.
Burnam je sve iznenadio sa zgradom od 20 spratova, privlačnim i unikatnim detaljima duž visine od 87, 2 metara (koja će 1905. biti proširena na 22 sprata, 94 metra visine) od čelika i kamena. Izgradnja nove kule počela je da napreduje rapidno, a kako se okvir podizao, posmatrači su često zastajali da posmatraju pejzaž.
Za razliku od mnogih visokih zgrada koje se sužavaju ili odstupaju dok se uzdižu, Flatiron oponaša grčki stub podeljen vertikalno na tri dela, sa fasadom podeljenom na bazu, osovinu i kapitel. Pogled sa “pramca” zgrade na Petu aveniju i dalje se prepričava, a zaposleni su ga nazivali sa jednog prozora i pravo niz sred puta sa drugog, ljudi su to zvali “Point”.
Sa tako oštrim uglovima i velikim otvorenim ulicama koje se spuštaju ka njemu, inženjeri su pažljivo razmatrali aerodinamiku zgrade. Čelični okvir je napravljen tako da izdrži do četiri puta veća nalete vetra od očekivanih.
Konstrukcija
Tako je Flatiron među prvim njujorškim zgradama izbegao noseće zidove, već je koristio čelik za svoj strukturalni okvir, za šta je bila zadužena inženjerska kompanija Purdi i Henderson, posebno aktivna u Americi i na Kubi. Uski čelični okvir prema nebu bio je tada revolucionarni sistem zavesnih zidnih obloga zgrade ukrašene kamenim pločama od terakote i krečnjaka koje su korišćene za ispunjavanje i oblaganje čelične konstrukcije.
Njihovo ime se i danas ponosno vezuje za Belavu Stratford Hotel u Filadelfiji i kultne zgrade u Havani – Lonja del Comercio, Centro Galjego, El Kapitolino, Hotel Plazu u koji su dolazili Albert Ajnštajn i Isidora Dankan, ali i kriminalci povezani sa čuvenim Mejerom Lanskim. Njihovih ruku delo je i najčuveniji hotel u Havani, Nasional, sa seviljskim, rimskim, maorskim i art deko uticajima, u kojem je održan čuveni mafijaški samit 1946. godine pod liderskom palicom Laki Lućana, uz prisustvo Vita Đenovezea, Frenka Kostela i mnogih drugih.
Salve kritika
Kritičari su ovu strukturu smatrali “neobičnom”, sa prozorima sa drvenim okvirima i bakrom sklonim promaji, bez centralne klimatizacije, sistemom grejanja koji je koristio radijatore od livenog gvožđa, zastarelim požarnim sistemom i samo jednim stepeništem koje je ujedno bilo i ono za evakuaciju. Kancelarijski prostor je bio tesan i ponekad izazov za opremanje. Kancelarije su bile nameštene od mahagonija i hrastovine, koje je kompanija Fuller reklamirala kao “vatrootporne”. Zgrada je imala elektranu koja je proizvodila paru i struju pod visokim pritiskom. Tokom 1940-ih, to je bila jedna od tek nekoliko preostalih struktura u Njujorku sa sopstvenom elektranom.
Liftovi su radili na hidrauliku, od početka su bili neslavno spori, uz brojne poplave koje su se dešavale. Kada je zgrada završena, kritičari nisu utihnuli, a tek poneka pohvala je dolazila za inženjering. U stvari, neobična struktura naišla je na konsternaciju i nazvana je „Burnamova glupost“.
Uprkos tome što je prodata na aukciji za samo 100.000 dolara tokom Velike depresije, sve kritičare je demantovala tokom vremena, pa je danas ikona Njujorka, po kojoj je čak i okolni distrikt Menhetna dobio ime.
Tokom godina zgrada je bila dom raznih kompanija i maloprodajnih zakupaca. Daleke 1966. godine proglašena je za zvaničnu gradsku znamenitost, poseban status koji znači da bilo kakve radove na renoviranju, izgradnji ili rušenju mora unapred da odobri vladina komisija. Godine 1989, Flatiron je dobio status nacionalnog istorijskog obeležja (uništavanje originalne stanice Pen je zapravo jedan od razloga zbog čega je ustanovljen ovaj presedan).
Pravne zavrzlame
Ovaj status zgradi danas ne pomaže. Zvrji prazna otkako su njeni poslednji stanari, izdavači Makmilan otišli 2019, nakon čega je otpočelo renoviranje, koje se delimično odvijalo i tokom pandemije, i koji su izazvali višestruke nesuglasice među sadašnjim vlasnicima i budućim zakupcima zgrade. Stvari su postale toliko loše da je Vrhovni sud države Njujork naredio aukciju za zgradu 2023. godine: prvu takve vrste u skoro 100 godina.
Većinski vlasnici su želeli ponovo da otkupe zgradu i oslobode se onih manjinskih ( sa 25% udela). Aukcija je otpočela sa 50 miliona dolara, i tu priča dobija novi obrt – pojavljivanjem misterioznog kupca Džejkob Garlika sa ponudom od 190 miliona. Kako je vrednost zgrade tokom pandemije opala, a renoviranje se procenjivalo na 100 miliona, Garlik je nestao, i nije platio prvu ratu od 19 miliona.
Pitate se kako je neko mogao da nestane?
Prema sudskim podnescima od ponuđača se nije tražilo da plate depozit bilo koje vrste da bi učestvovali na aukciji, što je veoma neobična praksa koja je i dovela do konfuzije.
Pomenuta spisateljica Sparberg je tada prisustvovala aukciji i povezala je Garlika sa jednim od prethodnih vlasnika, koji je želeo da veštački napumpa cenu. Za sada, ko je Džejkob Garlik i šta je tačno radio ostaje nepoznato – a bez konačnog vlasnika, budućnost ove znamenite zgrade visi o koncu.
Pre nego što je Flatiron zgrada završena, magazin Lajf je pisao: „Medison skver je jedno od najlepših mesta u gradu. Žalosno je pomisliti da će njegove prave razmere biti poremećene ovom neobičnom strukturom”.
Koliko su samo pogrešili. O tome svedoče i dela najboljih američkih slikara, Džona Slouna, Everet Šin, Samjuela Halperta, čija slika “Flatiron” krasi muzej “MET”. Muzej američke umetnosti Vitni je 2013. godine postavio 3D repliku u prirodnoj veličini slike Edvarda Hopera iz 1942. godine “Nighthawks” u umetničkom prostoru Flatiron u pramcu zgrade.
Da nije nastala, mnogi filmovi bi se snimali na drugim lokacijama, poput filma “Reds” (Voren Biti, Dajana Kiton), Godzile, Nindža kornjača. Čak je i lego zgradu uvrstio u svoju arhitektonsku ediciju, a zgrada je bila inspiracija i mnogobrojnim fotografima, pout Stajkena, Stiglica, Koburna i Bils.
Flatiron, “najdeblji i najviši komad pice u celom Njujorku”, kako Njujorčani iz milja zovu svoju zgradu – legendarna priča koja i dalje traje.
Pavle Jakšić | Vitraž
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
