Najbogatiji ljudi u Americi koncentrisani su u državama Njujork, Kalifornija, Teksas, Ilinoj. Gotovo da u svakoj američkoj državi postoji makar jedan milijarder. Najbogatiji među najbogatijima, većinski, ipak ne živi ni u jednoj od navedenih država, dok neki od njih ne žive ni u luksuzu koji bi se u takvom bogatstvu očekivao.
Njujork je i dalje stecište bogataša u SAD, sa skoro 350.000 milionera i 60 milijardera prema izveštajima globalnog lidera u pogledu boravka i državljanstva putem ulaganja Henley & Partners i New World Wealth, globalne informacione kompanije o bogatstvu sa sedištem u Južnoj Africi. Populacija milionera “Velike jabuke” porasla je za 48% tokom protekle decenije.
Odmah iza Njujorka nalazi se oblast zaliva San Francisko sa 305.000 milionera i 68 milijardera, a slede Los Anđeles i Čikago. Prema izveštaju Forbsa s kraja prošle godine, samo četiri države su dom za 61% milijardera u zemlji: Kalifornija (179), Njujork (130), Florida (92) i Teksas (73). Najbrže rastući američki grad za ultra bogate među prvih je Ostin u Teksasu, koji je više nego udvostručio svoju milionersku populaciju tokom protekle decenije, na skoro 33.000.
Majami takođe ima rast milionera od 87% tokom protekle decenije. Endrju Amoils, šef istraživanja u New World Wealth-u smatra da “uprkos porastu velikih centara bogatstva u Teksasu i na Floridi, očekuje se da će Njujork i oblast zaliva San Franciska ostati najbogatiji delovi Amerike još mnogo decenija“.
Mnogi milijarderi u SAD su toliko poznati da je skoro nemoguće da se ne zna gde žive, a među njima su svakako Bil Gejts, Džef Bezos, Voren Bafet, Mark Zakerberg i mnogi drugi.
Bil Gejts i Džef Bezos
Bil Gejts živi u ekskluzivnom naselju Medina u široj oblasti Sijetla u Vašingtonu, u svojoj vili Ksanadu koja gleda na jezero Vašington od 6.100 kvadratnih metara, nazvanoj po glavnom junaku filmskog klasika “Građanin Kejn”. Gejtsu je bilo potrebno sedam godina i 63,2 miliona dolara da izgradi kuću, prepunu visokotehnoloških gedžeta, koja poseduje najsavremeniji sigurnosni sistem koji se sastoji od nadzornih kamera, senzora pokreta i sistema kontrole pristupa.
Kupio je parcelu za dva miliona dolara 1988. godine, koja sada vredi oko 170 miliona dolara, prema javno dostupnim informacijama. Gejts se nalazi na mestu broj devet Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu sa zaradom od ukupno 128,5 milijardi dolara.
Zanimljivo je da Gejts nema lauret najbogatijeg ni u državi Vašington, jer blizu njega u Medini sa gotovo identičnim pogledom na jezero živi Džef Bezos, drugi najbogatiji čovek na Forbsovoj listi iza Bernara Arnoa, koji je trenutno “težak” 203,8 milijardi dolara. Bezos je svoj dom kupio 1998. godine, nekoliko godina nakon što je osnovao Amazon, uloživši 10 miliona dolara za ono što će postati njegova glavna rezidencija u narednih nekoliko decenija, koja se i nalazi nadomak Amazona, i prostire se na 5,35 hektara, uz 2000 kvadrata životnog prostora.
Pored kuće, tu su i “kućice” (i same kao velike kuće) za čuvanje i čamce od 420 kvadrata na samom jezeru Vašington. Poluostrvo Medina dostupno je iz Sijetla preko najdužeg plutajućeg mosta na svetu, koji se proteže na 2,3 kilometra preko jezera. Poluostrvo Toni je takođe obeležilo i brak Bila Gejtsa, koji je tu 27 godina živeo sa sada bivšom ženom Melindom.
Značajna renoviranja imovine početkom 2010. po nekim procenama koštala su 28 miliona dolara, što je svotu potrošenu na imanje podiglo na oko 118 miliona dolara. Pristup jezeru omogućen je kroz dva velika mola, prostor za čamce i mali tobogan. Glavna kuća poseduje zatvoreni i otvoreni bazen. Bezosov impresivni portfolio nekretnina uključuje i kuće na Beverli Hilsu, Menhetnu, Teksasu i Vašingtonu, a nedavno je završio izgradnju najveće jahte na svetu, koja je koštala oko 500 miliona dolara.
Skromnost Vorena Bafeta
Sa raskalašnosti prelazimo na njen antipod, skromnost. U svetu milijardera teško da postoji osoba koja bi se odazvala na ovaj epitet, osim Vorena Bafeta, koji brani “milijardersku čast” Nebraske. Milijarder koji je osmi najbogatiji čovek na svetu sa bogatstvom procenjenim na 131,7 milijardi dolara poseduje kuću od pet soba na rubu grada Omahe, koju je kupio 1958. za 31.500 dolara (329.505 dolara u sadašnjoj vrednosti).
Kuća u kojoj od tada bez prekida živi prvobitno je izgrađena 1921. godine, i pretrpela je nekoliko proširenja kako bi postala udoban dom od 600 kvadrata, što možda jeste optimalno, ali u današnjim razmerama iskazivanja bogatstva, je i više nego skromno. O tome govori u prilog da je ovo zdanje procenjeno na “samo” 1,2 miliona dolara, podatak iznenađujuć samo onima koji nisu upućeni u Bafetove rutine i jednostavnost. Bafet nikada ne potroši više od 4 dolara na doručak. Tokom svog petominutnog putovanja do kancelarije, kupuje jednu od tri kombinacije doručka u Mekdonaldsu – dve pljeskavice sa kobasicama za 2,61 dolara; kobasicu, jaje i sir za 2,95 dolara; ili slaninu, jaje i sir za 3,17 dolara.
Mark Zakerberg i Leri Elison
Vratimo se ipak na milijardersku svakodnevicu. Prvi čovek Mete Mark Zakerberg, četvrti na Forbsovoj listi sa ukupno 158,7 milijardi dolara, kupio je svoju prvu kuću od oko 500 kvadrata u Palo Altu 2011. godine za sewdam miliona dolara. Otkupio je i četiri kuće oko njegovog doma u narednim godinama za oko 43,8 miliona dolara kako bi bolje sačuvao svoju privatnost.
Detaljni izveštaj američkog magazina Wired iz prošle godine ponudio je redak uvid u novu Zakerbergovu investiciju, poznatu kao ranč Ko’olau na Havajima, čiji su detalji uglavnom držani u tajnosti zahvaljujući visokim zidovima i besprekornim ugovorima o obelodanjivanju podataka sa ljudima koji su na projektu radili. Prema podacima magazina Wired Zakerbergov kompleks prostire se na 1.400 hektara zemlje na najmanjem od četiri glavna ostrva Havaja.
Ekspanzivno imanje uključuje više od desetak zgrada sa najmanje 30 spavaćih soba i 30 kupatila ukupno, oko dve glavne vile sa ukupnom površinom od oko 5200 kvadrata.
Prema planovima, oko postojećih objekata biće „mreža od 11 kućica na drvetu u obliku diska“, povezanih mostovima od užadi. Najznačajniji u izveštaju bili su Markovi navodni planovi da izgradi podzemno sklonište od 450 kvadrata, kojem se pristupa kroz tunel koji povezuje dve glavne vile, i metalna vrata ispunjena betonom. Prema Wired-u, cena izgradnje bila je 100 miliona dolara, uz ogromnih170 miliona dolara za kupovinu zemljišta, i ti troškovi su daleko od finalnih.
Mark je kupovao zemljište u ovoj oblasti poslednjih deset godina, uključujući kupovinu od 100 miliona dolara za 750 ari 2014. godine, još 600 ari za 53 miliona dolara 2021. godine, plus još 110 ari kupljenih za 17 miliona dolara iste godine.
Izvršni predsednik kompanije Orakl (Oracle) Lari Elison, koji je peti najbogatiji čovek na svetu sa bogatstvom od 145 miliona dolara, takođe poseduje obiman portfolio nekretnina. Kupio je čitave delove naselja u Malibuu i oko jezera Taho. Vlasnik je i 70 miliona dolara vredne vilu Beechwood u Njuportu, na Roud Ajlendu, vrtna vila u Kjotu u Japanu, a gotovo da je i stopostotni vlasnik čestog po veličini havajskog ostrva Lanai, koje je kupio 2012. godine za 500 miliona dolara.
Njegovo imanje u Vudsajdu u Kaliforniji, sa procenjenom vrednošću od 110 miliona dolara, napravljeno je po uzoru na japansku arhitekturu iz 16. veka, zajedno sa veštačkim jezerom veličine jednog hektara.
Milijarderski trendovi
Broj milijardera na globalnom nivou prati drugačiji trend od onog u SAD, opadajući iz godine u godinu, a sveukupno bogatstvo milijardera se smanjilo za 500 milijardi dolara. Neke nove američke države su u poslednjih nekoliko godine dobile svoje prve milijardere, poput Alabame, Nju Hempšira i Vermonta. Milijarderi tih država su daleko manje imućni od “teškaša” iz najbogatijih američkih država. Prvi i jedini milijarder Alabame Džimi Rejn, osnivač i izvršni direktor kompanije Great Southern Wood Preserving, koja proizvodi palube, ograde i druge obrađene drvne proizvode, poseduju bogatstvo od “samo” 1,5 milijardi dolara.
SAD su dom za skoro 30% svih svetskih milijardera. Dok su neki od njih, poput Sema Bankmana-Frida i Kanjea Vesta izgubila taj status, mnogi ga stiču. Pored Rona Korija, prvog milijardera u Novom Meksiku, još osam osoba na američkoj listi steklo je status milijardera u poslednje četiri godine.Finansije i investicije, hrana i piće, moda, maloprodaja i tehnologija su glavni izvori bogatstva američkih milijardera, njih skoro 50% stiče svoje bogatstvo u ovim specifičnim industrijama.
Pavle Jakšić | Vitraž
Pratite Vitraž:
