Los Anđeles, Holivud Bulevar 7000, lokacija hotela sa najdužim stažom u “gradu anđela”. Holivud Ruzvelt dobio je ime po 26. američkom predsedniku Teodoru Ruzveltu, i za nešto manje od jednog veka stvorio je reputaciju avangardnog hotela u kojem su planeterne zvezde provodile neke od najboljih momenata svog života.
Bogata istorija “Ruzvelta” seže u zlatno doba Holivuda, vreme u kojem su redom nastajali klasici – “Kazablanka”, “Prohujalo sa vihorom”, “Čarobnjak iz Oza”, “Građanin Kejn”. Tada su Luis B. Mejer, producent i suosnivač studija Metro Goldvin Mejer, glumci Meri Pikford i Daglas Ferbenks (kasnije predsednik Američke muzičke i dramske akademije) i šoumen Sid Grauman odlučili da naprave hotel, koji će postati deo testamenta ondašnjeg Holivuda.
Tadašnja cena hotela od 2,5 miliona dolara neka vas ne zavara, danas bi koketirala sa vrednošću od oko 50 miliona.
Novac se nije štedeo kako bi se stvorilo zdanje čija je vizija zasnovana na španskoj kolonijalnoj arhitekturi koja je nastala početkom 20. veka. Grandiozno otvaranje objekta sa 12 spratova, 300 soba, 63 apartmana 1927. godine obeležilo je novu eru luksuza u Los Anđelesu, a sve po dizajnu arhitekte Džordža Vajmana koji je sofisticiranost hotela bazirao na prepoznatljivim fasadama od terakote i raskošnim enterijerom, čiji je klimaks bila balska sala “Blossom”, u kojoj se 1929. godine održala dodela Oskara, iako će taj naziv postati deo kolokvijalne upotrebe tek četiri godine kasnije.
Etabliran štambiljem glamura, hotel je od tada nastavio da bude domaćin brojnim premijerama filmova, dodelama nagrada i zabavama, utvrđujući svoj status integralnog dela holivudske scene.
Sazvežđe glamura, od Merilin Monro do Breda Pita
Hotel je vrlo brzo postao omiljeno mesto slavnih ličnosti, poput Merilin Monro, Klarka Gejbla, Erola Flina, Širli Templ, Skotaa Ficdžeralda, Ernesta Hemingveja, Čarlija Čaplina, u novije vreme Prinsa, Breda Pita, Anđeline Džoli. Luksuz i diskretna usluga bili su utočište koje su zvezde tražile, skrivajući se od radoznalih pogleda javnosti.
Nijedna diskusija o listi gostiju ne bi bila potpuna bez pominjanja Merilin Monro, koja je dve godine živela u hotelu na početku svoje karijere. Kasnija ikona američke pop kulture neretko je viđena kako kontemplira pored bazena ili prisustvuje glamoruznim događajima u balskoj dvorani, u kojima je mikrofon za svoju dušu često uzimao u ruke Frenk Sinatra.
Jedan apartman je po Merilin dobio ime, a bazen Tropikana bio je lokacija gde je ovekovečena njena prva komercijalna fotografija. U noćnom klub Sinegril upoznala je scenariste i budućeg supruga.Artura Milera.
Dupleks penthaus Gejbl-Lombard, površine 300 kvadrata, koji gleda na holivudska brda i čuveni znak od 14 metara na planini Li, dobio je ime po Klarku Gejblu i Kerol Lombard, koji su baš u tom apartmanu odsedali po ceni od pet dolara za noć.
Milionske restauracije
Slava hotela počela je da jenjava u pedesetim godinama. Tadašnji vlasnik je srušio lukove hotela, pokrio živopisno ofarbane plafone i ofarbao hotel u boju zelene morske pene. Grupacija Radison je 1985. godine otkupila hotel, i renovirala ga koristeći originalne nacrte i istorijske fotografije španske kolonijalne arhitekture. Obnovljen je plafon predvorja, napravljena je fontana, a vrednost radova iznosila je 35 miliona dolara. Jedan milion otišao je na dno hotelskog bazena Tropikana, na mural čuvenog slikara Dejvida Hoknija.
Jedno vreme hotel je bio u rukama Dejvida Čenga, koji je napravio gastronomsko čudo sa svojim restoranom Momofuku, koji je ponosno nosio dve Mišlenove zvezdice.
Godine 2005. grupacija Tompson uložila je 30 miliona dolara u renoviranje, da bi 2015. hotel koji ima sopstvenu firmu za upravljanje, bio podvrgnut novoj restauraciji vrednoj 25 miliona dolara, koju je sproveo renomirani studio za dizajn Jabu Pušelberg, koji je za svoj rad dobio brojne nagrade, a njegovi vlasnici Džordž Jabu i Glen Pušelberg uvršteni su u Red Kanade, visok stepen zasluga u kanadskoj nomenklaturi javnih priznanja.
Hotelu su dodali toplinu, suptilne teksture, kožne i nežne sive tonove, uz dizajn koji i dalje čuva integritet španskih kolonijalnih korena.
Hotel ima ukupno osam restorana, barova i salona. Prostorija “Spare” je salon za igre i koktel, baš kao i bar Biblioteka, dok Tropikana bar motri na bazen. Napravljena je u kuglana koja odiše ručno rađenim detaljima. Puno je mesta za osamu, a jedno od njih svakako je i impozantni krov koji pruža pogled na esencijalni pejzaž Los Anđelesa.
Dejvid Hokni
Legenda kaže da je Dejvid Hokni, engleski slikar, crtač, fotograf, koji je dao nemerljiv doprinos pop artu 1960-ih, i koji se smatra jednim od najuticajnijih britanskih umetnika 20. veka, jednog prelepog jutra 1988. godine došao u Ruzvelt sa limenkom plave boje i četkom od 15 cm vezanom za dršku metle.
Tokom četiri sata rada bojio je dno praznog bazena kružnim potezima četke. Lokacija je bila prirodna za Hoknija koji je 2018. godine za magazin Architecture Digest izjavio: „volim da plivam, to je jedina vežba koju praktikujem.” Voda je definitivno njegova muza, pošto je „Portret umetnika (bazen sa dve figure)“ nakratko držao rekord za najskuplje delo živog umetnika prodato na aukciji za 90,3 miliona dolara u novembru 2018. , pre nego što je skulptura Džefa Kunsa “Zec” prodata u Kristiju za 91 milion dolara.
Mural naslikan na dnu Tropikane koja je u obliku palme je u međuvremenu proglašen jednim od najvećih umetničkih i arhitektonskih dela u Los Angelesu, pa su i hotel i bazen proglašeni od strane grada za kulturni i istorijski spomenik 1991. godine.
Hoknijev mural je prošao uzbudljiv projekat restauracije 2019. godine kada je tim profesionalnih umetničkih konzervatora RLA sa sedištem u Los Anđelesu pažljivo retuširao boje, skinuo mrlje i koroziju, na taj način omogućivši uživanje i kreiranje nekih novih dogodovština i generacijama koje dolaze.
Istorija se i dalje piše
Naveli smo neke poznate detalje, a koliko toga nije zapisano niti poznato, a uklesano je u patinu ovog holivudskog zamka uspomena, roka, šenlučenja, strasti, kontrasta i ljubavi. Svaki njegov ćoškić krije priču koja čeka da bude otkrivena.
I danas se u njemu stvaraju neke nove, pošto ikona američkog hotelijerstva vrvi od talenata i rukovodilaca u industriji, ujedno predstavljajući i atrakciju i šansu običnom svetu i turistima da okuse deo Holivuda,
Scena iz filma “The Fabulous Baker Boys” iz 1989. godine u kojoj Suzi (Mišel Fajfer) peva dok Džek (Džef Bridžis) svira klavir, snimljena je u noćnom klubu hotela Sinegril. U njemu su Brus Vilis i Džejms Garner glumili u filmu “Sunset” 1988, dok je Prins održao privatni koncert 2007. godine za mali broj srećnika.
Među ostalim filmovima koji su snimljeni u hotelu su “Internal Affairs” sa Ričardom Girom, “Policajac sa Beverli Hilsa II” sa Edijem Marfijom, “Uhvati me ako možeš”, sa Leonardom Di Kaprijom, Tomom Henksom, u režiji Stivena Spilberga.
Nakon kultne scene snimljene u hotelu, u kojoj Karl Henrati (Henks) naknadno saznaje gledajući u novčanik da je prevaren od strane Frenka Abagnejla (Di Kaprio), njih trojica su proveli sate ćaskajući na legendarnom bazenu Tropikana uz alkohol i grickalice.
Istorija nastavlja da se piše, na radost svih nas koji i dalje žudimo za dubinom, pričama iza priče, i nasleđima koja se prenose sa kolena na koleno.
Pavle Jakšić | Vitraž
Pratite Vitraž:
