Mesto Cohibe u istoriji i uloga Fidela Kastra. Najpopularnija kubanska cigara, sve o veličinama, cenama, skladištenju, pročitajte u drugom delu priče o jednom od simbola hedonizma na Zemlji.
Koiba (Kohiba – kolokvijalno i pogrešno u nas) i dalje je među je glavni fokus kolekcionarima i entuzijastima – čiji dodatno fermentisani i sazreli duvan raste u samo pet “Vegas Finas de Primera” – najboljih plantaža u Vuelta Abajo (provincija Pinar del Rio), legendarnom kubanskom regionu za uzgoj duvana.
Mesto Cohibe u istoriji i Fidel Kastro
Nekada lična mešavina Fidela Kastra, koja je za “El Komandantea” pravljena do 1968, brend je na koji većina ljudi pomisli kada čuje kubanska cigara.
U naslovnoj priči za Cigar Aficionado iz 1994. godine, Kastro se prisetio porekla svog afiniteta i kako je kompanija počela 1966. godine, rekavši: „Reći ću vam nešto o Koibi. Ona nije postojala kao brend na Kubi. Čovek koji je radio kod mene kao telohranitelj, pušio je veoma aromatičnu, lepu cigaru, i zanimalo me koja je to marka. Odgovorio mi je da to nije posebna marka, već da dolazi od prijatelja koji pravi cigare. Rekao sam, hajde da nađemo ovog čoveka.
Probao sam cigaru i našao sam da je toliko dobra da smo stupili u kontakt sa njim i pitali ga kako ju je napravio. Zatim smo postavili kuću (fabriku El Laguito) i on je pojasnio sastav duvana i koje lišće sa plantaža koristi, omote i druge stvari. Pronašli smo grupu proizvođača koja bi se time bavila, dali im materijal i tako je osnovana fabrika. Sada je Koiba poznata širom sveta. To je bilo pre više od 30 godina.”
Originalna Koiba, duga, tanka cigara zvana Lansero, postala je diplomatski dar za državnike u inostranstvu kojima se Kastro divio, poput kao Luisa Ečeverie iz Meksika, Omara Toriosa iz Paname, Josipa Broz Tita i Gamala Abdela Nasera iz Egipta. Najviše su kada bi stizale obradovale Tita.
Najpopularnija kubanska cigara
Partagás Serie D No. 4 je najpopularnija cigara proizvedena na Kubi, i prodaje se za oko 174 kubanska konvertibilna pezosa, kutija sadrži 25 cigara, u dolarima – 7 po cigari.
Definisana začinima, kafom, čokoladom i drvenastim dimom, cigara je nezaobilazna u hjumidoru svakog hedoniste. Ali kupac mora da vodi računa.
Ime Partagas se koristi na Kubi za Habanos SA, kubansku državnu duvansku kompaniju,a postoji i drugi, koji ne sadrži kubanski duvan, već se proizvodi u Dominikanskoj Republici za General Cigar Company.
Veličine
Cigare se mere na dva načina – po dužini u inčima – i po njihovom “prstenu”, koji definiše prečnik cigare. Uprkos mnoštvu veličina, takozvana snaga cigare će proizaći iz vrste duvana koji je motan, a ne od same veličine. Najveća standardna veličina cigare se zove “A”, koja je poznata i kao Gran Corona i duga je 9 1/4 inča, prstena 47.
Druge denominacije veličine uključuju Petite Corona, Churchill, Robusto, Corona Gorda, Double Corona, Panetela i Lonsdale – koje su sve klasifikovane pod zastavom “Parejos” što ukazuje da su to cigare sa ravnom stranom i da ih je potrebno iseći pre pušenja.
Cene kubanskih cigara
Ako želite pravu stvar, moraćete da platite za to. Na aukciji u Londonu 2014. godine, lot od 50 kubanskih cigara iz 1992. koštao je 41.463 dolara.
Dok ostaje da se vidi da li će podizanje embarga dovesti do toga da kubanske cigare izgube svoju cenu i skladište zbog povećane lakoće kupovine, drugi veruju da bi cene mogle da porastu zbog povećane potražnje koja bi mogla da preplavi ponudu ručne izrade i poveća troškove. Veruje se da Kuba ima proizvodni kapacitet od oko 150 miliona cigara godišnje, što je oko 1% svetskog tržišta.
Ne puši cigare više samo Majkl Džordan, puno je novokomponovanih bogataša, koji sada u separeima širom sveta guše lepotice sa Instagrama. Treba to namiriti.
Uobičajene cene za cigaru iz prodavnice duvana u Havani sada se kreću od 6$ – za Partagas Serie D, broj 5 – do 31$ za Cohiba Behike BHK 56.
Starenje
Na isti način na koji vina mogu da se oplemene starenjem, i dobiju na vrednosti, slično je sa cigarama, pa ostavljanjem u hjumidor dobijaju svoju patinu i ukus, čak i ako stoje samo mesec dana.
Opšte pravilo je da će se ukus cigara oblikovatii i menjati u periodu od 10 godina. Nakon tog perioda, cigare više neće pokazivati značajnije poboljšanje, ali pitanje prestiža je i sama dob, odnosno činjenica da je neko uspeo da ih sačuva.
Pune cigare koje se pomešaju sa duvanima višeg pražnjenja, kao što je prethodno pomenuti Partagas Serie D No. 4, navodno će imati najviše koristi od starenja u specifičnim i idealnim uslovima, koje diktira vlažno i hladno okruženje, u kojem je procenat vlažnosti vazhuda ispod 65% a temperatura ispod 18.3 stepeni. Vreme ipak ne leči sve. Cigara „lošeg“ ukusa neće se poboljšati prostim protokom vremena.
Dakle, možda su lokalni proizvođači zatajili sa nagradama, ali “Kubanka” je i dalje “Kubanka”. Koliko god tehnologija napredovala, ljudi i dalje kupuju tradiciju, pa im je i dalje milija francuska terroir priča, od kalifornijskih savršenih vina. Tako je i sa cigarama, Kubom, istorijom, ženama koje su na svojim butinama marljivo uvijale cigare, praveći od toga kult i ekstazu, moru poštovalaca i zanesenjaka. Postoji u tim cigarama, i deo bunta i revolucije, koji ne može finansijski da se omeđi, koji nema cenu.
Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
