Grad “The Line” u obliku jedne zgrade, 500 metara iznad vode, duž 170 kilometara. U Saudijskoj Arabiji, u sred pustinje. Realnost ili fantazija?
Saudijska Arabija se menja. Kanal YouTube prepun je vlogova u kojima možete da vidite parove u šoping molovima, muškarce u šortsevima, sa otkrivenim tetovažama. Prepuni Starbaksi, kojih kao miljenika lokalnog stanovništva ima na svakom koraku. Čak ni donedavno propisani odlasci u džamije više nisu obavezni. Možda vam sve ovo deluje banalno i normalno, ali zbog ovakvih stvari se u ovoj zemlji do skoro išlo u zatvor.
Zbog promene klime, koja se iz tvrdokornog šerijata stidljivo okreće zapadnim vrednostima, mnogi Saudijci koji su do skoro živeli u Evropi i Americi, vraćaju se kući.
Saudijska Arabija se gradi. Besomučno. Toliko, da na nekim mestima morate hazarderski da prelazite velike bulevare sa jednog na drugi kraj. Na pešačkim ostrvima vas čeka šut i rupe. Ali biće tu trava uskoro, ironija je da će verovatno biti više trave, nego što je ima kod nas. U sred pustinje. Delom je to zbog novca, a delom i kulture i održavanja. Trava i zelenilo se u ovom delu sveta tretira kao platina.
The Line
Saudijska Arabija je predstavila nacrte za svoj ambiciozni urbani projekat „The Line“, koji se reklamira kao grad sa jednom zgradom u pustinji koji će se protezati preko 170 kilometara i na kraju udomiti 9 miliona ljudi.
Deo projekta Neom, grandioznog plana koji je tek na začetku, predloženi futuristički grad „The Line“ biće lociran na severozapadu zalivske zemlje, u blizini Crvenog mora, prema najavi prestolonaslednika kraljevstva Mohameda bin Salmana.
„Linija“ je zamišljena kao zgrada širine 200 metara, koja deluje kao vertikalni grad, dizajnirana 500 metara iznad nivoa mora. Prostiraće će se na 34 kvadratna kilometra, navodi se u saopštenju za javnost Saudijske vlade i ove kompanije.
Iako je većina detalja još uvke u magli, oni koji stoje iza dizajna tvrde da će „Linija“ biti funkcionalna putem obnovljive energije, bez puteva, automobila ili emisija. Brza železnica će povezivati njene sastavne delove.
Kritičari su doveli u sumnju da li je projekat tehnološki izvodljiv, dok su drugi opisali viziju predstavljenu u blještavom promo video snimku kao distopijsku.
Linija je deo saudijskog plana za ribrendiranje „Vizija 2030“. Ima tu i želje za pokazivanjem moći, inovacija, ali i kompetetivnosti sa susedima u Zalivu, poput Dubaija i Abu Dabija, a sve u cilju etabliranja Saudijske Arabije kao turističke destinacije, koja bi dodatno preoblikovala ekonomiju kraljevstva. U ovaj zalivskoj zemlji smatraju da će im realizacija svih projekata u ekonomiju dodatno ubrizgati više od milijardu dolara.
Međutim scene iz tržnih centara, su na neki način i mimikrija idile, pošto je Saudijska Arabija i dalje na meti kritika zbog stanja ljudskih prava. U martu je 81 muškarac pogubljen u najvećoj masovnoj egzekuciji u poslednjih nekoliko decenija, dok je međuvremenu, Mohamed bin Salman od strane svetskih sila označen kao onaj koji je odobrio operaciju hvatanja ili ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija, podatak koji se nalazi i u izveštaju američke obaveštajne službe.
I dok saudijska vlada uvodi periodične reforme rada, njihova ograničena priroda i slaba primena doveli su do toga da se nastavlja sa eksploatatorskim i opasnim praksama za radnike migrante. Prema Human Rights Watch-u, milioni radnika migranata uglavnom obavljaju fizičke, službeničke i uslužne poslove u Saudijskoj Arabiji, a na udaru kritika posebno se našao sistem sponzorisanja viza, poznat kao kafala.
Dizajni za neboder-ogledalo označavaju najnoviji deo razvojnog projekta Neom u Saudijskoj Arabiji, koji je počeo da se gradi 2019. godine.
Nova metropola će se navodno pokretati čistom energijom i upravljati uz pomoć veštačke inteligencije. Robotske sobarice, leteći taksiji i džinovski naslov o veštačkom Mesecu kao obeležja obećanog tehničkog raja.
Bin Salman je u saopštenju za javnost naveo da će se „Linija pozabaviti izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava u urbanom životu danas i osvetliće alternativne načine života“.
Projekat Neom podržan je sa 500 milijardi dolara od saudijske vlade i Fonda za javna ulaganja Saudijske Arabije (PIF), kojim predsedava bin Salman, kao i lokalnih i međunarodnih investitora. Prvobitno planiran za 2025. godinu, odlaganja su pomerila rok završetka Neoma za još pet godina.
Krah nekih megalomanija
Saudijci imaju dovoljno primera u bližoj okolini i svetu koliko preveliko i nerealno sanjarenje može da košta. Veliki broj „super-projekata“ koji su propali.
U susednom Dubaiju 2009. godine, projekat Nakheel Harbor and Tower, koji se procenjuje na 38 milijardi dolara, otkazan je šest godina nakon inicijalnog predloga usled globalnog ekonomskog pada.
Slična priča dogodila se i sa multimilionskim investicionim projektom iz 2003, takođe u Dubaiju, nazvanim The World (Svet). Danas, više od 12 godina nakon završetka ovih ostrva, na njima se gotovo ništa ne gradi.
Kineska vlada se nadala da će u unutrašnjem mongolskom gradu Kangbaši jednog dana živeti više od milion stanovnika nakon što je u njegovu izgradnju uložila više od milijardu dolara, ali do 2016. u njemu je bilo samo 10% predviđene populacije. Slične sudbine gradova duhova zadesile su i druge skupe projekte, poput kineskog finansijskog centra u Tjanđinu, i neuspelog projekta u Nejpjidou, glavnom gradu Mjanmara.
Severna Koreja je želela da hotel Riugiong od 330 metara bude najviši hotel na svetu u glavnom gradu Pjongjangu 1989. godine. Od kada je dobio nadimak „Hotel propasti“, izgradnja nikada nije završena i, od 2019. godine, to je bila najviša nenaseljena zgrada na svetu.
Da li će „Linija“ razbiti zlu kob velikih zalivskih projekata, od kojih su neki ipak dobili svoj puni smisao i ostvarili dobit, ostaje nam da sačekamo da vidimo.
Vitraž
Cover photo: NEOM
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
