OpenAI nastaje 2015. kao neprofitna kompanija za istraživanje veštačke inteligencije sa ciljem unapređivanja digitalne inteligencije u korist čovečanstva u celini kroz istraživanje oslobođeno finansijskih obaveza, kako bi bio omugućen fokus na pozitivan uticaj na ljude. Četiri godine kasnije kompanija prelazi na hibridni model sa profitnom granom koja te godine dobija investiciju od milijardu dolara od Majkrosofta, koji je od tada uložio još oko 13 milijardi dolara, a ta cifra verovatno je i veća.
Ilon Mask tada odlazi iz upravnog odbora, a neslaganje sa hibridnim modelom ga dovodi u otvoreni sukob sa Semom Altmanom. Na red dolaze njegove tužbe koje se tiču potencijalnog kršenja ugovora u kojima se profit stavlja iznad javnog interesa kroz unapređivanje veštačke inteligencije, kao i kritike u mnogobrojnim intervjuima i tvitovima na mreži Eks. U februaru ove godine Mask je zatražio od okružnog sudije u Kaliforniji da spreči OpenAI da se na ovakav način struktuira.
Sem Altman je odgovorio da je upravo Mask to isto želeo, kao i da je želeo da OpenAI pripoji Tesli, kako bi imao veću kontrolu, napomenuvši da je “njegova pomoć stvaranju kompanije nemerljiva i da mu je kao legendarnom preduzetniku zahvalan”, ali da je on “nasilnik koji sa svima ulazi u sukobe, od Bezosa, Zakerberga, do Gejtsa”.
Skepsa i sumnje, i sukob sa Ilonom Maskom
Šta je konkretno uplašilo Maska? Jedan razgovor sa Lerijem Pejdžom, prvim čovekom Gugla od pre nekoliko godina, kada je ova kompanija preuzela Deep Mind, britansko-američku laboratoriju za istraživanje veštačke inteligencije, koja služi kao podružnica kompanije Alphabet Inc. Pejdž, koji je tada angažovao trećinu najboljih svetskih stručnjaka zaAI nije bio svestan opasnosti veštačke inligencije i pitanja njene bezbednosti. Antipod Guglu trebalo je da postane neprofitni OpenAI, iako je Masku ta borba i tada delovala gotovo beznadežno. OpenAI je na kraju “od kompanije koja je trebalo da zaštiti Amazon, postala drvna kompanija” kako je slikovito opisao Mask u jednom intervjuu mreži CNBC.
Iako je retko bio skeptičan, Mask je svakako neko ko za razliku od Altmana donosi hrabrije i riskantnije odluke, i nema problem da se otvoreno konfrontrira, dok Altman ugađa ljudima, izbegava probleme, tako uspevajući da svoju kompaniju dovede do vrednosti od skoro 500 milijardi. Oni koji su iznad njega teško da strategiju mogu da mu ospore.
“Recimo da oni stvore digitalnu inteligenciju, skoro božansku, ko to kontroliše, kakav je tačno odnos izmešu OpenAI i Majkrosofta, i da li će Majkrosoft imati previše kontrole, jer imaju prava na kompletan softver i modele?, pitao se Mask.
Od Maska do izvršnog odbora kompanije OpenAI, svako ko se suprotstavio izvršnom direktoru Altmanu je izgubio. Dario Amodei (suosnivač i izvršni direktor kompanije Antropik, koja stoji iza serije graničnih velikih jezičkih modela Klod) je otišao, kao i Satskiver i čitav niz drugih ljudi. Izazvali su Altmana, a on ih je pobedio.
Nije samo Mask skeptičan, iako je lansiranje ChatGPT-ja u novembru 2022. godine dovelo do tehnološke revolucije i ogromnog uspeha, zabrinut je bio i Piter Til. Godinama pre nego što je upoznao Altmana, Til je pod svoje okrilje uzeo još jedno čudo od deteta opsednutog veštačkom inteligencijom po imenu Eliezer Judkovski, pa je finansirao njegov institut, koji se trudio da osigura da svaka veštačka inteligencija pametnija od ljudi bude prijateljski orijentisana prema svom tvorcu.
Nedavno je Judkovski u časopisu Tajm tvrdio da će, ukoliko se trenutni talas istraživanja veštačke inteligencije ne zaustavi, „bukvalno svi na Zemlji umreti“.
Piter Til je dakle zabrinut zbog društvenih uticaja velikih jezičkih modela poput ChatGPT-a, plašeći se da bi prekomerno oslanjanje na ove sisteme moglo da ubrza društvene podele, raspad zajednice i njenih stvarnosti. Njegove brige su proistekle iz potencijala veštačke inteligencije da širi dezinformacije, podstakne nerealna očekivanja o svojim mogućnostima i stvori iskrivljeni informacioni ekosistem, što bi moglo da potkopa društvenu stabilnost i sposobnost ljudi da se slože oko osnovnih činjenica.
Privatnost koja (ne) postoji
OpenAI zahteva sudski poziv, sudski nalog, nalog za pretres pre otkrivanja traženih korisničkih informacija na zahtev organa za sprovođenje zakona.
Sem Altman je upozorio korisnike da razgovori sa ChatGPT-jem nisu zaista privatni i da ovim razgovorima nedostaje zakonska zaštita poput poverljivosti koja postoji sa terapeutom ili lekarom i da mogu da budu otkriveni u tužbama, osim ako se ne uspostave nova pravila.
U avgustu ove godine Altman je dakle priznao da razgovori nisu zaštićeni zakonskom privilegijom i da bi potencijalno mogli da budu korišćeni kao dokaz na sudu, kao i da se mnogim razgovorima može pristupiti.
Altman je rekao: „trenutno, ako razgovarate sa terapeutom ili advokatom ili lekarom o svojim problemima, postoji poverljivost između lekara i pacijenta, postoji pravna poverljivost, šta god. I to još nismo shvatili da je neophodno kada razgovarate sa ChatGPT-jem“. Altman za ovaj problem krivi „odsustvo pravnog ili političkog okvira za rešavanje pitanja privatnosti veštačke inteligencije“. Prema zvaničnoj dokumentaciji kompanije, lični podaci, koji uključuju zapise o interakciji, mogu da se dele sa vladinim organima ili trećim licima ako se smatra neophodnim za ispunjavanje zakonskih obaveza ili zaštite od odgovornosti.“
Neki ljudi su toga očigledno bili svesni, pa su brzo brisali svoje razgovore, dok Hit četbot kompanije OpenAI omogućava korisnicima da uđu u „privremeni čet“ osmišljen da obriše sve informacije razmenjene između korisnika i osnovnog veštačkog inteligencijskog modela čim se sesija ćaskanja zatvori. Međutim, OpenAI je priznao da zapravo nisu brisali ove dnevnike ćaskanja kao što je ranije naznačeno. Ponovo je Altman okrivio pravni sistem jer je sudija u slučaju Njujork Tajmsa rekao da OpenAI mora da sačuva neke od razgovora.
Stvari postaju još gore kada se zna da je ChatGPT greškom dozvolio pretraživačima poput Gugla i Binga da indeksiraju lične razgovore korisnika, koji su sadržali osetljive informacije koje nisu namenjene javnom pristupu. OpenAI je izjavio da se ovo curenje podataka dogodilo zbog pogrešnog razumevanja funkcije vezane za proces deljenja. Nesporazum? Ponovo je OpenAI okrivio druge, a ne sebe.
Altmanovim mukama, iako deluje da on nikakve muke ne može da ima, tu nije bio kraj.
U januaru 2025. godine, njegova sestra Eni podnela je tužbu Okružnom sudu SAD za Istočni okrug Misurija u Sent Luisu, u kojoj se navodi da je Altman seksualno zlostavljao i da je zlostavljanje počelo kada je En imala tri godine, a Sem 12. Još 2021. godine Altmanova sestra iznela je ovu šokantnu tvrdnju na tadašnjem Tviteru. U saopštenju koje su objavili Altman, njegova majka i njegova dva brata, oni su opisali tvrdnje kao „potpuno neistinite“ (njegov otac je umro 2018. godine).
Istraživačka novinarka Karen Hao vodila je nekoliko razgovora sa Eni, sklapajući slagalicu njenog života. Kao bistro dete koje je planiralo da upiše medicinsku školu, patila je od lošeg mentalnog zdravlja, a zatim je kao mlada odrasla osoba razvila niz hroničnih fizičkih zdravstvenih problema. Nakon očeve smrti, njeno zdravlje se još više pogoršalo i, kako je njena porodica počela da uskraćuje finansijsku pomoć, otuđila se od njih. Eni je savršen primer otkud skepsa prema Semu Altmanu. Dok Altman tvrdi da će veštačka inteligencija rešiti problem siromaštva i poboljšati zdravstvenu zaštitu, Eni, njegova rođena sestra živi bolesna u siromaštvu.
Očekuje se Altmanova empatija kroz ChatGPT, a koje ne postoji ni u njegovom privatnom životu.
AI Pretnja
U roku od nekoliko dana od inaoguracije ChatGPT-ja krajem 2022. godine, platforma je imala milion korisnika. U roku od nekoliko meseci, 100 miliona, čime je postala najbrže rastuća potrošačka aplikacija u istoriji. Danas aplikacije ima oko 700-800 miliona korisnika nedeljno.
„Ljudi su jednostavno kupovali ono što su OpenAI i druge kompanije hranile na kašičicu u smislu narativa, poput: ovo će izlečiti rak, ovo će rešiti klimatsku krizu, sve te utopijske stvari o kojima ne možete ni da sanjate“, navela je Hao u svojoj knjizi.
Najveća i najhitnija pretnja je da će veštačka inteligencija potpuno erodirati demokratiju na način na koji funkcioniše danas. Tehnološke kompanije pokušavaju da opravdaju prikupljanje najvećih rundi privatnih investicija iznova i iznova, samo je OpenAI nedavno prikupio 40 milijardi dolara. Ta vrsta koncentracije bogatstva je sama po sebi pretnja. Već vidimo kakav uticaj na vladu SAD imju tehnološki milijarderi.
Apokaliptične vizije superinteligentne veštačke inteligencije koja se okreće protiv čovečanstva kao u američkim Sci-fi filmovima možda ljudima prvo padaju na pamet, ali su zapravo ljudi su ti koji mogu da izazovu katastrofu, iako postoji nemali broj ljudi, poput Ilje Satskivera koji iskreno veruju da će veštačka inteligencija uništiti čovečanstvo.
Nastaviće se.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: illustration, TechCrunch, Andrew Neel Unnsplash
Pratite Vitraž:
.jpg){kind=link}