Sučir Baladži je radio kao inženjer za Sema Altmana na izgradnji veštačke inteligencije, sve dok nije odlučio da obznani da Altman čini zloupotrebe. Baladži je postao uzbunjivač i ubrzo nakon toga je pronađen mrtav u svom stanu. Kalifornijske vlasti tvrdile su gotovo apriori da je u pitanju samoubistvo, iako je njegova majka iznela niz konkretnih dokaza koji jasno ukazuju na ubistvo. Šokantna priča koja je anestezirala američku veru da su svi jednaki.
Sučir Balađi je rođen od imigrantskog para Purnime i Baladžija, koji su se preselili iz Indije u Sjedinjene Države 1997. godine. Nakon što se Sučir rodio na Floridi, porodica se preselila u Kupertino gde su roditelji gradili uspešne karijere u tehnologiji. Odrastajući, Sučir je takođe pokazao izuzetan talenat za računarske nauke, krv nije voda. Nakon što je završio osnovne studije na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, pridružio se OpenAI-ju u u San Francisku kao istraživač veštačke inteligencije.
Taj poziv nije došao slučajno.
Genije
Počeo je da programira pomoću dečjeg obrazovnog alata Scratch sa 11 godina, a sa 13 je uspeo da sastavi svoj prvi računar, godinu dana kasnije napisao je rad o dizajnu čipova, da bi sa 17 godina počeo da radi kao softverski programer u Kuori koja ga je tada plaćala astronomskih 25.000 dolara mesečno. Genije.
Osvajao je nagrade još od osnovne škole, na raznim takmičenjima, u zemlji i inostranstvu, od kojih je na jednom (TSA) zaradio 100.000 dolara.Takođe je osvojio prvo mesto na regionalnom takmičenju Pacifik Norvesr i Berkli programskom takmičenju 2017. godine.
Nakon pauze od studija, Baladži je pohađao i diplomirao računarske nauke na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, a potom se pridružio OpenAI-u nakon diplomiranja 2021. godine.
Džon Šulman, suosnivač kompanije OpenAI, regrutovao je Baladžija odmah nakon fakulteta. Proveo je skoro četiri godine radeći u kompaniji kao istraživač veštačke inteligencije. Prikupljao je gotovo sve dostupne podatke na internetu koji su se dostavljali modelu veštačke inteligencije, što je bilo neophodno gorivo, da bi AI postao ono što jeste, a veliki broj tih podataka su zaštićeni autorskim pravima.
Takođe je radio na modelu pod nazivom WebGPT. Šulman je tvrdio da je „Sučirov doprinos ovom projektu bio ogroman, i da on ne bi postojao bez njega“. Baladži je napustio kompaniju u avgustu 2024. godine nakon što se razočarao njenim poslovnim praksama, rekavši: „ako verujete u ono u šta ja verujem, jednostavno morate da napustite kompaniju“. Nakon što je napustio OpenAI, prema rečima njegove majke planirao je da osnuje neprofitnu organizaciju usmerenu na mašinsko učenje i neuronauke. Baladžijeva majka je takođe rekla da je „smatrao da je veštačka inteligencija štetna za čovečanstvo“.
U intervjuu za Njujork tajms od 23. oktobra 2024. godine, Baladži je tvrdio da proizvodi poput ChatGPT-a krše zakon o autorskim pravima Sjedinjenih Država jer su obučeni na proizvodima poslovnih konkurenata i zato što rezultati četbotova mogu zatim imitirati i zameniti te proizvode. Rekao je da ChatGPT i slični četbotovi uništavaju komercijalnu održivost pojedinaca i organizacija koje su proizvele podatke na kojima su obučeni sistemi veštačke inteligencije. U to vreme, OpenAI je bio tužen zbog kršenja autorskih prava od strane istaknutih autora i izdavača vesti, uključujući i Njujork tajms.
U sudskom podnesku od 18. novembra 2024. godine, advokati Njujork tajmsa su identifikovali Baladžija kao jednu od osoba koje bi mogle da imaju „relevantne dokumente“ u slučaju kršenja autorskih prava protiv OpenAI-a. Baladži je najavio da će svedočiti protiv OpenAI-a, a istinu je trebalo da obznani i kanadskoj News Media, a takođe je imao zakazan sastanak sa novinarom Metom Obrinom iz Asošijejted Presa drugog decembra.
“Veštačka inteligencija, trenutno bez ikakve regulacije, šteti čovečanstvu.” Baladži
Krajem novembra gubi mu se svaki trag. Vratio se sa odmora u Katalini na kojem je bio sa prijateljima, veseo, pun planova. Na poruke nije odgovara, niti se odazivao na telefon.
Baladžijevi roditelji izjavili su da su poslednji put čuli sina 22. novembra 2024. Nakon što je prestao da odgovara na SMS poruke, zamolili su policiju San Franciska da uđe u njegov stan kako bi izvršili proveru njegovog zdravstvenog stanja, što su i učinili ali bez odluke da u stan uđu. Dan kasnije, 26. novembra 2024. policija je pronašla Baladžija mrtvog sa jednom prostrelnom ranom u glavi. Imao je samo 26 godina, a pištolj koji je pronađen bio je registrovan na Baladžija, koji ga je kupio u januaru 2024. godine.
Pre nego što je zvanični izveštaj o obdukciji objavljen u februaru, Baladžijevi roditelji su izrazili sumnje u uzrok njegove smrti. “U roku od 40 minuta nisu ništa pogledali, samo su brzo rekli u redu, to je samoubistvo, preuzećemo telo’“, rekla je njegova majka. Nije izvršena čak ni kompletna obdukcija, pa je telo vraćeno za manje od 24 sata, uklonjen je metak, urađena je kompjuterizovana tomografija.
Službi za sahrane San Franciska slučaj je bio čudan, te je Baladžijevoj majci sugerisao drugu autopsiju. Lice nije moglo da mu se vidi od rane od metka, a porodica je unajmila doktora Deneša Rala, patologa koji je analizirao i sedam fotografija koje je napravila njegova majka. Krv je bila svuda po stanu, a po navodima policije on je sebi pucao direktno u mozak. Ispostavilo se da to nije bilo tačno, kao i da je ugao iz kojeg je upucan bio takav da je gotovo izvesno značio da je pištolj bio uperen na njega odozgo. Druga čudna okolnost je da na mestu zločina postoje tragovi perike, koji nisu njegova kosa, što je pokazala i analiza. Naknadna komisija porodičnih advokata i veštača utvrdila je da je očigledno bilo borbe u kupatilu, na šta ukazuje i povreda na njegovoj glavi, pa je najverovatnije ubijen sa leđa dok je prao zube. U lavabou je pronađen deo paste, dok su dve slušalice za uši pronađene na dva različita mesta na pločicama kupatila.
Poslednji vebsajt koji je posetio ticao se neuronauke, ne tutorijala kako izvršiti samoubistvo. Neko ko je bio spreman da ode u Njujork Tajms i suprotstavi se javno Semu Altmanu ne deluje kao osoba koja bi se nekoliko dana nakon toga ubila u kupatilu.
Porodica je angažovala nekoliko advokata, koji su im uglavnom samo trošili vreme i odugovlačili. Pisali su načelniku policije, gradskom administratoru, glavnom medicinskom ispitivaču, izvršnom direktoru medicinskog ispitivača, pojasnili slučaj, tražili da se uzme u obzir njegovo besprekorno mentalno stanje, anomalije na mestu zločina, krv po celom stanu, ugao pucnja. Zamolili su ih da ponovo razmotre i sprovedu novu istragu. Načelnik policije je očigledno pristao da sprovede istragu, ali je medicinski ispitivač zaustavio i rekao je “ovo samoubistvo”.
Mnogi smatraju da Baladži nije bio običan uzbunjivač i da tema nije bila samo kršenje autorskih prava, već moguće i krađa podatke od vlade SAD ili nekih drugih vlada.
Baladževa smrt privukla je pažnju javnosti i medija, početni nedostatak detaljnih informacija od vlasti doveo je do široko rasprostranjenih spekulacija i teorija zavere koje sugerišu da je namerno ućutkan pre nego što je mogao da svedoči protiv OpenAI-a. Nije bio jedini uzbunjivač u tehnološkim vodama koji je tako završio. Istu sudbinu doživeli su Džon Barnet i Džošua Din iz Boinga, Jan Mardok iz Debijana, Aromn Švarc, suosnivač Redita.
Njegovi roditelji su javno vodili kampanju kako bi podigli svest o onome što su tvrdili – da je netačna presuda vlasti San Franciska. Između ostalih faktora za svoju tvrdnju, opisali su Baladžijevo raspoloženje kao „veselo“ oko dve nedelje pre njegove smrti i „nedostatak oproštajne poruke njegovom stanu.
Gostovanje Altmana kod Takera Karlsona sa karidnalnim ishodom po mogula
Tvrdnje o zataškavanju dobile su na zamahu nakon što je Ilon Mask izjavio da smrt „ne deluje kao samoubistvo“ kao odgovor na tvit Baladžijeve majke. U januaru je Taker Karlson razgovarao o smrti sa Baladžijevom majkom u svom podkastu.
Karlsonu nije bilo jasno zbog čega Altman tvrdi da je reč o samoubistvu, a on mu je ponudio kao argument njegov pištolj i medicinski karton.
“Ne, definitivno je ubijen, mislim. Pa, bilo je znakova borbe. Kamera za nadzor, žice su bile presečene. Upravo je naručio hranu za poneti, vratio se sa odmora sa prijateljima na ostrvu Katalina. Nema nikakvih naznaka da je bio suicidalan. Nema oproštajne poruke, a pre toga je razgovarao sa članom porodice telefonom. Krv po celom stanu, to je nemoguće. Čini se zaista očiglednim da je ubijen” odgovorio mu je Karlson.
“Kada se otkrivanje zločina tretira kao činjenje zločina, znači da vladaju kriminalci.” Edvard Snouden
Altman je rekao da nije radio puno intervjua u kojima je optužen, na šta mu je Karlson odgovorio da mu “nije jasno zbog čega grad San Francisko nije želeo da istraži ovaj slučaj dalje od svoje inicijalne procene”.
“Zbog sećanja na njega i zbog njegove familije, on zaslužuje poštovanje i tugu”, neubedljivo je krenuo Altman, a Taker ga je prekinuo sa ” upravo pitam na zahtev njegove porodice”. Opšti utisak javnosti je da je Altman verovatno zažalio što se u intervjuu uopšte pojavio.
Zaključak Policijske uprave San Franciska i Kancelarije glavnog medicinskog istražitelja San Franciska od aprila 2025. godine je da je Baladži pucao u sebe.
Sve veći broj ljudi u Americi misli da je zapravo upucana istina, i da zakon odavno ne važi isto za sve, od slučaja Epstin, svih onih koji su sa njim šurovali, pa sve do Altmana danas.
Nastaviće se.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: illustration, TechCrunch, Andrew Neel Unnsplash
Pratite Vitraž:
