Kraljica Ranija je jedna od najupečatljivijih prvih dama svetskog, arapskog sveta. Za neke je kraljica stila i rafirmana, a onima koji su više upućeni u njen životni opus, ona je šampion borbe za prava žena i dece, dobrotvor i inicijator mnogobrojnih inicijativa. Uticaj kraljice Ranije prešao je granice ove arapske zemlje. Njen uticaj na globalnoj sceni pratila su mnogobrojna priznanja i nagrade, uključujući i nagradu Volter Raten za posvećenost promovisanju mira i razumevanja među kulturama.
Ranija Al-Jasin rođena je 1970. godine u Kuvaju. Preko svoje majke Ilham, odnosno svoje bake, vuče turske korene, dok je njen otac Faisal, bio Palestinac iz Tulkarma na Zapadnoj obali, gradića blizu izraelske Natanije na zapadu, i palestinskih gradova Nablus i Dženin na istoku (u Tulkarm su ušle izraelske vojne snage 19. oktobra 2023. godine).
Ranija je pohađala Novu englesku školu u Kuvajtu, pre nego što je diplomirala poslovnu administraciju na Američkom univerzitetu u Kairu 1991. godine, nakon čega je magistrirala na prestižnom Univerzitetu u Londonu – Školi za orijentalne i afričke studije. Nakon toga je kratko radila u marketingu za Citibank i kompaniji Epl u glavnom gradu Jordana Amanu.
Brak i kraljevske dužnosti, od princeze do kraljice
Njen život doživeo je značajnu promenu kada je upoznala princa Abdulaha bin al-Huseina, sadašnjeg kralja Jordana, na večeri 1993. Njihov brak, koji je usledio samo šest meseci nakon upoznavanja, označio je početak njenog putovanja u složeni svet jordanskog plemstva, tradicije, izobilja, ali i rigidnosti i stereotipa, kojima se ona čvrsto odupirala.
Par se venčao u palati Zahran u Amanu koja je sagrađena 1957. godine. U ovoj palati se održalo i venčanje prestolonaslednika Hamze bin Huseina sa princezom Nur 2004. godine, i proslava 2023. godine povodom venčanja prestolonaslednika Huseina bin Abdulaha sa Rajvom Al Saifom.
Ranijina i Abdulahova svadbena ceremonija bila je u rangu državnog praznika. Njena titula postala je zvanično NJ.KV princeza Ranija al-Abdulah od Jordana. Jordanski kralj, njen suprug je deo hašemitske porodice koja vlada Jordanom od 1921. godine, Abdulah je potomak 41. generacije proroka Muhameda – osnivača islama, a njegova familija je upravljala Mekom više od 700 godina, sve do 1925. Ovenčani su i laskavim oreolom najstarije dinastije na svetu, odmah iza carske kuće Japana.
Ranija je brzo prihvatila svoju ulogu s gracioznošću i posvećenošću, ne čekajući titulu kraljice da se lati odgovornosti u kontekstu svojih uverenja, kroz različite inicijative usmerene na obrazovanje, osnaživanje mladih i prava žena. Već 1995. godine Ranija je osnovala fondaciju “Reka Jordan” fokusiranu na bezbednost dece i osnaživanje lokalnih zajednica, sa ciljem da se dobrobit dece izmesti iznad političkih agendi i kulturnih tabua.
Kada su kralj Abdulah Bin al-Husein i kraljica Ranija al-Abdulah stupili na presto 1999. godine, nakon smrti njegovog oca, tituala nije automatski važila za ženu jordanskog kralja, već je on morao da joj je dodeli, pa je ona postala Njeno Veličanstvo Kraljica Jordana. Dolaskom na presto, nekima su njih dvoje doneli dašak skromnosti, nekima dašak populizma. Kraljevski par je izbegavao okruženje palate u korist kuće u predgrađu izvan Amana. Dok je njen suprug voleo inkognito da se druži sa svojim prijateljima, i da kao takav prođe neopaženo u javnosti, kraljica Ranija je počela da posećuje udaljena sela u kraljevstvu. Neplanirano, nenajavljeno, potpuno spontano.
Terenski rad pomogao joj je da vidi ne tako blistavu sadašnjost, koja je zahtevala da se angažuje i institucionalno. Njen trud je već na samom početku prepoznat i iz inostranstva, pa je 2000. godine, u znak priznanja za njenu posvećenost deci i omladini, UNICEF pozvao kraljicu Raniju da se pridruži Inicijativi za globalno liderstvo.
Radila je zajedno sa drugim svetskim liderima, uključujući bivšeg predsednika Južne Afrike Nelsona Mandelu, u globalnom pokretu za poboljšanje dobrobiti dece. Nacionalni savet za porodična pitanja osnovan je zakonom 2001. godine, kojim predsedava kraljica Ranija, sa ciljem povezivanja vladinih i nevladinih agencija u oblasti društvenog razvoja i porodičnih poslova.
Tih godina Ranija se pridružila upravnom odboru Međunarodne omladinske fondacije sa sedištem u Baltimoru, postala je i član odbora Svetske ekonomske fondacije.
Snažno verujući u mikrofinansiranje kao način da se u siromašnijim zemljama uspostave preduzeća, kraljica Ranija se pridružila upravnom odboru Međunarodne fondacije za pomoć lokalnim zajednicama, a 2005. godine pokrenula je i “Kraljevsko društvo za svest o zdravlju” kao i “Nagradu kraljice Ranije” za izvrsnost u obrazovanju koja se dodeljuje istaknutim prosvetnim radnicima širom Jordana svake godine.
Akvtinosti su počele samo da se nižu, angažovanje i trud koji je do tada bi bez presedana za pojmove jordanskog kraljevskog dvora. Početkom 2007. godine otvorila je prvi Dečiji interaktivni muzej u Jordanu, predviđen da se u njemu deca svih socio-ekonomskih pozadina, druže i uče, kroz igru i interakciju sa eksponatima.
Na ovaj projekat nadovezao se i svojevrsni pokret “Madrasati” (na arapskom „moja škola“), organizacija koja povezuje pojedince, privatne kompanije i organizacije zarad poboljšanja fizičkog i obrazovnog okruženja najzanemarenijih javnih škola u Jordanu. Kampanja “Madrasati Palestine”, imala je poseban fokus na renoviranje i revitalizaciju škola u Palestini. Za kvalitet nastave u Jordanu osnovana je Učiteljska akademija kraljice Ranije, a za siročad formiran je Al-Aman fond.
Mnogi bi rekli “to je to”, ali ona kao da je tek tada počela! Usledila je inicijativa u kojoj je bila suosnivač„1 GOAL: Obrazovanje za sve“, svojevrsni poziv svetskim liderima da obezbede da 75 miliona dece koja ne pohađaju školu širom sveta mogu da steknu obrazovanje. U ovom poduhvatu imala je pomoć i u čuvenom engleskom fudbaleru Gariju Linekeru, a kasnije su u pomoć pristigli i premijer Velike Britanije Gordon Braun, predsednik FIFA Sep Blater, predsednik Južne Afrike Džejkob Zuma i drugi šefovi država na Globalnom lansiranju ove ideje.
Godine 2013. i 2014. godine osnovala je Fondaciju za obrazovanje i razvoj, i Edraak (na arapskom realizacija), organizaciju koja pruža kvalitetno onlajn obrazovanje na arapskom jeziku.
Uz sve navedeno, nikada se nije libila da se bori za ciljeve u koje je verovala, pa je bila otvoreni kritičar “ubijanja iz časti”, običaja da muškarci ubiju bilo koju rođaku za koju se utvrdi da je počinila preljubu ili izgubila nevinost pre braka.
Priznanja
Svetski ekonomski forum u Davosu u januaru 2007. imenovao je kraljicu Raniju za prvu eminentnu zagovornicu UNICEF-a za decu, a postavljena je i za emisara za Međunarodnu godinu mikrokredita Ujedinjenih nacija. Kraljica Ranija je 2009. godine postala počasna globalna predsedavajuća Inicijative Ujedinjenih nacija za obrazovanje devojčica, kada se pridružila upravnom odboru Fondacije Ujedinjenih nacija. Kraljica Ranija je i kopredsedavajući Arapskog otvorenog univerziteta.
Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i međunarodnih priznanja, od država poput Bahreina, Bruneja, Nemačke, Italije, Japana, Holandije, Norveške, Portugala, Španije, Švedske. U svojoj zemlji postala je vitez Velikog kordona sa ogrlicom Reda Al-Huseina bin Alija.
Od Sinergos univerziteta u Americi dobila je nagradu Dejvid Rokfeler, a 2016. godine dobitnica je i humanitarne nagrade Andrea Bočeli, kao i nagrade za najuticajniju ličnost godine na trećem godišnjem samitu uticajnih arapskih društvenih medija u Dubaiju.
Poštovana je od strane svih svetskih zvaničnika sa kojima se sastajala u zvaničnim posetama. Nije se libila da prelazi meridijane boreći se za svoje ideje, pa je obilazila decu u Sovetu, u Južnoafričkoj Republici, špartala uzduž i popreko arapskim svetom, i borila se za veće razumevanje između kultura u institucijama poput univerziteta Harvard, Skol fondacije, ekonomskog foruma u Džedi. Na tom tragu putovala je i na turneju u Sjedinjene Države, gde je 2009. godine primila i tadašnja prva dama Mišel Obama.
Društvene mreže, knjige, kraljica stila
Još davne 2008. godine kraljica je pokrenula Jutjub kanal pozivajući gledaoce da daju svoje mišljenje o Bliskom istoku i govore o stereotipima sa kojima su se možda susreli. Koristi i Fejsbuk, na kojem je prati 18 miliona ljudi, kako bi sa ljudima razgovarala o međukulturnom dijalogu, obrazovanju, i pokretala društvene promene.
Prilikom posetom pape Benedikta XVI Jordanu, 8. maja 2009, kraljica Ranija je pokrenula sopstveni nalog na Tviteru, današnjem Eksu. Na svom zvaničnom sajtu kraljica Ranija ima sledeće uvodne reči: „Ne treba da osuđujemo ljude kroz prizmu sopstvenih stereotipa.“
Kada je pozovu u medije, ne libi se da otvoreno i kada treba žustro iznese svoje mišljenje, a najveći odjek u poslednje vreme imalo je njeno gostovanje u smisiji Kristijan Amanpur na CNN-u, u kojem je osudila prekomernu upotrebu sile protiv Palestinca u Gazi i “dvostruke standarde Zapada”.
Kao počast svom pokojnom tastu na prvu godišnjicu njegove smrti, kraljica Ranija je napisala “Kraljev dar – knjigu za decu o kralju Huseinu”. Prihod od knjige otišao je siromašnoj deci širom Jordana. Druga knjiga “Večna lepota” govori odvija se kroz razgovor mlade devojke sa ovčicom, u kojem traže smisao života. Napisala je još dve knjige, a za svoju posvećenost deci kroz literaturu 2010. godine dospela je na vrh liste bestselera Njujork tajmsa u kategoriji knjige za decu.
Pored svojih mnogobrojnih hvala vrednih filantropskih aktivnosti, kraljica Ranija se etablirala kao žena čiji je stil pitanje decenijske dominacije, ako ne i veka. Kakva god da je prilika, kraljica Jordana savršeno ima savršen odgovor.
Kraljičino oštro oko za sve što je sartorijalno pokazalo se kao razlog za čistu eleganciju kojom odiše u svakom događaju i prilici, čak i kada je skroz ležerna. Od delikatnih čipki do smele kože, ništa nije previše, ali ni ordinarno.
Njena sposobnost da eksperimentiše sa različitim nijansama, teksturama i siluetama u modnom svetu izaziva strahopoštovanje. Ikoni stila, kako je oslovljavaju svi eminentni modni časopisi, gotovo da u rigidnom modnom seciranju nije pronađen “loš dan”.
Čini se da je kraljica Jordana veliki obožavalac britanskih modnih dizajnera, posebno kada se radi o kompletima sa asimetričnom siluetom i širokim nogavicama J.W. Andersona. Kod nje ima mesta i za Lueve (Loewe) torbe, Dior štikle i Chaumet prstenje. Onaj kome se uvek vraća je i libanski dizajner Saidi Kobeisi. Iako je omiljena u svojoj državi, kraljica Ranija se suočava sa kritikama i izazovima tokom svog mandata. Neki su doveli u pitanje efikasnost njenih inicijativa, dok su drugi izrazili zabrinutost zbog uloge monarhije u jordanskom društvu.
Međutim, njena otpornost i posvećenost njenim ciljevima ostali su neumoljivi usprkos svim izazovima. Ranija i Abdulah imaju četvoro dece.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: World Economic Forum, swiss-image.ch/Photo by E.T. Studhalter
Pratite Vitraž:
