Da li su svinje odgovor na udare ptica? Jedan evropski aerodrom pokušava da sazna.
Svinje ne mogu da lete, ali bi mogle da imaju ulogu u održavanju bezbednog avionskog saobraćaja. Amsterdamski aerodrom Šipol uposlio je 20 životinja kao deo pilot projekta čiji je cilj smanjenje broja udara ptica u avione.
Sudari između aviona i većih ptica, kao što su guske, i pored razvitka tehnologije u svim oblastima života i dalje predstavljaju ozbiljnu opasnost, posebno ako su životinje usisane u motore.
Samo je na aerodromu Šipol zabeleženo oko 150 udara ptica 2020. godine, kako je izjavila portparolka ovog aerodroma Vilemejke Koster za CNN. Ovaj pilot projekat sa svinjama samo je jedna od nekoliko mera koje aerodrom preduzima sa ciljem da poveća bezbednost.
Kako je ova anti ptičija diverzija zamišljena?
Predviđa parcelu, prostor od oko 250 ari u kojem se svinje hrane šećernom repom, koja je požnjeta između dve piste, kako stoji u saopštenju na zvaničnom sajtu aerodroma iz septembra, kada je projekat najavljen. Svinje je obezbedila mala kompanija za uzgoj svinja, specijalizovana za uzgoj životinja na otvorenom.
Rukovodstvo Šipola je ovoj kompaniji prišlo sa idejom, odnosno pitanjem, da li će svinje moći da pojedu ostatke useva, koji privlače guske i druge ptice. Odsustvo hrane kompletan prostor bi učinilo manje privlačnim za ptice. Ukoliko plan A ne prođe, postoji i opcija B. Kao mesojedi, svinje će pokušati da uhvate guske koje bi sletale u polje zbog odmora. Iako svinje ne mogu da se kreću dovoljno brzo kako bi im guske bile realan plen, njihovi pokušaji da to učine imali bi efekat poput strašila za ptice na žitnim poljima.
U obe opcije, najsrećniji bi bili potencijalni putnici i svinje.
Kompanija za uzgoj svinja koju vodi Stan Gloudemans proizvodi oko 300 prasadi godišnje. Do sada je njihova uloga bila da širom Holandije čiste korov i finaliziraju ostatak žetve, ali od ove godine šire im se ingerencije.
Aerodrom Šiphol je saopštio je da će se uspeh projekta meriti kroz analizu aktivnosti ptica u tom području tokom vremena kada su svinje bile prisutne, u poređenju sa periodom pre njihovog dolaska. Prva faza pilot projekta je završena, i bila je u funkciji informative. Prikupljeni podaci biće ispitivani u narednim mesecima, a odluka o trajnom „zapošljavanju“ svinja očekuje se početkom sledeće godine.
Aerodrom, inače, već zapošljava 20 kontrolora ptica koji rade danonoćno, koristeći tehnologiju poput laserskih zraka i zvukova. Takođe se sade posebne vrste trave kako bi se aerodromsko područje učinilo što neprivlačnijim za ptice.
Svaki ovakav pokušaj je prilično vredan, i ima smisla. Nevolje sa pticama se i dalje frekfentno dešavaju, iako to deluje minorno u procentima – dok se ne dogodi nekome od nas. Pre par meseci let američke Delte za Vašington bio je prinuđen da se vrati na međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson u Atlanti nakon što je došao u kontakt sa pticama tokom poletanja.
Let se okrenuo nakon što je njegova posada prijavila da je udar ptice izazvao naprsnuće šoferšajbne na Erbasu A320. Prema podacima Federalne uprave za vazduhoplovstvo, svake godine bude prijavljeno oko 15.000 udara ptica. Oko 5% njih rezultira oštećenjem letelica.
Godine 2009. godine, pilot Česli „Sali“ Salenberger III uspešno je sleteo na letu 1549 kompanije US Airways u reku Hadson u Njujorku nakon što su mu ptice uništile motore ubrzo nakon poletanja sa aerodroma LaGvardija. Nakon filma sa Tom Henksom u glavnoj ulozi, koji je verno preslikao taj monumentalni poduhvat, i šira javnost je postala upućenija u to koliko ptice zapravo nisu nimalo naivni suparnici njihovih gvozdenih letećih saputnika. Da li će poslednju reč imati ipak svinje, ostaje da vidimo.
Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
