Godine 2017. u Kaliforniju se spustio svemirski brod jedne od najvećih kompanija na svetu. Nastalo je izolovano ostrvo koje malo šta ima zajedničko sa životom i problemima okolnih ulica, naselja i zajednica.
Poslednji javni nastup Stiv Džobsa bio je četiri meseca pre njegove smrti, 2011. godine u gradskom veću Kupertina, kako bi najavio, ispostaviće se najvažniji, ujedno i njegov finalni projekat. “Epl je rastao kao trava, i kao što znate, mi smo oduvek bili u Kupertinu, na početklu kao mala kancelarija u parku, a sada smo već na raskrsnici avenije De Anza i bulevara 280”, izjavio je tada Džobs upućujući na meteorski uspon kompanije.
Tadašnji “Apple campus” nije bio dovoljno veliki za rastuću kompaniju. Zgrade konstruisane 1993. godine koncipirane su duž privatnog puta, nazvanog infinite loop (beskonačna petlja), po programskom kodu koji traje beskonačno.
Kako je firma rasla, a samim tim i broj radnika, kompanija je počela da kupuje sve više placeva i zgrada u okolini. U jednom momentu Epl je funkcionisao u gotovo haotičnom okruženju niza zgrada koje su razvijene potpuno odvojeno jedna od druge, i nisu bile stvorene kao koherentno sedište.
Jedan prijatelj koji je tamo radio u periodu od 1997-2010 godine jednom prilikom mi je rekao “bilo mi je drago što sam radio u “lupu”. Većina ljudi je imala privatne kancelarije i bilo je lako naleteti na Stiva i voditi neformalne razgovore, što je bilo baš motivišuće”.
Sve ima svoje.
Epl je takođe prostore i rentirao u radijusu koji je bio sve dalje od originalnog kompleksa, kampusa. Plan je bio se “infinity loop” ne napusti, već da se faktički proširi kroz stvaranje većeg, modernijeg prostora.
Priča ima svoju predistoriju, i vrlo je lična. Kada je Džobs imao 13 godina Hjulit i Pekard su mu bili idoli. Nazvao je jednom prilikom komšiju iz Palo Alta Bila Hjulita, Bil je podigao slušalicu i uslušio njegovu molbu. Naime, Stiv ga je zamolio da mu da višak delova koje bi koristio za brojače frekfencija.
Bil je za Stiva uradio ipak nešto mnogo važnije. Dao je Stivu tog leta prvi posao. Od želje da ih sam sklapa našao se u ogranku koji namenski pravi brojače frekfencije. Raj.
Foster and Partners
Epl je unajmio studio Foster and Partners, na čelu sa Normanom Fosterom, britanskim arhitektom, jednim od najuticajnih modernih arhitekata na svetu, laureat Stirlinga i Prickera. Njegova zvezda krenula je da sija kada je sedamdesetih godina dizajnirao zgradu banke HSBC u Šangaju, inspirisanu mašinama, koje su poslužile kao industrijski elementi dizajna zaokruženi u moderni izgled.
Tokom decenija njegov stil je evoluirao. Mclaren Technology Center u Engleskoj, komercijalni neboder u glavnom finansijskom delu Londona, zgrada 30 St Mary Axe, ranije poznata kao Swiss Re, stadion Vembli, zgrada Rajhstaga, samo su neki od njegovih imaginacija u kojima je postao manje grub, zadržavši funkcionalnu modernost. Baš kao i Epl.
U samom dizajniranju Foster je blisko sarađivao sa Stivom Džobsom i Džoni Ajvom tada glavnim dizajnerom Epla, koji je u svetu tehnologije predstavljao ono što je Foster bio u arhitekturi. Na pomolu je bila simbioza neverovatnih talenata.
Džobsu je koncept modernih kancelarija i sedišta bio prevaziđen. Kako i ne bi, čoveku koji je svet gledao potpuno drugim očima, u kojima su uvek bile dve i više dimenzija kreativnosti.
Kompanija je donela odluka da ne napušta kraj, već da proširenje realizuje kupovinom zemlje koja je ležala na bulevaru Interstejt. Kako je to uspela u doba cvetajuće kompjuterske groznice u silicijumskoj dolini? Dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Najveći deo novog placa bio je na prodaju jer je kompanija Hewllet Packard počela da zatvara svoje kancelarije.
Odluka je pala, jedna kružna zgrada od aluminijuma i stakla, 12.000 zaposlenih, četvorospratna zgrada od 260 000 m², na sedamdeset jednom hektaru, Apple Park (Epl Park).
Oko zgrade park, koji se takođe nalazi i u središnjem delu, koncipiran tako da privlači zaposlene iz različitih sfera i delova zgrada kako bi se susretali i razmenjivali ideje.
Obodna, cirkularna zgrada sastoji se od devet segmenata podeljenih atrijumima punim svetla. Hodnici se nalaze sa spoljašnje i unutrašnje stane oboda zgrade i odvojeni su od spoljnog sveta isključivo zidom od stakla – od poda do plafona, koji daje panoramski pogled na spoljno okruženje. Epl tvrdi da su ovo najveći zakrivljeni stakleni paneli ikada korišćeni. Iz fasade izbijaju bele nastrešnice sa funkcijom bacanja prirodne senke na unutrašnje hodnike. Sve navedeno je i aktivni deo ventilacionog sistema koji dovodi svež vazduh.
I kancelarijski prostor je otvoren, pun stakla. U ovakvom konceptu zaposleni imaju pristup velikom otvorenom prostoru u kojem sami mogu da odrede gde se nalaze slobodni stolovi za rad. Kolaboracija, inspirisana konceptom iz osnovnih škola.
Ispravna odluka ili ne, do javnosti su dolazila negodovanja programera koji su se neuspešno borili da održe potrebni nivo koncentracije u novom uređenju. Kasnije je ova odluka smerno redigovana.
Kafeterija i dizajn parkova
Centralna kafeterija je drugo mesto za okupljanje. Kažu da nema šta nema od hrane. Jedinstvena prostorija za ručak za celu zgradu često obasjana suncem. Na izlaznim vratima nalaze se dvoje gigantskih vrata koja mogu da se otvaraju kako bi se enterijer glatko spojio sa pejzažom spolja.
Ono što je Stivu Džobsu bilo najvažnije je da je okolina refleksija kalifornijskog miljea u kojem je on odrastao. Novi kampus ne samo da je blizu starog već nije daleko ni od njegove rodne kuće u kojoj je sastavio prvi Epl kompjuter zajedno sa Stivom Voznijakom 1976. godine.
Nekih 30 godina kasnije u prilog globalnom uticaju njegove kompanije, Epl je postao fundamentalni deo lokalnog okruženja i zajednice u kojoj je Stiv odrastao. Štaviše, brojke su postale neumoljie – najviše stanara, zaposlenih, najveći poreski obveznik. Epl.
Kompanija koja je svoj put otpočela u običnoj korodiranoj garaži transformisala je čitav okolni krajolik. Po ugledu na rodonačelnika američke pejzažne arhitekture Frederika Lo Omsteda i njegov dizajn parkova kojima se poslužio i univerzitet Stenford, i Džobs je želeo nešto slično. Posebno su mu se dopale male planinarske staze na Stenfordu odmah iza univerziteta. Za ovaj posao zadužen je bio etablirani pejzažni arhitekta Lori Orin koji se iz tog razloga preselio u Palo Alto na četiri meseca, kako bi stekao pravi osećal lokalne sredine.
U središtu Epl parka nalazi se velika livada koja se širi od zgrade, i koja je predviđena za okupljanja, i slična je onoj na Stenfordu. U blizini se nalaze i dva kafea, voćnjaci sa preko 800 stabala raznog voća, a napravljena je i veštačka bara.
Hrastovi i napredne saksije
Za sadnju su se najviše koristili hrastovi, i to ne bilo kakvi. Za to je bio zadužen uzgajivač drveća Dejv Mafli. Na prethodnom kampusu odnos priroda-beton, parking bio je 80%:20% u korist druge opcije, a Džobs je želeo da te brojke okrene u korist prirode, tako što je najveći deo parkinga spustio ispod zemlje.
Džoni Ajv je dizajnirao poseban znakovni sistem parkinga sa informacijama izloženim na belim ramovima pričvršćenim za zaobljene zidove. Semafori su postavljeni horizontalno što je referenca na desni ugao operativnog sistema IOS. Pošto podzemni prostor nije bio dovoljan, Epl je napravio još dve eksterne parking garaže na južnom delu kampusa.
Drveće koje je Dejv odabrao za Epl Park i način na koji ih je uzgajao promenio je rasadničku industriju u Kaliforniji. Odabrano drveće je prirodni hibrid različitih hrastova otpornih na sušu, i prvi put su za ovaj projekat uzgajani u rasadnicima.
Saksije u kojima je drveće raslo potpuno su drugačije od uobičajenih, i omogućavaju drveću da raste brže, jeftinije i sa boljim korenovim sistemom koji se ne omotava. Sva stabla uzgojena za ovaj projekat su se tako dobro pokazala da je najveći uzgajivač drveća u Kaliforniji prebacio sve svoje rasade u novu saksiju.
Paviljon
Na potpuno drugoj strani parka nalazi se zgrada koja je za razliku of fitnes centra otvorena i za posetioce tokom Eplovih medijskih događaja. Zove se Teatar Stiv Džobs i ima hiljadu mesta. Vidljiv je samo ulazni paviljon jer je zgrada napravljena sa auditorijumom koji je kompletno ispod zemlje. Nagrađivani paviljon stoji iznad zemlje bez potpornih stubova, a sam krov je napravljen od lakih karbonskih panela, tako da kompletnu strukturu i teret podržava isključivo staklo, što ovu konstrukciju čini najvećom takvom na svetu.
Kompletna struja, navodnjavanje je ukomponovano u tanke silikonske zglobove koji povezuje staklene panele. U sredini zgrade nalazi se spiralni stakleni lift koji se rotira na takav način da su mu dovoljna samo jedna vrata. To je samo jedan od mnogobrojnih detalja, od kojih su svi specifični i posebni, od dugmića za lift do drški za vrata ili patentiranih Eplovih kutija za pice za zaposlene.
U gornjem uglu kompleksa nalazi se i fitnes centar, kao i objekti za odbojku, košarku, fudbal.
Epl Park je mesto bez kompromisa u kojoj je radikalna želja za kolaboracijom na kraju iziskivala kompromis. Epl je morao da u neposrednoj blizini pridoda dve zgrade za istraživanje i razvoj kako bi radnici ipak imali svoj mir, ali i mesto u kojoj je poverljivost izrazito važna, i te zgrade ne prate transparentnost samog parka.
Epl ima sopstvene autobuse kojima razvozi zaposlene, medicinske centre. Ova ideja izolovane, samodovoljne zajednice možda bi bila još svrsishodnija da se park nalazi u zoni potencijalne interakcije sa lokalnim biznisima, ljudima i zajednicama.
Procena je verovatno bila da bi prevelika interakcija bila potencijalan kompromis i rizik koju kompanija nije želela da preuzme. S obzirom koliko je danas uspešna ne deluje kao pogrešna.
Epl Park zvanično je otvoren aprila 2017. godine, a koštao je više od pet milijardi dolara. Cifra u kojem cena zemljišta od preko 160 miliona američkih dolara deluje gotovo simbolično.
Pavle Jakšić | Vitraž
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
