U klubu Karmakoma 6. aprila nastupiće legenda elektronske muzike kakvih na sceni više skoro i da nema. Svoj, hrabar, lucidan. Sa nama je pričao o svom odrastanju, uticajima, inspiraciji, zbog čega je tehno postao pop. Podelio je sa nama i priču iza priče jedne od najlepših pesma koje je stvorio, numere “Aurora”.
Nema mnogo ljudi u elektronskoj muzici koji su ostali svoji, i koji su kreativnoj igri dali prednost u odnosu na trendove i popularno mišljenje. Jedan od takvih je i Donato Dozzy, muzički Robin Hud i rođeni Rimljanin koji se drznuo da kombinuje tehno, trens, ambijentalnu i eksperimentalnu muziku, deep. Koliko god žanrova da navedemo nećemo uspeti da sublimiramo njegovu muziku. Oni koji danas kreću da puštaju muziku zarad slave i novca to svakako neće moći da shvate.
Beograd iščekuje u svojoj dnevnoj sobi obasjanom suncem i punom biljaka, u kojoj je bio raspoložen i radoznao da sa nama popriča.
Njegova radoznalost potekla je iz detinjstva. Roditelji su gajili ljubav prema klasičnoj muzici, utrli su put njegovoj žudnji za klavirom, a iste afiniteti imale su i njegove starije sestre. Ređale su se visoke ocene za njegovu muzikalnost, bez da je za njih mario.
Onda su došle japanske animacije koje su napravile revoluciju u crtaćima, “Astro Bog”, “Mazinger Z”. Godine 1977, u njegovoj sedmoj godini na crtaće se nadovexzuju sandtrekovi, ali i prve muzičke ljubavi, poput pesama „Video Killed The Radio-Star“, „My Sharona“, jedno bezbrižno i toplo detinjstvo.
Deo dimenzija elektronske muzike otkrio mu je talentovani školski drug Đanluka Marciani ga je zaludeo svojim elektro interpretacijama Herbi Henkoka, Ričarda Bona, Malkolma Meklarena. Ljubav je nastala, trebalo je samo za nju naći pravi medijum. Kupio je Audiojap mikser, pa Technics gramofon, koji je počeo da okreće sve, od Dimitri from Parisa do Wham-a i Prinsa do Đorđo Morodera i Cerrone.
Rim
U Rimu je počeo da se stvara alternativni kult znatiželjnih klinaca. Klub Pajper koji je vodio legendarni DJ Pjetro Mićoni, pa legendarni Gimmick, kasnije Brankaleone. Brankaleone mi opisuje kao ludo rimsko vreme klabinga, koje nažalost dana nisam mogao da doživim jer sam tada u Rimu bio klinac.
„Brankaleone je okupljao 4000-5000 ljudi nedeljno iz svih krajeva Rima, ali i drugih delova zemlje. To je moje odrastanje. “ setno će Dozzy.
Od 1999. do 2009. bio je rezident DJ baš tu, gde je imao punu slobodu da se igra sa trip-hopom, dabom, drum’n’bass-om, dok je kasnije žonglirao sa svom drugom muzikom koju je upijao, instrumentalnom i alternativnom, apstraktnim hip-hopom, 2-stepom, trip-hopom. Nakon toga se, sredinom devedesetih njegov ukus izvajao ka elektronskoj muzici, uz Aphex Twin i The Future Sound of London.
“Svi ti interesi su se sakupljali tokom dugo vremena. U sedamdesetim sam išao u osnovnu školu (1976-1980) i sakupljao japanske crtaće i slušao pop muziku za odrasle, što je za dete od šest, sedam godina bilo nešto važno. Tada sam muziku zavoleo u svojoj sveukupnosti. Odrastao sam uz lepotu muzike Ornele Vanoni, u kući u kojoj je muzika bila važna, kao recimo i dadaizam. Italijanski muzičar, pevač, kompozitor, filmski stvaralac, Mogu slobodno da kažem u kući sa dobrim ukusom”.
Da li smatraš da danas ljudi slušaju muziku zbog slave i novca, i da nemaju potrebno prethodno muzičko obrazovanje i interesovanje, radoznalost?
U takvom društvu danas živimo. Izgled je važan. To je protiv kulture, obrazovanja. Svi impulse koje dobijamo sa telefona kontrolišu naš život, i to sve oduzima vreme da se posvetimo kulturi. Tokom devedesetih kada sam završavao fakultet sve je bilo drugačije. Moji uzori su bile ozbiljne glave koje su imale ideale i vrednosti, takvi su danas izuzetak.
Čak i stariji producenti su se promenili. Moda, sponzori, različite stvari koje nemaju veze sa muzikom. To je u redu, ali ne mislim da muzika treba sa time da bude povezana. Mogu drugačije poruke da se šalju kroz muziku, kao što je bilo tokom sedamdesetih, poput nekih političkih poruka. Te generacije su bile svesne društva u kojem su živeli. Ali otvoren sam i za nove stvari i nove umetnike.
Da li je i tehno danas izgubio svoju oštricu i buntovništvo?
Uvek će biti buntovnika, ali to je kao kap u okeanu danas. Tehno je postao pop. Tehno se povezao sa osobama koje ga promovišu da bi dostigao brojeve, ne kvalitet. To se dogodilo i sa rokom sedamdesetih. Rok je bio čist šezdesetih, na svom vrhuncu, ali onda su velike korporacije ušle u igru. Monterej je bio izvoran, već Vudstok nije. Tehno je rokenrol sedamdesetih.
Jedan Ilon Mask voli tehno, i postoji glasina da ga jednom nisu primili u diskoteku Berghain u Berlinu. I dalje volim tehno, ali sam zgrožen kada čujem komercijajnu stranu te priče, da ne spominjem imena. Sadržaj je ispod nule. Bitna je samo poruka i kvalitet muzike, ali moram da naglasim da je produkcija ranije bila bolja. Ljudi bukvalno konzumiraju muzike kroz telefon, blutut koji je mono, Jutjub. Ljudi su izgubili osećaj prostora u muzici, jer sve mora da bude praktično, brzo i jednostavno. To je hiljadu koraka nazad.
Zbog toga je važno naglasiti da Dozzy i dalje traje kao neko ko je svoj, kako i on sam kaže “trens je za njega stav”, koji u sebi mora da poseduje avanturizam. Kada čuje muzičke definicije “hipnotik tehno” ili “melodični tehno”, samo okrene glavu.
“Etikete su za robu u marketu, ne za muziku. Muzika mora da se uči, morate da budete radoznali. Sva interesantna muzika uveliko postoji, samo morate da je otkrijete. Sa većim znanjem nastala bi i bolja muzika. Imam utisak da živimo u svetu neznanja generalno, što je slučaj i sa Italijom, ti ljudi čak ne znaju da sastave ni jasnu gramatičku konstrukciju”.
Godine 2001. počeo je da producira, i besomučno sempluje uz stare “kajle” Đakopa Karerasa i Mikelea Bragu, a od 2004. do 2006. njegov presto je bio kultni berlinski Panorama Bar.
Slagalica se spojila i kroz muzička prijateljstva i projekte. Neki su ostavili traga, neki su otišli u teški zaborav. Za Donata je aspekt prijateljstva i zajedničkog imenitelja važan i za stvaranje muzike, ali u životu nije uvek kako mi izromansiramo. Sa nekim ljudima sa kojima je radio ne bi ponavjao saradnju, neka prijateljstva nisu predviđena da traju. Ljudi se menjaju. Donato je mnogima otvorio vrata, kao što je njemu Mićoni, ali zahvalnost nije univerzalna osobina.
Žal za neostvarenim saradnjama?
Franko Batijato, italijanski muzičar, pevač, kompozitor, filmski stvaralac. Makar da sam mogao samo da ga upoznam, da na kratko popričamo. Pored njega Piter Zinofjev, osnivač londonskog EMS-a, koji je bio fantastičan um koji je stajao iza nekih od najboljih sintisajzerskih izvedbi ikada. Kakvo vreme da se bude živ!
Igra, neusiljenost, sloboda. Jedan tipičan primer ovih, glavnih sastojaka njegove muzike i života je i inovativna numera „Parola“, u potpunosti napravljena od reči koje su preuzete kao instrumenti, koju je otpevala autentična Ana Karanjano. Zbir njegovih putovanja ovekovečen je i kroz projekat Quadro di Troisi, koji je testament spajanju različitih žanrova, i eklektike koju je podgrejalo njegovo slušanje novog talasa, muzike sa vokalima kada je bio klinac.
Iskoristio sam priliku i da budem ličan, pa sam pitao kako je nastala „Aurora“ sa albuma That Fab iz 2016.? Pesma koja ima sve, i dinamiku i ljubav, mistiku i mir.
Posvećena je mom prijatelju koji danas nije među nama. Zamislio sam njegovu ćerku Auroru tada koje je za mene postala delom i nastavak njegove duše, i vrlo sam se za nju vezao, kao i za njenu majku. Naslov EP-ja “That Fab” vezan je upravo za njega. Aurori sam bio izuzetno posvećen, ona sada više nije tako mala, maltene je žena, ali je afekcija ostala ista. Trudio sam se da u pesmi ostavim neke od svojih najdubljih osećanja, jer volim da pesme posvećujem ljudima koje volim. To radim često, ali retko o tome govorim, ili to razotkrivam kao što sam tebi. Kroz tu pesmu on je i dalje tu.
Tip bez kompromisa, intelektualac, koji uživa u svom pogledu na more negde između Rima i Napulja, gde mu se nalazio i studio. Omiljena pesma mu je “Fade to Grey”, benda Visage, a omiljeni film “Party” sa Piterom Selersom u glavnoj ulozi. Ljubav u njemu budi crna kosa, mešavina mediterana i istoka, a žudnja mu je da manje putuje i više vremena provodi sa svojom devojkom.
Brojna izdanja na etabliranim etiketama, trake koje su obeležile različite epohe i žanrove, kojima je patina samo dala na značaju. Čekamo u Beogradu, u Karmakomi zaista legendu. Nemojte to da propustite.
Donato Dozzy· 06 april 2024. 23:00 · Karmakoma club
Pavle Jakšić | Vitraž
