Feljton o Džefriju Epstinu čiji slučaj prikrivanja i mračnih tajni deli Ameriku, ali i utiče na čitav svet, koji većinski žudi za istinom.
Nakon što je Epstin volšebno postao profesor sa 21 godinom bez fakultetske diplome, u čemu je veliku ulogu imao tadašnji direktor škole Donald Bar, otac kasnijeg državnog tužioca Vilijama Bara (jedan od onih koji su uvereni u Epstinovo samoubistvo), spona koju ćemo se dotaći u feljtonu naknadno, postaje još volšebnije finansijer.
Vredno je napisati da je Donald Bar napisao naučnofantastični roman „Svemirski odnosi“ koji je objavljen 1973. godine. Priča o Džonu Krejgu, mladom svemirskom diplomati koga pirati zarobljavaju i prodaju u ropstvo na planeti Kosar. Roman istražuje teme ropstva, dominacije i romanse. Simboliku sa Epstinom teško je zaobići čak i pod teškim sedativima.
Kao što je spomenuto na kraju prvog dela feljtona, neko iz škole je bio oduševljen Epstinom, koji je simbolizovao ličnost poput Džona Kitinga, profesora iz filma “Društvo mrtvih pesnika” kojeg je tumačio Robi Vilijams, impresionirajući đake svojom matematičkom virtuoznošću. Jedan otac (oduševljenog učenika) sa Vol Strita bio je toliko impresioniran da je Epstinu predložio da pozove Alana Grinberga, uspešnog jevrejskog bankara koji je tada bio viši partner u američkoj investicionoj banci Bear Stearns. Šta ga je kvalifikovalo za tu poziciju? Odgovor na to pitanje možda će vam dati izjava za Majami Herald Grinbergove ćerke Lin Kepel: “bio je veoma pametan i znao je kako da osvoji ljude, kako da se zabavlja.“
Bear Stearns – krupne zverke, prve malverzacije i “nije birokratija za mene”
Legendarni trejder Grinberg smatrao je da su mu potrebni mladi, brilijantni umovi koji nemaju diplomu, smislio im je i akronim “PSDs” (poor, smart, and a deep desire to be rich) – siromašni, pametni, sa željom da budu bogati. Kao da je raspisan tender za Epstina.
Godine 1976, on počinje da radi kao mlađi asistent trgovca na američkoj berzi. Njegov uspon je pogađate – bio brz. U to vreme, trgovanje opcijama bila je zagonetka i oblastu u povoju, a da bi se njima trgovalo bile su neophodne matematičke veštine, poput Blek-Šolsovog modela određivanja cena opcija. Za Epstina ovo je bila boza, pa je za tili čas imao sopstvenu grupu klijenata.
Izvršni direktor kompanije Bear Stearns, Džimi Kejn izjavio je: „s obzirom na njegovo matematičko znanje, postavili smo ga u našu diviziju za specijalne proizvode, gde bi savetovao naše bogatije klijente o poreskim implikacijama njihovih portfolija. Preporučivao bi određene poreski povoljne transakcije. On je veoma pametan momak i postao je veoma važan klijent i za firmu.“
Jedan od njegovih najvažnijih klijenata kojima je davao savete za ublažavanje poreza bio je Edgar Bronfman, koji je vodio porodičnu kompaniju Segram, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa, koji je ostao upamćen po diplomatskim aktivnostima sa Sovjetskim Savezom, koji su rezultirali legitimizacijom hebrejskog jezika u SSSR-u i koji su doprineli da sovjetski Jevreji legalno mogu da praktikuju svoju religiju, kao i da imigriraju u Izrael, ali i razotkrivanjem nacističke prošlosti predsednika Austrija Kurta Valdhajma.
Bronfmanu je američki predsednik Bil Klinton dodelio Predsedničku medalju slobode 1999. godine.
Već 1980. godine postaje partner, ali već sledeće godine napušta kompaniju, da li zbog toga što birokratija očigledno nije bila za njega ili zbog kršenja određenih federalnih regulativa ostala je tajna. Bear Stearnsu ostao je lojalan, i oni i Grinberg njemu, do raspada kompanije 2008. godine.
Kao nastavnik u Daltonu, iz prve ruke je bio svedok problematičnog ponašanja neke od siromašne male bogate dece pod njegovom brigom; u Beru je shvatio da što više novca imate, to ste anksiozniji. Želeo je moć, ali ona nije bila samo novac, namirisao je nešto značajnije.
Finansije sa Jevrejima, oružje sa bilo kime
Epstin je osnovao sopstvenu konsultantsku firmu, Intercontinental Assets Group Inc. (IAG), koja se bavila povratom ukradenog novca od strane brokera i advokata. Kao i sve navedeno, uzmite sa dozom rezerve i skepse.
Epstin je opisao svoj rad u to vreme kao “posao lovca na glave visokog nivoa”. Španska glumica i naslednica Ana Obregon bila je jedna od klijenata, kojoj je Epstin 1982. godine pomogao da povrati milione u izgubljenim investicijama svog oca. Zbog čega je spomenuta skepsa? Iz razloga što su već tada neke činjenice sugerisale da je njegov primarni posao bio samo paravan.
Tokom osamdesetih Epstin je posedovao lažni austrijski pasoš, sa lažnim imenom i prebivalištem u Saudijskoj Arabiji. Spona sa ovom zemljom nije bila samo ta, već i njegov klijent, najčuveniji trgovac oružjem Adnan Kašogi, posrednik u aferi Iran-Kontra, u kojem je oružje izvoženo za Iran u zamenu za američke taoce, za vreme predsednika Ronalda Regana.
Kašogi je bio samo deo bezbednosne strukture koja je uključivala i trgovinu oružjem kojom je počeo da vlada. Sredinom 1980-ih, Epstin je više puta putovao između Sjedinjenih Država, Evrope i Bliskog istoka. U Londonu je u to vreme upoznao Stivena Hofenberga, uz logističku podršku Daglasa Lisa, britanskog čoveka iz bezbednosne industrije i DžonaMičela, bivšeg državnog tužioca SAD. Lis je, zajedno sa Saudijskom Arabijom, Adnanom Kašogijem i saudijskim princom Bandarom bin Sultanom Al Saudom, bio arhitekta ugovora “Al Jamam” o naoružanju vrednog milijardu dolara,najvećeg zaključenog britanskog ugovora o naoružanju ikada, koji je glavnom izvođaču radova, kompaniji BAE Systems, doneo najmanje 43 milijarde funti prihoda između 1985. i 2007. godine. Četrdeset tri milijarde funti, da apostrofiramo i kroz reči.
Ozbiljno krupne zverke.
Imunitet jači od države
Epstin je kada su u pitanju finansije poverenje očigledno imao samo u jevrejske finansijere, pa je tako počeo da sarađuje i sa Hofenbergom, američkim biznismenom i prevarantom, osnivačem kompanije Towers Financial Corporation, agencije za naplatu dugova, za koju se kasnije otkrilo da je praktikovala Ponci šemu (oblik prevare koji mami investitore i isplaćuje profit ranijim investitorima sredstvima od novijih investitora, tadašnji gubitak ravan milijardi dolara danas). Godine 1993, spasao je Njujork Post d bankrota i kratko je bio vlasnik novina.
Epstin je postao njegov konsultant, i sve je od samog početka bilo gala. Kancelarija u Vilardovim kućama, mesečna plata kojoj je današnji ekvivalent 70.000 dolara, plus pozajmica od dva miliona dolara koju nikada nije morao da vrati. Postali su jako bliski, provodivši dane u Hofenbergovom privatnom avionu. Pre otkrivanja ogromnih prevara kompanije, dvojac nije uspeo da preuzme aviokomapniju Pan American (njihov pokušaj je propao delom zbog terorističkog napada na let 103 kompanije iznad Lokerbija 1988. godine) i korporaciju Emery Air Freight.
Epstin je napustio kompaniju do 1989. godine i nikada nije optužen za učešće u masovnoj prevari investitora, niti je poznato da li je stekao bilo kakva sredstva iz ovih finansijskih transakcija, iako u sudskim dokumentima stoje tvrdnje Hofenberga da je “Epstin bio blisko umešan u malverzacije” (Hofenberg i neke od njegovih žrtava su 2016. godine tužili Epstina, tražeći nadoknadu štete, da bi u julu 2019. godine, nakon Džefrijevog hapšenja pod optužbom za trgovinu maloletnicima u svrhu seksualne eksploatacije Hofenberg ponovo tvrdio da je Epstin bio “glavni konspirator Poncijeve šeme”). Epstin je i tada imao “kviska”, jednog od mnogih, ali se nije znao ko ga je za njega priložio.
Džefri je bio spreman za potpuno autonomnu finansijsku šemu i biznis, prema kojoj nije ustajao iz kreveta za klijente koji su imali manje od milijarde evra. Dobrodošao Lesli Veksner, i mnogi drugi.
Nastaviće se.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: House Oversight Committee Democrats
Pratite Vitraž:
