Feljton o Džefriju Epstinu čiji slučaj prikrivanja i mračnih tajni deli Ameriku, ali i utiče na čitav svet, koji većinski žudi za istinom.
U našem narodu postoji krilatica “ne pitaj kako je zaradio prvi milion”, dok bi za Epstina to glasilo “ne pitaj kako je zaradio prvu milijardu”, u stvari ne pitaj ništa. Ništa i ovako nećeš saznati, niti išta ima smisla. Kao što je misterija kako je neko u prestižnoj njujorškoj školi bez diplome postao profesor, i bez ikakvog radnog staža postao važna karika u investicionoj kući (Bear Stearns), jednako je nejasno kako je Epstin postao dominantna spona u relaciji sa ljudima koji su bili daleko iznad njega u svakom smislu. Menadžer novca bez ikakvih dokumentovanih dokaza da se time ikada bavio.
Iz svega što je prethodilo Epstinovoj privatnoj avanturi sa bogatima možemo da pretpostavimo da je Epstin prao novac, i to ne najveštije, jer je zbog otkrivenih malverzacija otpušten iz Stearnsa. Ono što je verovatno bolje radio bilo je ucenjivanje poreskih službenika i zakonodavaca koji su zbog njega menjali pravila.
Godine 1988, prema rečima onih koji su ga poznavali, Epstin je osnovao kompaniju J. Epstein and Co., koja je i tokom vremena ostala njegov primarni posao. Premisa je bila jednostavna, upravljati individualnim i porodičnim bogatstvom klijenata sa milijardu i kusur dolara. Nisu ga zanimali samo investicioni saveti, već je sebe video kao finansijskog arhitektu svakog aspekta bogatstva klijenata – od investicija, filantropije, poreskog planiranja, bezbednosti, ublažavanja krivice i tereta koje velike sume nasleđenog bogatstva mogu da donesu. Sve investiciona odluke donosi Epstin, nema analitičara, portfolio menadžera, samo dvadesetak računovođa i gomila asistenata, većinom upadljivo atraktivnih mladih žena fokusiranih na organizovanje njegovog haotičnog života.
Naplaćivao bi fiksnu naknadu i preuzeo punomoćje da radi šta god smatra da je potrebno za unapređenje finansija svog klijenta. Prema navodima nekoliko svedoka iz toga vremena Epstin je glatko odbio potencijalnog klijenta koji je bio težak samo 600 miliona, a radi se o cifri zbog koje bi čelnici najvećih svetskih banaka u to vreme dočekali stranku sa šampanjcem u rukama u svojim ličnim kancelarijama. Epstinu je to bio kikiriki.
Iz svega navedenog deluje da bi neko samo pod moranjem Epstinu dopustio ovakve ingerencije i slobode, ili neko ko je ucenjen.
Lesli Veksner, mentor i omerta
Ko je bio prvi “srećnik”?
Godine 1986, Epstin upoznaje Leslija Veksnera preko njihovih zajedničkih poznanika, direktora osiguranja Roberta Majstera i njegove supruge, u Palm Biču. Veksner, Jevrejin sa ruskim korenima, najbogatiji čovek Ohaja, osnivač i predsednik lanca prodavnica ženske odeće „Limited“ sa sedištem u Kolumbusu koga je Forbs svojevremeno procenjivao na više od 2,5 milijardi dolara, postao je Epstinov klijent 1987. godine (što je bio do 2007. godine), a do tada je uveliko izgradio konglomerat za maloprodaju L Brands, koji je obuhvatao Victoria’s Secret, Pink (VS za tinejdžere), Bath & Body Works, Henri Bendel, The White Barn Candle Company, La Senza, pre toga i brendove Lane Bryant, Abercrombie & Fitch, Lerner New York.
Godine 2012, CNN Money opisuje Veksnera kao najdugovečnijeg generalnog direktora kompanija sa Fortune 500 liste. Bio je na listi 100 najboljih generalnih direktora na svetu časopisa Harvard Business Review (na 11. mestu 2015. godine).
Na prvi pogled još uvek “golobradi” Epstin nema apsolutno ništa da ponudi čoveku koji ima sve. Ipak, odnos njih dvojice je višeslojan, iako ni dan danas nije jasno kako je neko sa tako ogromnim bogatstvom odjednom dao na raspolaganje svu svoju imovinu tipu za koga većina ljudi nikada nije čula, niti je Veksnera to iko do dan danas pitao, ni policija ni američki sudovi.
Upoznajte Džoa Bleka i Victoria’s Secret
Kompletna saga Epstina i Veksnera podseća na film “Upoznajte Džoa Bleka”, u kojem Bred Pit koji reprezentuje smrt radi šta poželi sa svemoćnim tajkunom kojeg glumi Entoni Hopkins. Veksnerova bliža okolina bila je u neverici kako i zašto, baš kao i u filmu.
Veksner se prepustio sudbine, pa je tako optužen da nije preduzeo mere kada su podnete žalbe protiv Epstina, nakon što su rukovodioci kompanije L Brends sredinom 1990-ih izvestili da zloupotrebljava svoju moć i vezu sa Veksnerom predstavljajući se kao regruter za modele Viktorijas Sikreta. Svoje do tada najbliže ljude skrajnuo je dozvoljavajući Epstinu da kalja njegovo ime radeći ono što je najviše voleo – da bude predator mladih devojaka. (poznat je slučaj iz1997. kada je dvadesetsedmogodišnja manekenka Ališa Arden dobila poziv u hotelsku sobu od strane Epstina, navodno da razgovaraju o pojavljivanju u katalogu Viktorijas Sikreta, a umesto toga, kako je opisala u filmu „Anđeli i demoni“, on ju je zgrabio i pokušao da svuče.
Kao šlag na tortu dolazi jul 1991. godine kada Veksner daje Epstinu puno punomoćje za svoje poslove – da zapošljava ljude, potpisuje čekove, kupuje i prodaje nekretnine, pozajmljuje novac i kontroliše kompletno pravno obavezujuću prirodu njegovog posla.
Četiri godina kasnije postaje i direktor luksuznog stambenog kompleksa New Albany Property u Nju Albaniju (nekadašnje poljoprivredno zemljište koje je Veksner pretvorio u bogato naselje sa terenima za golf koje je projektovao Džek Niklaus), u blizini Kolumbusa gde je Veksner živeo. Tu je zaradio milione od honorara upravljajući Veksnerovim finansijskim poslovima, a posedovao je i veliku kuću (koju je kasnije prodao) blizu Veksnerove raskošne vile. Generalni partner Veksneru postao je sa manje od milion dolara kapitala?!
Epstinova rezidencija na Menhetnu, osmospratna vila površine 4.200 kvadratnih metara u Istočnoj 71. ulici prvobitno je bila vlasništvo Veksnera koji je kupio za 13 miliona dolara 1989. godine. Nakon basnoslovnog ulaganja i renoviranje predaje je Epstinu 1995. godine nakon što se oženio. Jedna priča kaže da je Epstin platio samo dolar za nju, dok su neki ljudi iz biznisa sa nekretninama tvrdili da je platio punu tržišnu cenu, oko 20 miliona dolara.
Veksner fondacija, Mega grupa i spone sa cionistima
Veksner je ipak imao šta da krije, njegov fokus nije bilo samo donje rublje i divne uske Aberkrombi majice, već i cionizam i razne spone sa Izraelom.
Tako, kao šlag na tortu Epstinu od Veksnera dolazi poklon, pozicija direktora njegove Veksner fondacije (bio je poverenik od 1992. do 2007. godine), sa čijim je fondovima radio šta god je hteo. Prvi predsednik fondacije bio je rabin Herbert Fridman, tvrdokorni cionista povezan sa teroristima Hagane.
Veksner je bio deo i neformalne Mega grupe uticajnih jevrejskih preduzetnika, koju je osnovao zajedno sa Čarlsom Bronfmanom kao “Studijsku grupu”. Grupa se sastajala dva puta godišnje na seminarima o filantropiji i judaizmu. Navodno je imala do 50 članova, uključujući holivudskog reditelja Stivena Spilberga.
Kao proizraelska lobistička grupa, organizacija je pokušala da utiče na spoljnu politiku SAD na Bliskom istoku. Godine 2003, zaposlila je republikanskog političkog konsultanta Frenka Lanca da pomogne grupi da mobiliše podršku za Izrael. Pod imenom MEGA, takođe se kaže da je grupa imala kontakte sa izraelskom obaveštajnom agencijom Mosad i da je služila kao „sredstvo za operacije uticaja u Sjedinjenim Državama“.Navodno je Džefri Epstin koristio grupu da izgradi svoju mrežu visokorangiranih kontakata u biznisu, medijima i politici.
U aprilu 2003. godine, procureo je istraživački izveštaj za Veksner fondaciju pod nazivom „Veksnerova analiza: Izraelski komunikacioni prioriteti 2003“ koji se ticao PR smernica i komunikacionih strategije o tome kako uticati na američko javno mnjenje u korist Izraela u izraelsko-palestinskom sukobu.
Fondacija, Epstin su donirali 2,3 miliona dolara Ehudu Baraku između 2004. i 2006. godine za “istraživanja”, dok je Barak bio običan građanin, da bi kasnije bio podnet poziv za istragu od strane generalnog tužioca Izraela, pa je objavljeno da su Veksnerova sredstva prebačena Baraku kao službeniku Izraela. U aprilu 2008. godine, i sam Epstin je otišao u Izrael, gde se sastao sa brojnim naučnicima i istraživačima, posetivši različite izraelske vojne baze.
Izraelski Harec je 2015. godine objavio da je Epstin investirao u startap Carbyne 2018. godine, koji je bio povezan sa izraelskom odbrambenom industrijom. Na njegovom čelu bio je bivši izraelski premijer Ehud Barak, koji je jedno vreme bio i ministar odbrane i načelnik štaba Izraelskih odbrambenih snaga, sa kojim je Epstin bio jako blizak, često mu nudivši smeštaj u jednom od svojih stanova na adresi 301 East 66th Street na Menhetnu.
Da li je Veksner (koga je Džordž V. Buš imenovao za član apočasne delegacije koja ga je pratila u Jerusalim na proslavu 60. godišnjice Države Izrael 2008. godine), koji se ogradio od Epstina kada su pale prve javne optužbe ikome za sve navedeno položio račune? Ne.
Pre pet godina Veksner se povukao sa mesta predsednika kompanije L Brands i ubrzo počeo da prodaje svoj udeo u matičnoj kompaniji Viktorijas Sikret usred kontroverzi oko njegovog bliskog odnosa sa osuđenim seksualnim prestupnikom. Mnogi su predviđali krah, ali očigledno je i Veksner imao nekog kviska.
Modni mogul je više nego udvostručio svoje bogatstvo, uglavnom zahvaljujući veštim ulaganjima u drugu industriju: tehnologiju. U samo poslednja tri meseca, neto vrednost njega i njegove supruge Abigejl dostigla je 10,1 milijardu dolara, prema procenama Forbsa. Ništa nisam video, ništa nisam čuo.
Nastaviće se.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: FBI
Pratite Vitraž:
