Feljton o Džefriju Epstinu čiji slučaj prikrivanja i mračnih tajni deli Ameriku, ali i utiče na čitav svet, koji većinski žudi za istinom.
Epstinova mreža se sve više širila, kroz novac, moć, poznanstva. Moćnici i milijarderi su se utrkivali ko će da mu da novac ili svoja sredstva stavi Epstinu na raspolaganje i upravljanje. Spomenuli smo Lesa Veksnera, Čarlsa Bronfmana, Roberta Maksvela, ali bili su tu u početku i Lion Blek i Glen Dubin, između ostalih.
Lion Blek i Glen Dubin, mala pomoć prijatelja
Prema istrazi odbora američkog Senata iz ove godine Blek, jevrejski biznismen, čiji je otac bio ortodoksni rabin, koji je emigrirao iz Poljske kao dete (prethodno prezime Blahovic) bio je daleko više odgovoran za ogromno bogatstvo Džefrija Epstina nego što se pretpostavljalo. Blek, milijarder i finansijer i bivši izvršni direktor kompanije Apolo Global Menadžment (kao i predsednik kultnog Muzeja moderne umetnosti (MOMA) u Njujorku od 2018. do 2021. godine), prebacio je 170 miliona dolara u Epstinovu kasu tokom pet godina, kako je izjavio američki senator Ron Vajden u pismu upućenom Ministarstvu pravde i Ministarstvu finansija SAD marta ove godine, ne 158 miliona dolara, kako je ranije objavljeno. Istraga Apola, koju je sprovela advokatska firma Dechert LLP, dovela je do Blekove ostavke 2021. godine u investicionoj firmi čiji je bio suosnivač.
Šta je to za Bleka, koji je 2012. godine, kupio jednu od četiri verzije Munkovog „Vriska“, pastel koji je platio 119,9 miliona dolara, što je tada bila najviša cena ikada plaćena za umetničko delo.
Blek je davne 1997. godine, golobradog i neiskusnog Epstina učinio jednim od prvobitnih poverenika onoga što je danas Fondacija Debre i Liona Bleka. U svom pismu investitorima kompanije Apolo iz 2020. godine, Blek je rekao da mu je Epstin pružio „savete o planiranju zaostavštine, porezima i filantropskim pitanjima“ njegovom „porodičnom partnerstvu i drugim povezanim porodičnim entitetima“. Njujork tajms je objavio da je za to Blek platio Epstinu najmanje 50 miliona dolara, od 2012. do 2017. godine.
Zanimljivo je da Epstin i Blek imaju još nešto zajedničko, tužbe. U martu 2021. godine, Guzel Ganijeva je tvrdila da je Blek “godinama seksualno uznemiravao i zlostavljao”, na kraju primorao da potpiše sporazum o neotkrivanju informacija pod prinudom. Blek je izjavio da je imao sporazumnu aferu sa njom. Stvar je rezultirala tužbama i kontratužbama, a Ganijeva je takođe tvrdila da ju je Blek upoznao sa Epstinom i pokušao da je natera na seks sa njim. Njena tužba je 2023. odbačena, ali su se u međuvremenu pojavile još dve tužbe, jedna za silovanje Čeri Pirson u Epstinovom stanu u Njujorku, a druga za silovanje autistične šesnaestogodišnje maloletnice u Epstinovoj kući na Menhetnu.
Ostalo je nejasno, ili je baš svima jasno jer je obrazac uvek isti, zašto banka koja je obrađivala transfere od 170 miliona dolara nije podigla nikakve zabrane sve do nekoliko meseci nakon Epstinovog hapšenja zbog optužbi za trgovinu ljudima u svrhu seksualne seksualne eksploatacije 2019. godine.
Prema istrazi koju je naručio Apolo, Blek je plaćao Epstinu finansijske savete, uključujući strategije koje su mu uštedele oko 600 miliona dolara na plaćanju poreza na nasledstvo i porodični fond, dok je Epstin takođe pomogao u rešavanju problema vezanih za Blekovu ogromnu kolekciju umetničkih dela, njegovu jahtu i privatni avion, kako stoji u izveštaju Deherta, u kojem stoji da su se Epstin i Blek posvađali 2016. godine. Razlog? Džefri je smatrao da dobija premalo novca.
Logično, trebalo je otplatiti sve te silne stanove, avione, i kuće, na Floridi, Njujorku, Novom Meksiku, Ohaju, Parizu, ostrvi Sveti Tomas i Džejms, koje su bile meka za trgovinu ljudima, maloletnicama i pedofiliju.
Istraga poslovanja Blekovog Apola otkrila je da je novac iz tog posla koristio da bi platio Maksvelovu. Prebacio joj je 30,7 miliona dolara tokom godina kada su bili zajedno. Preko sedam miliona dolara od tih sredstava potrošeno je na helikopter za koji tužioci kažu da je Maksvelova koristila za prevoz devojaka do Epstinove privatne rezidencije na Američkim Devičanskim Ostrvima. Godine 2023, Blek je kasnije platio 62,5 miliona dolara da bi namirio potraživanja kancelarije državnog tužioca Američkih Devičanskih Ostrva a sve vezano za način na koji je Epstin koristio novac koji mu je Blek platio da delimično finansira svoje operacije na tom ostrvu, prema kopiji nagodbe koju je objavio senator Vajden.
Zanimljivo je da je Donald Tramp izabrao Blekovog sina, Bendžamina, da vodi Američku korporaciju za međunarodno finansiranje razvoja (US International Development Finance Corp), poznatu i kao DFC. Prema Rojtersu, Tramp je razmatrao pretvaranje DFC-a u suvereni fond bogatstva, za koji je rekao da bi mogao da kupi TikTok. Mlađi Blek je takođe predložio prenamenu sredstava iz USAID-a, koji je uništen inicijativom Ilona Maska DOGE, za finansiranje DFC-a. Prema Blekovom planu, DFC bi investirao u zemlje u razvoju kako bi unapredio ciljeve spoljne politike, umesto da troši novac na pomoć.
Kako mu je Glen Dubin bio od pomoći?
Dubin, poreklon Njujorčanin iz jevrejske porodice, je američki miljarder, menadžer hedž fonda i direktor kompanije Dubin & Co. LP, privatne investicione kompanije. On je i suosnivač kompanije Highbridge Capital Management, osnivač kompanije Engineers Gate i jedan od osnivača upravnog odbora Fondacije Robin Hood. Ironično.
Njihova spona je Eva Anderson, manekenka sa kojom se Epstin viđao osamdesetih u periodu od skoro deset godina, a koja je 1994. godine postala Dubinova supruga, nakon što je on video njenu manekensku fotografiju u Njujork Postu. Činjenica da se zabavljala sa obojicom njih dvojicu nije sprečila da poslovno sarađuju.
Epstin je uložio milione u Dubinov hedž fond i pomogao je Džej Pi Morganu da kupi Dubinovu firmu. Dubinovi su nastavili da održavaju prijateljstvo sa Epstinom, i nakon njegovog hapšenja zbog trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije 2006. godine. Čemu “sitničavost”?
U svedočenju u građanskoj tužbi Virdžinije Đufre (Roberts) protiv Gilejn Maksvel 2015. godine, stoji da je ona naložio da „ima seks sa Glenom Dubinom“ na jedinstvene načine, uključujući „erotske masaže“.
Jasno je da je Epstin bio na “ti” sa matematikom i statistikom i da je prao novac bogatima, ali bilo je tu nešto više. To nešto bila je prostitucija, ucenjivanje. Mnogo toga dobijao je i legelno, gotovo 300 miliona dolara u poreskim olakšicama koristeći svoje znanje da legislatore usmeri da menjaju zbog njega pravila. Koliko je bilo u pitanju znanje, a koliko ucene, najbolje govori podatak koliko su banke kasnije bile spremne da daju novca da se njihova saradnja sa Epstinom zataška.
Džej Pi Morgan
Dž. P. Morgan Čejs je bio Epstinov bankar 15 godina, počevši od 1998. (saradnja prekinuta tek 2013. godine). U junu 2024. godine banka je platila ukupno 365 miliona dolara kako bi rešila tužbe vezane za svoj odnos sa Epstinom. To je uključivalo nagodbu od 290 miliona dolara sa Epstinovom žrtvama i nagodbu od 75 miliona dolara sa Američkim Devičanskim Ostrvima kojom se rešavaju navodi da je banka „svesno, nemarno i nezakonito“ podržavala Džefrijev posao sa trgovinom ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, kako je bilo navedeno u tužbi.
Banka je takođe postigla poseban, poverljiv sporazum sa bivšim rukovodiocem Džesom Stejlijem, ali tačan iznos je ostaje nepoznat. Džes Stejli je bio duboko umešan u ovu aferu, što su potvrdili i njegovi interni imejlove sa Epstinom u kojima se spominju “Diznijeve princeze” i slične stvari. Koliko bogatih je galanto kupilo svoju slobodu sam Bog zna.
Devičanska ostrva su se iz priloženog pošteno obogatila na žmurenja i okretanje leđa na ono što su tamo baš svi znali da se dešava. Ovakve komentare mogli su da čuju i čelnici ovog ostrva, pa su odličili da veći deo nagodbe, 55 miliona dolara bude isplaćeno lokalnim dobrotvornim organizacijama fokusiranim na pružanje pomoći žrtvama porodičnog nasilja i trgovine ljudima, dok je drugi deo od 55 miliona dolara namenjen za fond za pružanje usluga mentalnog zdravlja preživelim žrtvama Epstinove bolesne mreže.
Grupa žena koje su tvrdile da ih je zlostavljao pokojni finansijer tužila je nemačku Dojče banku, optužujući je da je olakšavala Epstinovu trgovinu ljudima u svrhu seksualnog zlostavljanja.
Isto kao i Morgan Čejs, i Dojče banka je bila spremna na sve samo da otera zle duhove. Koliko spremna? Sedamdeset i i pet miliona dolara, čime je rešena tužba u kojoj se banka optužuje da je omogućila trgovinu ljudima u seksualne svrhe.
Koliko su banke žmurile. Zamislite da klijent 1000 puta uzima po 9.999 dolara (iznos od deset hiljada mora da se prijavi). Za sve klijente to bi bila crvena lampica, osim za Epstina, koji je zbog ovakvih malverzacija otpušten iz Bear Sternsa, ali je sada bio daleko veća zverka.
Osnovao je nešto što se zove likvidno finansiranje kako bi pokušao da zaobiđe propise. Prebacivao je sredstva na podružnicu, zatim naterao svoje reklamne agencije da dođu, da pogledaju njihovu toksičnu imovinu privremeno na kraju meseca, da bi ih zatim ponovo otkupio. Nije baš genijalno koliko Poncijeva šema, ali nema sumnje da su ove banke, posebno Džej Pi Morgan Čejs, možda i najveća banka u Sjedinjenim Državama, bile svesne šta se dešava.
Više od 800 miliona dolara je plaćeno sa raznih strana za nagodbe vezane za slučaj Epstin. Ove sume novca, i imena involvirana jasno ukazuju zbog čega je toliko veliki problem da Epstin dosijei ugledaju svetlost dana, a nismo ni na pola puta nabrajanja imena.
Nastaviće se.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: FBI
Pratite Vitraž:
