Fredi Rinkon je bio sastavni deo legendarne kolumbijske generacije koju su činili i Igita, Estrada, Valderama, Eskobar, Asprilja.
Smrt Fredija Rinkona, koji je tragično preminuo u 55. godini života nakon saobraćajne nesreće aprila prošle godine, rastužila je ljubitelje fudbala širom sveta. Kako i ne bi – legendarne devedesete, kada su travu na fudbalskim stadionima gazila imena poput Enca Frančeskolija, Maradone, Romaria, Stoičkova, Mateusa, Bađa. Manje više to je ekipa koja je u Buenos Airesu 2001. godine na „Bombonjeri“ otpratila Dijega Maradonu u penziju. A opet kako da zaboravimo Igitu, Ćiro Feraru, Erika Kantonu?
Rinkona se i neki od nas vrlo dobro sećaju. Jugoslavija je 14. juna 1990. godine na stadionu Renato Dal’Ara pobedila Kolumbiju golom Davora Jozića na asistenciju Safeta Sušića u 74. minutu, a ovdašnja javnost se po prvi put upoznala sa novom latinoameričkom fudbalskom silom.
Upravo je ovo Svetsko prvenstvo obeležilo Rinkonovu karijeru, odnosno njegov gol koji je dao Nemačkoj 19. juna, u trećem kolu grupe D Svetskog prvenstva u Italiji.
Gol koji se i dan danas u Kolumbiji slavi, kao „Božija ruka“ u Argentini. Taj gol je ‘Kolosa iz Buenaventure’ kako su ga od milošte zvali, učinio večnim. U magičnoj predstavi učestvovali su i Luis Alfonso „Blaženi“ Fahardo, Leonel Alvarez i Karlos „El Pibe“ Valderama, čija je čarlama na sredini terena i prethodila Rinkonovom golu.
Lopta koja je tada prošla kroz noge nemačkog golmana Bodo Ilgnera, i doslovno je ušla u istoriju, tačnije muzej Museo dello Sport Quindiano, koji se nalazi u kolumbijskom gradu Milagru.
Ali vratimo se na početak, iako je nažalost kraj.
Buenaventura
Fredi je rođen 14. avgusta 1966. godine u Buenaventuri, glavnoj kolumbijskoj luci na Pacifiku, koja je 2017. godine proglašena svetskim gradom gastronomije.
Odrastanje u oskudici, fudbal je učio bosonog, kao i mnogi drugi velikani, u amaterskom timu Atletiko Buenaventura, gde je privukao pažnju Santa Fea.
Buenaventura je doduše kao grad pobegla od siromaštva izgradnjom Panamskog kanala 1914, te je 50-ih godina bila odredište svetskog džet seta.
Nakon par godina Rinkon se seli u kolumbijsku prestonicu Bogotu, gde je igrao za Ekpreso Roho, gde profesionalno debituje 1986. godine, pod budnim okom Horhe Luis Pinta, njegovog učitelja i jednog od najboljih prijatelja.
„Pinto je bio taj koji je svojom strogoćom oduzeo moje loše navike, lenjost, a dodao mi karakter. Sada ga smatram svojim mentorom“, otkrio je Rinkon u intervjuu za radio stanicu Blu 2016. godine.
Dobre igre u Santa Feu privukle su pažnju jednog od najvećih kolumbijskih timova tog vremena Amerike de Kali, u kojoj je za tri godine (1990-1993) osvojio dve titule prvaka.
Otprilike u to vreme, Rinkon debituje za Kolumbiju na na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990, i postaje jedan od ključnih igrača Fransiska „Paća“ Maturane, legendarnog selektora i trenera koji je po prvi put u istoriji Kolumbije jedan tim doveo do krova Kupa Libertadores (Atletiko Nasional 1989).
Kasnije je u finalu Interkontinentalnog kupa u finalu izgubio od Milana, ali su ga uspesi na zelenom tepihu odveli do pozicije šefa stručnog štaba u Valjadolidu, a bio je „viđen“ za trenera Real Madrida, što se nije dogodilo.
Vraćamo se na gol protiv Nemačke, najlepši odraz zlatnog doba zemlje kafe, u kojem je Kolumbija počela da se zaljubljuje u fudbal.
Evropa
Nakon Svetskog prvenstva u Sjedinjenim Državama, koje je retroaktivno obeležilo tragično ubistvo njegovog saigrača Eskobara, njegove ime dobilo je još više na težini.
Potpisuje za Parmu, ali zbog pravila o tri stranca, biva posuđen Napoliju. Navijači grada ispod Vuzuva ga se i dan danas rado sećaju jer je u sezoni 1994-1995, na 28 utakmica postigao sedam golova i istakao se konzistentnošću i snagom, što je privuklo pažnju Real Madrida. Što nije uspeo Maturana, jeste on.
Međutim, priča u španskom bila je drugačija, igrao je malo i na takva vrata je izašao, nikada se ne prilagodivši, pritom zamerajući Madriđanima rasizam.
„Nažalost, prošao sam kroz veoma tužan period, u vreme veoma izraženog rasizma koji je postojao u to vreme. To je bila jedna od stvari koja me je zaista mnogo povredila“, rekao je Rinkon u intervjuu za Marku 2012. godine.
Nakon kratke sage u Palmeirasu, odlazi u Korintijans, gde kao kapiten vodi brazilskog prvaka do prve titule šampiona sveta 2000. godine, na kojem je njegov tim u finalu na Marakani pobedio Vasko Da Gamu sa Romariom, Žilbertom, Amaralom, Žunjino Pernambukanom, Edmundom! Peneli su rekli svoje, 4-3 za Korintijans.
Takođe je nastavio da bude deo „zlatne generacije“ kolumbijskih igrača koji su reprezentaciju vodili na tri uzastopna svetska prvenstva 1990, 1994. i 1998. godine, uz tri izdanja na Kopa Amerika 1991, 1993. i 1995. godine.
5-0
Upravo na Kopi 1993, pamte se njegovi golovi (17 ukupno u reprezentaciji) u kultnoj pobedi Kolumbije nad Argentinom u Buenos Ajresu na stadionu Monumental 1993. godine, Pobeda od 5-0 u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo pred preko 60 hiljada preneraženih navijača. Prekinut je tada niz Argentine od šest godina bez poraza na domaćem terenu.
Rinkonu se sa dva gola pridružio i Faustino Asprilja, dok ih je u 84. minutu dokrajčio Adolfo Valensija. A sa druge strane drim tim, sa Altamirom, Simeoneom, Borelijem, Redondom, Batistuom, Oskarom Ruđerijem. Zbog sukoba sa Alfiom Basileom, falio je „samo“ Dijego Maradona.
Za selekciju “kafe” Fredi Rinkon je odigrao tri Svetska prvenstva i tri puta Kup Amerike, ukupno 84 utakmice u kojima je postigao 17 golova. Bio je sastavni deo legendarne generacije koju su činili i Igita, Estrada, Valderama, Eskobar, Asprilja.
Svitanje karijere dočekao je u Santosu i Kruzeiru, da bi poslednju utakmicu sa kolumbijskim timom odigrao 2001. godine, a definitivno zbogom odviće se u Korintijansu tri godine kasnije.
Nakon što je napustio profesionalni fudbal, bio je trener nekoliko regionalnih timova u Brazilu, kao i tehnički asistent Vanderleju Luksemburgu u Atletiko Mineiru 2010, i Horheu Luisu Pintu u Milonariosu 2019. godine.
Poslednjih godina, Rinkon je postao komentator programa TV kanala Vin Sports, gde su svi sa respektom i isčekivanjem uvažavali njegove opservacije, „Kolosa od Bonaventure” čoveka u odnosu na koga se i dan danas meri „količina sreće po glavi stanovnika“ u Kolumbiji.
Pavle Jakšić | Vitraž
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
