Seoce u Republici Srpskoj ponovo u žiži svetske i naučne javnosti.
Pre nešto manje od dve godine, dva robota su sletela na Mars i zauvek promenila način na koji istražujemo „Crvenu planetu“. Radost i uzbuđenje uspešnog sletanja rovera Perseverance (Istrajnost) i helikoptera Ingenuity (Domišljatost), rasplinili su se širom sveta, ali i u regionu, tačnije Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj. Zašto baš tamo?
Rover „Perseverance“ je lansiran 30. jula 2020. iz Vazduhoplovne stanice Kejp Kanaveral na Floridi, a svoje putovanje po Marsu započeo je iz jednog kratera, koji je čitavu Bosnu i Hercegovinu, makar na kratko, udružio u nečemu što je konstruktivno i afirmativno.
Jezero u orbiti
Kako je Jezero “lansirano u orbitu”?
Godine 2007. nakon otkrića drevnog jezera na Marsu, krater je dobio ime po jednom drugom Jezeru, koje se nalazi u zapadnom delu Republike Srpske, (Bosna i Hercegovina), a graniči se, jednako udaljeno (11 kilometara), sa mestima Šipovo, Mrkonjić Grad i Jajce. U novembru 2018. objavljeno je da je Jezero izabrano za mesto sletanja u okviru misije NASA Mars 2020.
Tako je Jezero, kroz koje prolaze reke Pliva i Jošavka, postalo noseća tema najprestižnije istraživačke misije ikada, i vrela napredne tehnologije i moderne nauke. Teško da su stanovnici ovog seoceta (sa nešto preko hiljadu stanovnika), čak i da su želeli, sebi bolji omaž mogli da smisle, a u neverici su dočekali dolaske velikih novinskih kuća i agencija, od Njujork Tajmsa do Frans Presa i Bi Bi Sija.
Organizovano je zajedničko posmatranje ove misije, ali deluje da ni ova, najveća moguća, besplatna reklama, nije medijski kapitalisana.
Rover i selfiji
Rover je ipak, radio punom parom (nadimak mu je “Persi”, a veličine je prosečnog automobila, sa težinom od 1025 kg), i inspirisao čovečanstvo kroz seriju prvih kontakata, od revolucionarnog audio zapisa sa Marsa, do beleženja prvog samostalnog, kontrolisanog leta na drugu planetu helikoptera “Ingenuity”, pa do proizvodnje kiseonika na Marsu po prvi put ikada kroz MOXIE eksperiment.
Posebno su upečatljive zabeležene fotografije inauguralnog leta helikoptera dok se uzidizao iznad atmosfere Marsa.
Kamere su se doduše, najviše mučile sa nečim što je na Zemlji teška svakodnevica, ne biste nikada pogodili – selfijima.
Pre nego što je Ingenuity “pušten na slobodu”, JPL tim (Jet Propulsion Laboratory, federalno finansiran centar za istraživanje i razvoj i NASA terenski centar u gradu Flintridž u Kaliforniji) je želeo da snimi selfi dva robota. Najbolja prilika za to bila je neposredno pre nego što se rover odvezao do vidikovca poput nekog režisera, za prvi “ala braća Rajt” momenat na drugoj planeti.
Ali snimanje selfija je bio toliko komplikovan poduhvat da se skoro nije ni dogodio. Iako Perseverance ima dugačku robotsku ruku od 2,1 metra vrteška rovera, koja čuva istorijske uzorke koje prikuplja – viri iz prednjeg dela, što je otežalo postizanje pravog ugla.
Tim je morao je da odgonetne kako da se masivna ruka ne sudara sa ostatkom “tela”. Rešenje je na kraju došlo kroz spajanje više zabeleženih fotografija iz različitih uglova, u kultnom selfiju.
Od sletanja, Perseverance je prešao 3,944 metara, sakupivši šest uzoraka sa intrigantnih marsovskih stena (sa nekih stena nije uspeo da uzme uzorke). Nekoliko puta je postavljao i obarao sopstvene rekorde jednodnevne vožnje (poslednji, zvanični rekord je 320 metara).
Helikopter (koji je imao manje softverske probleme tokom misije), osmišljen je kao eksperiment za samo pet letova, a od aprila je izveo 19 vazdušnih ekskurzija na crvenoj planeti. Tokom svih letova bio je toliko uspešan da je postao izviđač rovera, leteći preko različitih terena i uočavajući interesantne tačke koje on može da istražuje.
Istorijska misija helikoptera je preletela 3.885 metara u ukupnom trajanju od 34 minuta.
Večna spona sa Nasom
“Perseverance” i “Ingenuity” proveli su većinu prošle godine istražujući dno “Jezera”, koji je pre više od 3 milijarde godine bilo dom pravog jezera na Marsu, a koji se nalazi u četvorouglu Velikog Sirtisa (Syrtis Major), a prečnika je 45 kilomentara.
Iz proučavanja delte i kanala, zaključeno je da je jezero unutar kratera verovatno nastalo tokom perioda u kome je postojalo kontinuirano površinsko oticanje. (u radu iz marta 2015. istraživači sa Univerziteta Braun opisali su kako je u Jezeru postojao sistem drevnih marsovskih jezera, a ova studija je unapredila ideju da je voda ispunila krater u najmanje dva navrata).
Pošto se veruje da je jezero bilo dugovečno, pretpostavlja se da se u krateru razvio život; delti je, po Nasinim istraživačima bilo potrebno od jednog do deset miliona godina da se formira. Glineni minerali su otkriveni u i oko kratera, a “Mars Reconnaissance Orbiter” je identifikovao smektitnu glinu pre nekoliko godina.
Jezero ponovo u žiži svetske javnosti
Sada je vreme da robotski istraživači pređu na svoj glavni razlog boravka na Marsu: proučavanje ostataka drevne delte reke koja se nekada ulivala u jezero, zbog koje je ovo mesto i izabrano za sletanje, kako bi se tražili ostaci drevnog života, poput organskih materijala i mikroba. Ovaj poduhvat najavila je nasa sredinom februara ove godine.
Do tada, možda i neka ploča bratimljenja osvane u Jezeru, sa Marsom u prvom planu, naravno, kada već ideje o otvoranju malog naučnog pokaznog centra ili pravljenja replike rovera „Istrajnost” nisu realizovane. Nove aktivnosti na Marsu su druga šansa i za ovaj simpatični gradić, kroz koji su nekada davno, tačnije 1463. godine, prolazili i Otomani prilikom osvajanja Bosne.
Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
