Početkom novembra otvoren je novi tunel na Nijagarinim vodopadima, koji je dodatno raspirio maštu znatiželjnicima – kako je, pre toliko godina, bez struje nešto tako impozantno stvoreno?
Nečemu tako impozantnom nije potrebna dodatna afirmacija. Ali se ona ipak dogodila. Novi tunel je čak i onima koji su ovo čudo nekim čudom propustili, otvorio neke nove perspektive za divljenje. Slavnu lokaciju i građevinu posećivali su Tomas Edison, Oskar Vajld, kraljica Elizabeta, Vinston Čerčil, Vojvoda od Kenta, princeza Dajana, američki predsednici – Ford, Karter, Kenedi, Nikson, Ruzvelt, dok su čast šoubiznisa „branile“ zvezde poput Elvisa Prislija, Širli Templ, Merilin Monro, i mnogi drugi.
Svake godine Nijagarine vodopade poseti preko osam miliona turista. Nije nemoguće da sa otvorenim za javnost ogromnim tunelom koji je bio zakopan duboko ispod kaskade i zabranjen za posetioce, ta cifra bude još veća.
Tunel
Stene ispod gigantskog trostrukog vodopada koji se prostire na granici između američke države Njujork i kanadske provincije Ontario nalaze se u komorama nalik saću koje su isklesane kako bi upregle moćne sile prirode. Tu moć teško da bi išta moglo da dočara jasnije od 670 metara dugačkog tunela, izgrađenog sa kanadske strane pre skoro 100 godina.
Od jula 2022. tunel je bio deo obilaska električne centrale Niagara Parks, povučene iz upotrebe. Ova vođena tura nudi fascinantan uvid u pionirski rad koji je pomogao da se ovaj kutak Severne Amerike uvede u moderno doba.
Elektrana, koja je radila od 1905. do 2006. godine, preusmeravala je vodu iz moćne reke Nijagara koja je pokretala džinovske generatore koji su elektrifikovali regionalnu industriju i doprineli da obližnja luka na Velikim jezerima u Bafalu postane poznata kao Grad svetlosti. Ovom tematikom se bavila i Loren Belfer, koja je napisala i istoimenu knjigu, baziranu na lajtmotivu iz države Njujork 1901. godine.
Region oko vodopada, prema rečima vodiča za centralu Elene Zorić u izjavi za CNN, nekada je bio centar aktivnosti za biznismene koji su želeli zaradu putem eksploatacije hidroenergije.
Hidroelektrana Adams je otvorena prva, i to na američkoj strani, i radila je od 1895. do 1961. Na kanadskoj strani, Ontario Power Company bio je u službi od 1905. do 1999. godine. Centrala Toronto Power Generationing godinu dana je mlađa od prethodne, a sa radom je završila 1974. godine.
Arhitektura
Danas je stanica Niagara Parks jedina potpuno netaknuta hidroelektrana na svetu svog doba. Prvobitno vođena od strane kanadske kompanije Niagara Power Company, koristila je Vestinghausove generatore za stvaranje naizmeničnih struja koje je patentirao naš Nikola Tesla, kreiravši najsavremeniju tehnologiju tog vremena.
Pogon je izgrađen u vreme kada je estetika bila važna na svim poljima graditeljstva. Njena rustična spoljašnjost od krečnjaka i plavi krovni crep bili su pokušaj njujorškog arhitekte Aldžernona S. Bela da se čitava struktura stopi sa vodopadima, pa otud i plava boja cilindričnih generatora.
Pre nego što stignu do tunela, posetioci elektrane se upoznaju sa maketom masivnih inženjerskih radova koji su služili za pretvaranje vode u električnu energiju, ali i čitavom hronologijom ulaska vode, kuda je tekla niz okno kako bi napajala turbine, i gde je odlazila kroz tunel do tačke ispuštanja u podnožju vodopada Horseshoe (Konjska potkovica), najvećeg od Nijagarina tri (The American Falls i Bridal Veil Falls su preostala dva).
Postrojenje je počelo rad sa dva generatora, a do 1924. bilo ih je instalirano 11, koji su i danas tu. Pored svakog generatora nalazi se ‘guverner’ koji je regulisao protok vode do turbine. Vazdušna kočnica u regulatoru je pomogla da se prilagodi protok. Trebalo im je tačno 250 obrtaja u minuti da bi se dobilo 25 herca.
Unikat
Stakleni lift vodi posetioce 55 metara u zemlju pored šest nivoa infrastrukture potrebne za proces proizvodnje hidroenergije. Na dnu je tunel gde bi voda izlazila.
Tunel, koji je visok skoro osam i širok šest metara, takođe je istorijska, jedinstvena atrakcija i uključen je u cenu obilaska elektrane.
Hiljadama radnika bilo je potrebno četiri godine da iskopaju škriljac ispod glavne prostorije za proizvodnju uz pomoć fenjera, dinamita, ašova i lopata. Na spuštanju, voda bi okretala lopatice turbine, povezane na 41 metar dugačku osovinu koja je išla sve do glavnog sprata okretavši rotor u alternatoru, stvarajući naizmeničnu struju.
Kredasto beli tragovi u tunelu koji sežu skoro do vrha zasvođenih zidova od cigle ukazuju na tok vode koja je prolazila i koliko je visoko išla. Tunel (blago zakrivljen, formiran od četiri sloja cigle i 46 cm betona okruženog škriljcem) obuzdavao je 71.000 galona vode (jedan galon jednak je 3.78 litara) koja se kretala brzinom od devet metara u sekundi, kroz građevinu poput tvrđave.
I sve je opstalo do danas, uz minorne korekcije cigli i dodavanje kamenih blokova (dva servisa 1950. i 1990.). Sve to je urađeno bez struje. Kako nam mnogobrojne graditeljske bajke koje nam se danas serviraju zvuče gotovo komično.
Pogled
Pri kraju tunela kreće tutnjava. Prirodno svetlo se uliva prilikom izlaska staze na 20-metarsku platformu za posmatranje na nivou reke koja je skoro u podnožju vodopada Horseshoe.
To je najbolje mesto sa kojeg se najbolje vide vodopadi.
Platforma takođe pruža posetiocima priliku da posmatraju turističke brodove, ispunjene putnicima u plastičnim pončoima za kišu.
Posetioci imaju prilike i da pogledaju emisiju pod nazivom „Struje: transformisana snaga Nijagare“. Iskustvo svetlosti i zvuka ocrtava istoriju elektrane i uključuje 3D projekcije nadolazeće vode, turbina i varnica električne energije.
Za posetu je neophodno izdvojiti minimum dva sata, a cena smeštaj varira, od super luksuznog Hiltona, do pristupačnih motela.
Nijagarini vodopadi su do skoro u sklopu kompleksa nudili isključivo hotdog i prženi krompir.
Brza hrana je i dalje tu, ali je i destinacija podigla nivo usluge, za par stepenika, pa je tu sada i renomirani restoran koji nudi vrhunsku lokalnu hranu, organsku sa farme.
Putovanje do Nijagarinih vodopada i simbolički daje energiju na mnogo načina. To je mesto prirodne lepote, ali vas takođe može naterati da dvaput razmislite o prirodnim silama koje nastavljaju da oblikuju naše moderne živote, i koliko smo kao civilizacija sa njima u dosluhu, odnosno koliko ih poštujemo.
Vitraž
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/