Kabrioleti, pozitivna seta, letnji oblaci, peščana prašina, ljubav. Still Corners 7. maja u Beogradu.
Spiritualized, Grouper, M83, Beach House, Slowdive, Wild Nothing, The Paper Kites, Mojave 3. Niz bendova koji su u različitim epohama konstituisali muzičko-sanjarsko carstvo žanra, čiji naziv je daleko komercijalniji od njegove sadržine – a zove se dream pop.
Zaljubljenici u ovu vrstu muzike pridodali su još jedno ime, i to mnogo pre nego što su njihove numere obrnule brojčanike YouTube pregleda. Still Corners. Tekstopisac Greg Hjuz i vokal Tesa Marej. Čista autentika osim jednog klišea, američko-evropskog spajanja dva muzička bisera, karakterističnog za veliki broj začetaka današnjih modernih bendova.
Nije prošlo mnogo vremena od slučajnog susreta na stanici u Londonu, do momenta kada su Greg i Tesa 2010. godine svoje muzičke fascinacije i želje uobličili u opipljiv autorski poduhvat, kroz singl “Don’t Fall in Love” koji je tada podržala izdavačka kuća Great Pop Supplement.
Njihov entuzijazam nagrađen je sa 700 prodatih kopija već nakon prvog dana. Naslovna fotografija ovog singla delo je filmskog fotografa Gerija Sajksa, i predstavlja rekreaciju fotografije za čuveni horor film Rozmarina beba. Sličnosti sa kultnim hororom se na našu sreću ovde završavaju.
“Running back into the tide
Black Lagoon
Sapphire eyes up the southern night
We swim with the moon
To an island in the black lagoon.”
Već 2013. objavljuju svoj prvi album Creatures of an hour za izdavačku kuću Sub Pop koju je 1986. osnovao Brus Pevit, koji je 80-ih potpisao bisere iz Sijetla – Nirvanu, Soundgarden i Mudhoney, koji su postali glavna osovina grandž pokreta. Njihov opus kasnije je proširen sa Fleet Foxes, Foals, Beach House, Father John Misty-jem.
Still Corners dobili su neophodan logistički vetar u leđa, kako bi njihova nepresušna kreativnost zaparala muzička jedna koja su počela da se šire. Drugi album izlazi iste godine – Strange Pleasures. Dotadašnji uticaj muzike 60-ih ustupa mesto 80-im. Inspiracije – Roxy Music, putovanja, Kate Bush, stil Dajane Kiton i Kijanu Rivsa. Puno gitare i sintisajzera. “Fireflies” magazin Pitchfork proglašava najboljom novom pesmom iste godine.
Video za pesmu snimljen je nadomak Portlanda, u prirodnom rezervatu Paited Hills, jednim od sedam čuda Oregona, u kome možete da vidite bezbroj nijansi rečnog korita nastalog pre million godina. Finalna sekvenca snimljena je na bazenu njihovog prijatelja, uz završni vatromet u cik zore na reci Vilamet.
Pesma “Trip” će razočarati hipstere, jer ima 44 miliona pregleda, ali za utehu im je da su najbolju numeru sa tog albuma mnogi propustili, a zove se “Midnight Drive”.
Nakon kraće pauze, u kojoj se Tesa oprostila od usputnih poslova koji su pravili društvo muzičkom, vraćaju se na scenu trećim albumom Dead Blue(2016), koji su snimili u kući pored mora na obali Kenta. Ogromni prozori dnevne sobe dali su im sve perspektive mora. Nepregledno plavetnilo prolazilo je kroz svoje mene, plime i oseke, radovalo se i tugovalo.
Mali čamci, veliki brodovi, foke, oblaci, oluje, grmljavine. Dani, mirni, tamni i oblačni svojim su tonom definisali naslov albuma. Analogni sintisajzeri umesto gitara, melanholija koju je iznedrio mehanički sintetizovani zvuk. Numere “Lost Boys” i “Downtown” kruna su ove morske introspekcije.
Album u kojem će u najvećoj meri uživati beogradska publika 7. maja u Domu Omladine, četvrti po redu, Slow Air objavljen je 2018.
Vazduh je usporila vrelina Teksasa i Arizone (“In the Middle of the Night”). Stari i novi mikrofoni upareni su studiju u Ostinu, čije muzičko nasleđe budi strahopoštovanje. Optimizam su omogućile beskrajno dugačke plaže Kalifornije (“Black Lagoon”), dok su planinski regioni severoistoka dali harmoniju, opravdvajući prvu reč u nazivu ovog benda. “Long Goodbyes” je u našim maštarijama sasvim sigurno nastala u nekoj planinskoj kolibi u suton, sama od sebe. Ukoliko nije, ne želimo da nam to iko saopšti.
“Going Back to Strange”, iako nije poslednja pesma na ovom album, ipak je oproštajna, ali to je ona vrsta oproštaja koji nije konačan, već čežnjiv, kao ljubavni rastanak na voznoj stanici, istoj onoj koji je bio njihov početak. Iako je kraj, znamo da je privremen, i da nas čeka nešto novo i lepše, već sedmog maja, i sasvim sigurno sa nekim novim albumom koji će uslediti.
Dom Omladine. Ana Ćurčin kao uvod Still Cornersima, uz nadamo se podignute draperije u sali Amerikana, kako bi se žućkasti odsjaji uličnih svetiljki u Makedonskoj ulici savršeno nadovezali u ambijent romantičnog sastanka zakazanog za sve nas.
Utorak, 7. maj 2019. u 20:30 – DOB//Amerikana
Vitraž
