Kompanija Dole, uz Chiquitu kontroliše carstvo banana. Istorijat mnogima omiljenog voća, vrtoglave brojke i finansijska dobit, spona sa kokainom.
Postoje stvari u životu koje su nam svakodnevica, ali iz nekog razloga o njima ne znamo ništa. Poput pesama, koje smo čuli nebrojano puta, ali smo tek nakon 20 i kusur godina shvatili da smo ih sve vreme pogrešno pevali, izgovarali. Banane. Nema ko ih nije probao, ili ih ne konzumira, čak i na dnevnoj bazi. I ne postoji osoba kojoj u nekom delu memorije, ne stoji jedan minijaturni žuto crveni logo, sa natpisom Dole.
A kada vidite Dole, to su banane, ali i ananasi, čiji klub obožavalaca ipak nije uporediv sa ovim prvim.
Gotovo sve moderne jestive banane bez semena (partenokarp) potiču od dve divlje vrste – Musa acuminata i Musa balbisiana.
Banane rastu na širokom spektru zemljišta, sve dok je tlo duboko najmanje 60 centimetara, ima dobru drenažu i nije zbijeno. Listovi biljaka banane sastoje se od “stabljike” (peteljke) i oštrice (lamina). Većina je visoka oko 5 m, sa rasponom od patuljastih (Cavendish) koje su visoke oko 3 m do vrste Gros Michel, koja raste sedam i više metara.
Iz Nove Gvineje, kultivisane banane su se širile na zapad, na ostrva jugoistočne Azije putem blizine, ne migracija. Hibridizovale su se sa drugim, verovatno nezavisno odomaćenim podvrstama Musa acuminata, kao i Musa balbisiana na Filipinima, severnoj Novoj Gvineji. Ove hibridizacije proizvele su triploidne sorte banana koje se i danas obično uzgajaju. Sa ostrva jugoistočne Azije, postali su deo osnovnih domaćih useva austronezijskih naroda i bili su rašireni tokom njihovih putovanja i drevnih pomorskih trgovačkih ruta u Okeaniji, Istočnoj Africi, Južnoj Aziji i Indokini.
Banane se transportuju na velike udaljenosti, od tropskih krajeva do svetskih tržišta. Da bi se postigao maksimalni rok trajanja, berba dolazi pre nego što plod sazri. Voće zahteva pažljivo rukovanje, iziskuje brz transport do luka, hlađenje i čuvanje u frižideru. Cilj je sprečiti banane da proizvode svoj prirodni agens za sazrevanje, etilen.
Razvijena tehnologija omogućava skladištenje i transport čak i tokom tri, četiri nedelje na temperaturi od 13 °C. Po dolasku, banane se drže na oko 17 °C i tretiraju se niskom koncentracijom etilena. Posle nekoliko dana plod počinje da sazreva i distribuira se za konačnu prodaju. Zrele banane mogu da se drže nekoliko dana kod kuće. Ako su banane previše zelene, mogu da se preko noći stave u papirnu kesu sa jabukom ili paradajzom kako bi se ubrzao proces zrenja.
Ugljen dioksid (koji banane proizvode) i apsorbenti etilena produžavaju život ploda čak i na visokim temperaturama. Ovaj efekat se može iskoristiti pakovanjem banane u polietilensku vreću. Pokazalo se da ovaj tretman više nego udvostručuje životni vek do 3-4 nedelje bez potrebe za hlađenjem.
Godine 2017, svetska proizvodnja banana iznosila je 153 miliona tona, a prednjače Indija i Kina sa udelom od 27% (globalne proizvodnje). Drugi veliki proizvođači su Filipini, Kolumbija, Indonezija, Ekvador i Brazil.
Dole
Dole plc (ranije nazvana Dole Food Company, Standard Fruit Company) je poljoprivredna multinacionalna korporacija sa sedištem u Irskoj. Kompanija je najveći proizvođač voća i povrća u svetu, sa 74.300 stalno zaposlenih i sezonskih radnika koji su odgovorni za preko 300 proizvoda u 90 zemalja. Dole prodaje hranu kao što su banane, ananas, grožđe, jagode, salate i drugo sveže i smrznuto voće i sokovi. Ali su banane definitivno perjanica njihovog biznisa.
Kompanija vodi poreklo od osnivanja Castle & Cooke-a kompanije 1851. godine od strane misionara Samjuela Nortrupa Kasla i Amosa Stara Kuka. Castle & Cooke je brzo postao jedna od najvećih kompanija na Havajima, ulažući u pomorstvo, izgradnju železnice, proizvodnju šećera i pakovanje morskih plodova.
Druga polovina Doleovog korporativnog nasleđa, Hawaiian Pineapple Company, osnovao je 1901. Džejms Dol, koji je otvorio svoju prvu plantažu ananasa na centralnom platou havajskog ostrva Oahu. Pripajanje Havaja Sjedinjenim Državama učinilo je prodaju poljoprivrednih proizvoda kopnu mnogo profitabilnijom, jer oni nikada ne bi bili predmet uvoznih carina.
Tokom 1960-ih, Castle & Cooke kupuje u potpunosti kompanije Hawaiian Pineapple i Standard Fruit, a nakon toga i Bud Antle Inc., proizvođača salate i celera iz Kalifornije. Postaje “Dole Fresh Vegetables” 1989, a dve godine kasnije “The Dole Food Company, i tada je bila treći najveći proizvođač i američki uvoznik banana. Dole i Chiquita su do dan danas ostali najveći igrači na tržištu banana. Dole od 2011. godine nema prihode manje od 7.2 milijardi dolara.
Dole upravlja plantažama širom Centralne i Južne Amerike, kao i u azijsko-pacifičkom regionu, sa plantažama na Filipinima i dve fabrike za pakovanje na Tajlandu, od kojih je jedna prošle godine zatvorena.
Dole je pristao da proda svoju pakovanu hranu širom sveta i poslovanje sa svežim azijskim proizvodima japanskoj trgovačkoj kući Itochu za 1,7 milijardi dolara u gotovini. Transakcija je isplatila veliki iznos Doleovog duga i preusmerila poslovanje kompanije na sveže voće i povrće.
Ginisova knjiga svetskih rekorda (2007) navodi lavirint ananasa na plantaži Dole u Honoluluu na Havajima kao najveći lavirint na svetu.
Bobi Banana je maskota kompanije Dole Food Company. Tokom 1985. i 1986. godine, ona je predstavljena kao zvanična banana u atletskim programima na Državnom univerzitetu u Pitsburgu, a popularnost Dole banane tih godina usled promocije opčinila je i američke države Kanzas i Misuri.
Kokain
Kada se nešto transportuje u količini od preko 150 tona širom sveta tokom jedne godine, postaje interesantno i svim krijumčarima sveta. Prosto, igra velikih brojeva. Iako, čak i u poslednje vreme svedočimo i u regionu, sponi između šverca kokaina i banana (Oko 500 kilograma kokaina je zaplenjeno u Crnoj Gori, u magacinu trgovačke kompanije “Voli”, a i afera “Miša Banana” nije bila tako davno), ove malverzacije nisu naš izum, već svetskih kriminogenih sredina, i to desetinama godina unazad.
Odeljenje za krivično pravo u Teksasu je 2018. godine dobilo donaciju od dve ogormne palete banana (po 45 kutija), iz Američke luke u Friportu. Donirane su jer su već bile zrele.
Dva narednika iz jedinice stigla su da ih pokupe i otkrila da nešto nije sasvim u redu. Jedna od kutija se osećala drugačije od ostalih. Presekli su kaiševe, izvukli kutiju i otvorili je. Unutra, ispod snopa banana, našli su jedan svežanj! Unutar toga? Ono što je izgledalo kao bela praškasta supstanca. Odmah su obavestili lučke vlasti i čekali njihova uputstva.
Na lice mesta stigla je američka carina, a supstanca je bila pozitivna na kokain. Carinski agenti su zatim pretražili svaku kutiju na dve palete i mnoge su bile takođe pune kokaina (ukupno 540 paketa kokaina, čija je ulična vrednost procenjena na 17.820.000 dolara!)
Ostatak kutija u kojima nisu bile banane, bio je ispunjen zelenim novčanicama.
Godinu dana pre, skoro šest tona kokaina pronađeno je među bananama na brodu u luci Alhesiras, na jugu Španije. Zaplena koju su izvršili policajci i carinici jedna je od najvećih koja je napravljena u Evropi u poslednje dve decenije. Zaliha se procenjuje na 249 miliona dolara.
Pošiljka je stigla iz kolumbijskog grada Medeljin i išla je za španski lučki grad Barselonu.
Policija je nakon neuspešne pretrage dva kontejnera, u trećem pronašla kokain, a koji se povezuje sa španskom narko bandom, razume se u kolaboraciji sa kolumbijskom.
Prošle godine čist kokain u vrednosti od oko milijardu evra zaplenjen je u policijskoj operaciji u Kalabriji. Štetu je pretrpela Ndrangeta, jedna od najmoćnijih svetskih kriminalnih organizacija.
U kontejnerskoj pošiljci iz Južne Amerike, bilo je tri tone kokaina.
Banane će nastaviti da se jedu, a u kojoj paleti će se kriti neprijatno iznenađenje, ostaće glavobolja nadležnih. Jedno je sigurno, na većini tih kutija stajaće dobro poznat natpis.
Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
