Odrastanje sadašnjeg francuskog predsednika u gradiću koji je iznedrio veliki broj intelektualca. Ljubav prema klaviru, filozofiji, zabranjena ljubav, uspesi i odbijanja na fakultetima. Nigerija kao lansirna stanica buduće uspešne političke karijere.
Sadašnji predsednik Francuske Emanuel Makron najstarijje je od troje dece rođene u porodici lekara (otac Fransoa je fizijatar, majka Žan-Mišel profesor neurologije na univerzitetu Pikardi Žil Vern u Amijenu). Odrastao je u gradiću od 135.000 stanovnika, čija je centralna tema Amijen katedrala, najveća gotska katedrala u Evropi, dovoljno velika da u sebi primi dve pariske Notr Dam katedrale. To je grad koji je iznedrio brojne francuske skulptore, matematičare, intelektualce, u kojem je živeo i pisac Žil Vern od 1871. do 1905. godine, i svoje smrti. Njegova kuća jedna je od glavnih turističkih atrakcija gradića u severnoj Francuskoj, koji se nalazi 120 km od Pariza.
Baka “Mane”
Nasleđe familije Makron vezuje se za jedan još manji grad, Oti na reci Somi, koji predstavlja komunu u severnoj Francuskoj, koju je od 1953-1964 vodio Emanuelov deda Anri. Jedan od njegovih pradeda po ocu, Džordž Vilijam Robertson, bio je Englez rođen u Bristolu. Njegovi baka i deda po majci, Žan i Žermen Noges potiču iz malog pirinejskog mesta u Gaskonji, koje je i Makron često posećivao zajedno sa bratom Lorenom i sestrom Estel, koji su od njega par godina mlađi. Ljubav prema čitanju i usmerenost na levičarsku provinijenciju duguje upravo baki Žermen, odnosno “Mane” kako je zvao, koja je u okviru skromnog odrastanja u porodici oca šefa stanice i majke domaćice postala učitelj pa direktor.
Ona je praktično usadila u familiju krilaticu “sve je moguće”.
Iako porodica nije bila religiozna (Makron se kasnije izjasnio kao agnostik), ispoštovala je tradiciju kroz njegovo krštenje u dvanaestoj godini, delom jer je prvo obrazovanje sticao u jezuitskom institutu Lycee la Providence koje je osnovalo Isusovo društvo.
Poslednju godinu srednje škole završio je u prestižnoj školi Henri-IV u Parizu, u Latinskoj četvrti, u kojoj se nalaze i drugi giganti francuskog obrazovnog sistema – Ecole Normale Superieure, Sorbona, Saint-Louis i Louis-le-Grand. U školi Henri-IV su osim Makrona obrazovanje stekli i pisci Žan-Pol Sartr, Andre Žid, pevač Gi Bear, baron Osman koji je večno zadužio Pariz zbog predivne arhitekture i strukturalnosti grada svetlosti.
“Jelisejski Mocart”
U to vreme Makron je nominovan na opštom, najselektivnijem takmičenju nacionalnog nivoa iz francuske književnosti, a dobio je i diplomu, i treću nagradu za studije klavira na Konzervatorijumu u Amijenu na kojem je studirao deset godina.
U intervjuu za ClassiqueNews 2017. godine izjavio je “da slike i osećaje koje su njemu stvarali Robert Šuman i Franc List nije mogao da pronađe nigde drugde”. I pre nego što je postao predsednik, 2014. godine, dok je bio ministar za ekonomiju prozvan je “Jelisejskim Mocartom”. Njegov biograf Ana Fulda izjavila je da je njegova profesorka klavira ponekad imala osećaj da “radi sa malim Mocartom”.
U jednoj TV emisiji 2015. godine sa lakoćom je recitovao početak komada Mizantrop iz 17. veka.
Ipak, javna je tajna da Pariz kao odluka njegovih roditelja nije imao uporište samo u obrazovanju, već su na taj način oni pokušali da razbiju spone koje su počele da se grade između mladog Emanuela i njegove tadašnje udate učiteljice sa troje dece Brigit Ozijer (devojačko Tronju), koja je od njega bila starija 25 godina. Suvišno je da dodamo da u tome nisu uspeli. Brigit Makron (sa kojom se oženio 2007. godine) danas je jedna od najpozanatijih prvih dama svetskog političkog establišmenta.
Filozofija
Nije ipak sve išlo tako glatko ni u školovanju. U Parizu Makron dva puta nije uspeo da upiše Ecole normale superieure, pa je morao da se zadovolji studiranjem filozofije na univerzitetu Pariz Nanter La Defans, gde je dobio zvanje mastera. Ostao je neko vreme u filozofiji, 1999. godine radeći kao urednik i recenzent Polu Rikeru, francuskom protestantskom filozofu koji je tada pisao svoje poslednje veliko delo “La Memoire”.
Makron je uglavnom radio na beleškama i bibliografiji, a nešto kasnije postao je član uređivačkog odbora književnog časopisa Esprit, osnovanog daleke 1932. godine od strane Emanuela Munijea, časopis koji je služio kao poligon za lične poglede intelektualaca tog vremena. Makron, rođen 1977. godine nije služio vojsku jer je bio na postdiplomskim studijama, a pripadao je poslednjoj generaciji koju je na nju obavezivao zakon.
Makron je magistrirao javne poslove na Pariskom institutu za političke studije (Sciences Po) na smeru „Javno vođenje i privreda“ pre obuke za karijeru višeg državnog službenika na prestižnoj školi “ENA” (École Nationale d’Administration), koju je 1945. osnovao Šarl de Gol. Nakon toga je usledila obuka u francuskoj ambasadi u Nigeriji, pa u prefekturi Oa (sever Francuske) pre diplomiranja 2004.
“ENA” je inače obrazovna institucija koja je stekla reputaciju brzog puta ka političkoj moći. Francuski predsednici Valeri Žiskar d’Esten, Žak Širak i Fransoa Oland bili su alumni ENA.
Nigerija, Fela Kuti i fascinacija Afrikom
Emanuel Makron tako je prošao kroz Nigeriju u jednom trenutku svog života, dozvolivši Nigeriji, posebno Lagosu, da postane deo njega. Zbog toga je kada je postao predsednik Francuske, jedne od vodećih evropskih ekonomskih sila, posebno zapamtio Nigeriju i Lagos, i posetio je već 2018. godine tokom mandata Akinvunmija Ambodea guvernera države Lagos.
Posebno ga je kao tadašnjeg službenika internistu francuske ambasade 2002. godine oduševilo “Afričko svetilište” (Afrika Shrine), centar za zabavu na otvorenom koji se nalazi u Ikeji u državi Lagos, koje svake godine slavi i seća se afričke muzičke legende Fela Kutija (Abami Eda), koji je zvezda afrobita i osnovala.
Makron se tada zaljubio u njegovu muziku, ali i muziku njegovog sina Femija, koji trenutno vodi ovaj festival. Nije ni čudo što prema Makronu upravo Afrika Shrine “treba da posluži kao centar za promovisanje afričke kulture i muzike uopšte”.
Makron je karijeru u javnoj službi započeo 2004. godine kao finansijski inspektor u francuskom ministarstvu ekonomije i finansija. Četiri godine kasnije otkupio je svoj državni ugovor za 50.000 evra za ulazak u privatni sektor, potez za koji su prijatelji upozoravali da bi mogao da ugrozio sve buduće političke ambicije. Pogrešili su. Godine 2008. pridružio se banci Rothschild & Cie kao investicioni bankar. U kompaniji je rapidno napredovao,a 2012. godine je posredovao Nestleovoj blokbaster akviziciju od 12 milijardi dolara Fajzerovog odeljenja za hranu za bebe. Tada je navodno zaradio skoro tri miliona evra.
Dok je još bio u Rotšildu, Makron je počeo da radi sa Fransoa Olandom dok je on vodio kampanju za nominaciju Socijalističke partije za predsednika uoči izbora 2012. Nakon što je Oland osvojio predsedničku funkciju, Makron se pridružio njegovoj administraciji kao zamenik šefa kabineta i ekonomski savetnik.Makron je izabran za predsednika Francuske 2017. godine, nakon što je osvojio 66,1%, pobedivši Marin Le Pen koja je tada dobila 33,9%. Reizabran je 2022. godine.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: President.am
Pratite Vitraž: