Između planinskih venaca koji se graniče sa Pakistanom i Avganistanom nalazi se zloglasna dolina Korengal. U tom području su se dogodili neki od najsmrtonosnijih sukoba tokom Rata protiv terorizma, uključujući Operaciju Crvena krila i Operaciju Rock Avalanche. U rasponu od nešto više od pet godina, 54 američka vojnika izgubila su živote u „Dolini smrti“, dok su četiri medalje časti su dodeljene američkim vojnicima za angažmane u dolini. Dokumentarac o ispostavi Restrepo iz 2010. godine osvojio je prestižne filmske nagrade.
Dolina koju je formirala desna pritoka reke Peč. Dugačka i široka oko 10 kilometara duž granice Pakistana i Avganistana. Mesto u kojem su godinama vladali samo borovi i Talibani. Guste šume i strmi planinski venci postali su idealno mesto za skrivanje talibanskih boraca, posebno nakon što je avganistanska vlada odustala od nadgledanja tog područja zbog mnogobrojnih logističkih problema. ova oblast je takođe imala istoriju krijumčarenja tokom sovjetske okupacije Avganistana i bila je popularno mesto za regrutovanje i obuku terorista.
Američke snage su dolinu Korengal prozvale “Dolina smrti”. Ne slučajno. U tom području su se dogodili neki od najsmrtonosnijih sukoba tokom Rata protiv terorizma, uključujući “Operaciju Crvena krila” i “Operaciju Kamena lavina (Rock Avalanche)”. U rasponu od nešto više od pet godina, 54 američka vojnika izgubila su živote u „Dolini smrti“, uz četiri medalje časti za angažmane koji su se tamo dogodili. To je lokalitet koji je vezan za najveće žrtve koje je podnela američka vojska na jednom mestu.
“Crvena krila” i “Kamena lavina”
Operacija Crvena krila postala je smrtonosna misija za tri američke mornaričke foke u Avganistanu. Troje marinaca je poginulo, ali je četvrti, Markus Latrel, zahvaljujući jednom avganistanskom stočaru, uspeo da preživi da ispriča priču o surovoj prirodi ovog regiona i žestokom otporu Talibana.
Misija, koje je imala za cilj da poremeti aktivnosti lokalnih talibanskih antikoalicionih milicija krenula je po zlu kada su lokalni pastiri nabasali na marince koji su ih na kraju pustili. Odali su lokaciju lokalnim snagama, a nakon bitke, usledila je i dodatna “Operacija Crvena krila 2”, koja je trajala još tri nedelje, koliko je trebalo vremena da se pronađenu tela ubijenih SEALs-a i avijatičara jedinice specijalnih operacija vojske, koji su došli kao ispomoć u borbi, ali je njihov, Boingov helikopter Činuk oboren. U ovoj operaciji poginulo je ukupno 19 američkih vojnika.
Operacija Kamena lavina bila je šestodnevna ofanziva pod vođstvom SAD od 19. do 25. oktobra 2007. godine, sa ciljem lova na talibanske borce u dolini Korengal. Misija je takođe imala za cilj da uspostavi mir sa lokalnim stanovništvom kako bi avganistanska vlada mogla bezbedno da izgradi put kroz to područje. Tokom operacije došlo je do niza borbi sa pripadnicima Talibana, kao i sa lokalnim plemenima. Talibanske snage su pokrenule zasedu u obliku slova L. Tri vojnika su poginula, a sedam je ranjeno.
Talibanske snage nisu bile u stanju da nakon prvih pobeda održe svoj zamah. Koalicione snage nanele su teške žrtve Talibanima, uključujući i eliminaciju nekoliko lokalnih lidera. Ofanzivu amerilkih snaga su iz prvih rovova pratili američki novinar Sebastijan Junger i britanski fotoreporter Tim Heterington.
Njihova svedočanstva su kasnije ovekovečena kroz dokumentarni film “Restrepo”, koji je nominovan za Oskara. Film je dobio Veliku nagradu žirija za najbolji dokumentarac na festivalu Sandens 2010. godine. Junger je kasnije napisao i knjigu “Rat”, prikaz koji je proširio njegova iskustva tokom Operacije Kamena lavina.
Borbe i izazovi životne sredine u dolini Korengal
Prema rečima Jungera, koji se hrabro upleo 2. bataljon 503. pešadijskog puka, Korengal je ubedljivo najopasniji deo severoistočnog Avganistana.
Junger je u svojoj knjiži napisao da se „skoro jedna petina svih borbi u Avganistanu odvila u ovoj dolini, a skoro tri četvrtine svih bombi koje su NATO snage bacile u Avganistan bačeno je upravo tu. Nije postojalo sigurno mesto u dolini, vojnici su ginuli dok su spavali u svojim šatorima.”
Otprilike u vreme kada je Rat protiv terorizma stigao do doline Korengal, tenzije su bile najveće od napada 11. septembra. Predsednik Hamid Karzai je oktobra 2004. postao prvi demokratski izabrani lider Avganistana. Smatra se da je vođa Al-Kaide Osama bin Laden neke od svojih poruka snimio upravo ovde, možda i onu u kojoj je preuzeo odgovornost za napade 11. septembra.
Restrepo, skupa američka greška
Mešavina strmih padina, gustih šuma i otvorenih prostora učinila je prelazak preko pejzaža doline Korengal noćnom morom. Američke trupe su uspostavljale borbene ispostave kako bi mogli da vide neprijatelja koji im se približava. To je takože značilo da u nekom momentu moraju da se spuste sa svojih pozicija, što je prerastalo u borbu mačke i miša, u kojoj su Tlibani sakriveni u grmlju i kamenjaru odnosili pobede.
Planine iznad ovih ispostava omogućavale su talibanskim pobunjenicima da odozgo napadaju eksplozivom i raketama. Američki vojnici učestvovali su u svakodnevnim vatrenim okršajima, samo da bi napredovali po nekoliko desetina metara.
U sličnim uslovima izgrađena je i zloglasna borbena ispostava Restrepo, koja je dobila ime po prvom poginulom, kolumbijsko-američkom vojniku i doktoru Huanu Sebastijanu Restrepu. Američki vojnici bi se noću penjali na planine i ručno kopali rovove pre nego što bi svanulo, jer su padine brda bile previše strme da bi se prevezla teška mašinerija. Kada bi sunce izašlo, ostajali bi u malim, oskudnim rovovima pre nego što bi Talibani otvorili vatru na koju bi im odgovarali velikim, .50 kalibarskim mitraljezima. I tako nedeljama i mesecima. Gde se put oko ispostave završava Talibani počinju.
Nakon što je formiran, Restrepo je napušten 2010. godine. Prema Njujork Tajmsu “zatvaranje isturene stanice Korengal u provinciji Kunar, moćnog simbola nekih od najžešćih borbi u avganistanskom ratu i potencijalnog predznaka američkog povlačenja, je prećutno priznanje da je postavljanje baze bila skupa greška.” Nakon godina neuspešnih borbi ispostavu Korengal je zatvorena 14. aprila 2010. po nalogu generala Stenlija Mekristala, koji je služio kao komandant Zajedničke komande za specijalne operacije od 2003- 08. godine.
Kada su američke snage otišle, Talibani su gotovo odmah preuzeli kontrolu nad regionom, pa su se pojavili i video snimci koji prikazuju borce okupljene među ostacima napuštene ispostave.
Početkom 2019. godine, dolinu Korengal zauzeli su militanti Islamske države nakon višestrukih sukoba sa talibanskim grupama u toj oblasti.
Kulturna nepovezanost
Za razliku od drugih lokacija širom Avganistana, ovo je bio region u kojem su američki vojnici naglašeno pokušavali da izgrade odnose poverenja sa meštanima koji žive u desetak sela u podnožju doline. Kada su gradili borbenu ispostavu Restrepo, vojnici su rekli seoskim starešinama da žele da izgrade put kako bi poboljšali bezbednost.
Komandir čete pokušao je da objasni seljanima prednosti puta, ali Avganistanci su bili sumnjičavi prema motivima Amerikanaca, verujući da preteruju u svojim obećanjima.
Kulturne tenzije su došle do vrhunca kada je jednom prilikom krava zalutala iz sela i uhvatila se u žicu. Američki vojnici su ubili povređenu životinju da se ne bi mučila, ali su meštani tvrdili da je ubijanje krave bilo nezakonito i zahtevali su finansijsku nadoknadu, koju vojska nije bila voljna da obezbedi.
Mnogo toga bi bilo drugačije da su američke snage bolje razumele regionalne kulture i tradicije, koje su se razlikovale od onih u urbanim centrima Avganistana. Umesto toga većina sastanaka između lokalnih starešina i američkih trupa bila je izrazito neprijateljska i neuspešna. Kao uostalom i sam epilog svih ratnih dešavanja, uključujuči i odlazak Amerikanaca iz Avganistana odlukom predsednika Džozefa Bajdena 2021. godine.
Pavle Jakšić | Vitraž
Pratite Vitraž:
