Gotovo zaboravljeni najveći putnički avion na svetu Erbas A380 na putu je renesanse. Svi kurioziteti i zanimljivosti na jednom mestu.
Ne postoji ništa slično osećaju kada po prvi put vidite Erbas A380. Toliko je veliki (najveći putnički avion ikada napravljen), da mu raspon krila prelazi dužinu fudbalskog terena, a više od 800 ljudi moglo bi da stane u njega, ukoliko bi sva sedišta bila ekonomska klasa.
Vožnja je izuzetno udobna, i na letu koji može da traje i do 16 sati, vodeći vas oko pola sveta. Kabina nudi obilje prostora i raskošnih pogodnosti, što je učinilo omiljenom letelicom među putnicima i posadom.
Avio-kompanijama se sve navedeno mnogo manje dopalo: Erbas se nadao da će prodati čak 750 jedinica, umesto toga dogodila se obustava proizvodnje 2021, nakon što je nešto više od 250 jedinica sišlo sa linije u Tuluzu, na jugu Francuske. Kraj službe nakon samo 13 godina.
Oporavak
Iako danas ne izgleda tako (nama u Srbiji dodatno kada krenemo ka ili od aerodromu Nikola Tesla), oporavak komercijalne avijacije nakon pandemije je u toku, uz jednog zaboravljenog i „prežaljenog“ protagonistu: A380 superdžamba, što je već mesecima glavna avio tema.
Dakle, bio je viđen na „otpadu“ pre samo dve godine, dok su se avio kompanije borile sa posledicama koronavirusa. Cela flota je prizemljena, mnogi avioni su otišli u dugotrajno skladištenje, a neke aviokompanije su čak iskoristile priliku da se u potpunosti otarase svojih A380 (Er Frans je povukao svoju flotu u maju 2020), što zbog cene i troškova nije bio nimalo lak zadatak.
Ali sada, kako broj putnika raste, uz povećanu potražnju, vazdušni saobraćaj se vraća na nivoe pre pandemije, pa i ovi avioni ponovo imaju svoju svrhu, stoga ne čudi podatak da je više od polovine globalne flote ponovo u upotrebi, prema podacima Flightradara24.
Jedan od glavnih razloga ovog trend je nedostatak aviona sa širokotrupnim kapacitetetom, jer su neki operateri, poput British Airways-a, penzionisali starije avione, kao što je slučaj sa Boingom 747. Na to se nadovezala i usporena proizvodnja novih A350.
To nije sve. Za neke aviokompanije, vraćanje aviona u upotrebu ima smisla jer je vrednost aviona toliko pala (vrednost deset godina starog A380 pala je za 60% u odnosu na period pre pandemije, na 30 miliona dolara sa 76), da ih više nije moguće prodati, a uvoditi ga sada u svoju flotu gotovo da je hazarderski čin. Dve avio-kompanije, Thai i Malezija, su stavile sve svoje A380 avione na prodaju, ali bez uspeha. Etihad, aviokompanija sa sedištem u Abu Dabiju, je svoju flotu od 10 letelica sačuvala, što iz današnje perspektive deluje kao sjajan potez.
Ovaj avion, čije bi povlačenje ostavilo prazninu koju u avio proizvodnji ne bi imao ko da popuni, se ovih dana, na još jedan način vraća na svetla svetske pozornice.
Nova arhitektura motora
Iako bi vas pogled na otvoreni motor na avionu verovatno prenerazio i uplašio, stvorio sliku oštećenja ili kvara, istina je potpuno drugačija.
Erbas A380 je regrutovan kao demonstrator za isprobavanje nove najsavremenije arhitekture motora sa otvorenim ventilatorom koja bi mogla da pomogne u smanjenju emisije ugljenika do 20%.
Projekat su prošle nedelje predstavili Erbas i CFM International na Farnborou aviosajmu nedaleko od Londona, izložbi koja svake godine prikazuje najnovije inovacije u vazduhoplovstvu.
CFM, čije su matične kompanije GE i Safran Aircraft Engines, razvija napredne pogonske tehnologije kao deo svog demonstracionog programa „Revolucionarne inovacije za održivi motor“ (RISE).
Sada je cilj da se to sazri i ubrza kampanjom testiranja letenja na ovom A380, koji bi trebalo da poleti u nebo u drugoj polovini ove decenije iz Airbus Flight Test postrojenja u Tuluzu.
Pre toga, CFM će izvršiti testove na zemlji i u operativnom centru za ispitivanja leta, kako bi se bolje razumela integracija motora,krila i aerodinamičke performanse, i demonstrirala bolju efikasnost goriva, koja bi rezultirala smanjenjem emisije karbon dioksida za 1/5 u poređenju sa današnjim najefikasnijim motorima. Uz to bi se obezbedila i kompatibilnost sa 100% održivim gorivom za vazduhoplovstvo ( SAF).
Vazduhoplovna industrija dala je ambiciozno obećanje da će postići nultu neto emisiju ugljenika do 2050. godine i ova nova tehnologija bi mogla da pomogne u tome, uz nove dizajne i održive izvore energije.
Ranije ove godine, Erbas je najavio da će testirati eksperimentalni motor na vodonik na svog mezimcu A380, što će predstavljati još jedno partnerstvo sa CFM International, a sve u cilju zvanom nulta emisija.
Od zaborava, do centra inovacija kroz samo par godina, to je put ovog legendarnog aviona, dabl-dekera, koji će, na radost svih ljubitelja avijacije i običnih putnika i dalje redefinisati iskustvo naših putovanja.
Zanimljivosti
I za sam kraj, još nekoliko zanimljivih podataka vezanih za ovaj avion. Najveći je, to već znamo. Ali u sebi nosi oko 480 kilometara električnih kablova i žica.
Njegova veličina na nebu može da izazove prilično jake turbulencije kod drugih aviona. Za farbanje 3500 kvadratnih metara bilo je potrebno oko 4400 litara boja.
Sa svojom duplom palubom pune dužine, A380 nudi skoro 6.000 kvadratnih stopa korisne površine (557 kvadratnih metara), što je oko 40% više prostora od drugog najvećeg aviona, Boinga 747-8.
Emirates je upravljao najdužim redovnim putničkim letom A380: Dubai – Ouklend, 14000 kilometara i više od 17 sati u vazduhu. U 2019, Kantas je sa jednim od svojih A380 odleteo nazad u bazu u Sidneju iz Drezdena u Nemačkoj, nakon rekonstrukcije. Avion je bio prazan i leteo je preko 18 sati, prešavši 16000 kilometra.
Vitraž
Cover 📷:Damien Aiello
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
