Ovih dana većina svetskih naslovnica slila su se u jednu – priču sa festivala Burning Man. Sedamdeset hiljada ljudi je četiri dana bilo zarobljeno u pustinji u Nevadi, usled oluje koja je donela ogromne količine kiše, potom i blata. Niko nije mogao da uđe niti da izađe dok se zemlja i pesak nisu makar delimično osušili. Ovo je ujedno i priča o dvostrukim standardima i licemerju, o tome koliko su danas novac i bogatstvo sve i svja modernog življenja.
Festival Burning Man nastao je kao mali skup 1986. godine na plaži u San Francisku, osnovan od strane nekolicine likovnih umetnika, filmskih stvaralaca i fotografa. Vremenom je evoluirao u kontrakulturnu zajednicu „burnera“, posetilaca koji utočište od komercijalizacije i materijalnog pronalaze u svom improvizovanom gradu, koji se svake godine podiže u isušenom koritu jezera poznatog kao Plaja (Playa), u Blek Rok Sitiju, Nevada. Nema trgovanja novcem, biznisa, razlika, ima beoemije, seksa, droge, naravno muzike.
Posetioci usvajaju nove identitete (playa imena), oblače se u živopisne kostime, ili ne nose ništa. Zabava se odvija na kreativnim skalamerijama koje podsećaju na film Pobesneli Maks, redizajnirani automobili i metalne konstrukcije stvorene naglašenom ljudskom maštom.
Radikalna inkluzija, poklanjanje, dekomodifikacija, zajedništvo, građanska odgovornost, neostavljanje tragova. To su sve postulati koji su stvorili srž ovog festivala koji se simbolično uvek završavao ritualnim spaljivanjem figure ogromnog drvenog čoveka. Oslobađanje, reinvencija.
Nepristojna ponuda
Tako je trebalo da bude dok bogatima ova količina slobode nije zapela za oko. Kao u filmu Nepristojna ponuda sa Robertom Retfordom, Vudijem Harelsonom i Demi Mur. Imućne uvek intrigira i žulja ono što ne mogu da kupe novcem, pa baš to nešto pokušavaju da kupe na svaki mogući način kako bi dokazali svoju superiornost. Na “Plaji” novac nije tema, ali je puno novca počelo je da pristiže.
Promene su se nazirale i pre 20 godina, i već tada su starosedeoci festivala govorili da “nije kao pre”. Kako i može da bude? Festival koji najjeftiniju ulaznicu naplaćuje 500 dolara i ima više pravila nego katolička škola.
Godine 2012. festival su posetili osnivači Fejsbuka Mark Cukerberg i Dastin Moskovic sa karavanom vozila koji su potpuno blokirali pristup njihovom kružoku. Dve godine kasnije svratili su i Ilon Mask i Sergej Brin iz Gugla.
Burning Man polako je postajao “in” mesto za tehnološke gurue iz Silicijumske doline i ugušene u poslu mogule Volstrita koji su želeli da potroše novac. Pošto je za njih dekomodifikacija teška priča, nastali su po njihovim željama raskošni kampovi poznati kao „Milijarderski red“ sa luksuzima jednog hotela Ritz, koji koštaju preko 50.000 dolara.
Dok “boranija” jede konzerviranu hranu, supe i proteinske barove, elita je birala hranu sa egzotičnih menija u klimatiziranim prostorijama bez prašine.
Kevin Li, plaja imena Sipa, los anđeleski privatni kuvar, u jednom intervjuu je pričao o navikama poznatih na festivalu. Bogataši, sportske zvezde, IT stručnjaci koji se guše u Mišelin obrocima. Liju je bilo potrebno šest asistenata, dva frižider kombija od po osam metara, i kuhinja od 12 metara u sred pustinje koju opslužuje generator od 15.000 ampera. Njegov početni honorar za kuvanje u ovom kampu bez alkohola je iznosio 250.000 dolara. A gde su Dom Perinjoni i Don Hulio tekile iz 1942?
Kampovi su postali takmičenje ko ima, a ko ne. Čak su i park rejndžeri, organi reda, DEA, dobili svoje mini kampove. Uz sve ovo, i cene su astronomski skočile. Pre nekoliko godina rentiranje kombija za festival kosšalo je između 3.000-6.000 dolara. Ove godine cene su bile između 12.000 i 15.000. Ko to plaća?
Od 75.000 posetilaca, uglavnom stanovnika Kalifornije koji su putovali na Plaju 2022. godine, više od polovine je imalo godišnji prihod domaćinstva veći od 100.000 dolara, uključujući 16% onih koji su zaradili 300.000 dolara ili više. Oko 81% populacije identifikovano je kao belo, 10% kao latino, 8% kao Azijati i samo oko 2% kao crnci.
Dvostruki standardi i licemerje
Priča od prošle nedelje i 70.000 zarobljenih partijanera govori i o dvostrukim standardima, i o tome šta se danas vrednuje. Naslovnice, zabrinutost, ažurna pomoć sa svih strana.
Marian Gudel, izvršni direktor Burning Man-a, izjavio je za NBC da su organizatori odbili ponudu pomoći Nacionalne garde Nevade. Čak je i predsednik SAD Džozef Bajden dobijao brifinge o ovom slučaju.
A kakvu pomoć su dobile na desetine porodica takođe zaglavljenih u blatu tokom kampovanja širom Amerike, je tema kojom se bavio Los Angeles Times, koji je samo delimično preneo bunt običnog sveta. Ukratko, nikakvu.
Sličan primer imali smo i tokom izveštavanja o nesrećnoj imploziji podmornice Titan koja je istraživala Titanik. Od vesti o tragično preminulom pakistanskom milijarderu, njegovom sinu, američkom biznismenu i dva člana posade, malo ko je stigao ili želeo da sebi obznani da je skoro 500 ljudi preminulo u pokušaju da dođe do obala Grčke. Na brodu sa preko 700 migranata, od kojih je jedva 100 preživelo, bili su uglavnom migranti iz Južne Azije i sa Bliskog Istoka, koji su bežali od siromaštva i nasilja u potrazi za nekim boljim životom.
Svet je oplakivao jedne, druge ne.
Početak kraja
Već u avgustu ove godine mnogi kao da su predosetili krah festivala. Ne samo organizacioni, već suštinski. Na Fejsbuk grupi povezanoj sa festivalom “Burning Man NYC Community” nudilo se na desetine karata i za samo 100 dolara (cene karata su varirale od 575-2.750 dolara plus takse kroz oficijelne prodajne kanale). Inflacija, krah tek industrije, klimatske promene samo su neki od razloga.
Većina je shvatila da to više nije to. Izgubio se smisao. Sve je postalo “bio sam tamo i imam novac”.
Prvi čovek festivala, gorespomenuti Gudel krivce je pronašao u Instagramu, i kampovima koji su u suprotnosti sa „10 osnovnih principa“.
Kasno.
Postulati su odlazili jedan za drugim, a da za to niko nije mnogo mario jer je pristizalo brdo love. Pre neki dan otišao je još jedan, kao simbolički kolac na celu priču – ostavljeni su tragovi. I to kakvi. Posetioci su morali đubretom da se brišu kako bi sa sebe i svoje obuće skidali blato. Balensijaga je nekako preživela, ali ne i festival.
Sve u životu ima svoj vek trajanja, niz. Burning Man je još i dugo izdržao s obzirom na to u kakvom materijalnom i trulom svetu živimo.
Pavle Jakšić | Vitraž
Pratite nas na Instagramu: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
