Svedok istorije, hotel u kojem se “kuvala” međunarodna politika i bliskoistočno pitanje. Ni bombardovanje 1946. godine nije ga sprečilo da ugosti brojne američke predsednike, Niksona, Forda, Buša, Trampa, Bajdena. Kraljeviće, od Pahlavija do Hajle Selasija, i svetski glamur – Elizabetu Tejlor, Ričarda Drajfusa, Madonu, Ričarda Gira, i mnoge druge.
King David, mesto odluka u zemlji u kojoj nijedna nije laka. Hoteli su neretko metafora za zemlje u kojima se nalaze. U njima su duhovi prošlosti, priznanja kraljeva i biskupa, molbe premijera i pretnje terorista, mitovi. Lobiji su mesto gde se šapatom kreirala budućnost, sklapao mir. Podatak da ima pet zvezdica i da je član grupacije The Leading Hotels of the World, možda je i najmanje bitan u njegovom rezimeu.
Otvoren je 1931. godine u Ulici kralja Davida u centru Jerusalima, u ruhu lokalnog ružičastog krečnjaka sa pogledom na Stari grad i Sionsku goru, a nazvan je po biblijskom kralju Davidu.
Za dizajn je bio zadužen švajcarski arhitekta Emil Vogt. Evropljani su Jerusalim gradili po ustaljenom principu, sa kupolama, lukovima u istočnjačkom stilu, raznim vrstama kamena i unutrašnjim dekoracijama sa verskim simbolima i natpisima. Za stvaranje biblijskog doživljaja korišćeni su asirski i feničanski simboli, ali i oni iz muslimanskih zdanja, za efekat semitske patine.
Britanski mandat i stari šmek
Osnovao ga je Ezra Moseri, bogati egipatski jevrejski bankar i direktor Nacionalne banke Egipta.
Već tada je stekao epitet kraljevskog, mesta u kojem gravitiraju moćni i bogati. Udovica iranske Pahlavi dinastije Tadž ol-Moluk, egipatska kraljica Nazli, jordanski kralj Abdulah I koji je tu jahao divne bele konje, samo su neki od prvih gostiju koji su uživali u oazi Levanta, uzdižući ga do pozicije najuglednijeg hotela Bliskog istoka.
Tri šefa države primorana da napuste svoje zemlje tamo su se nastanila: španski kralj Alfonso XIII, koji je abdicirao 1931, car Haile Selasije iz Etiopije, proteran od strane Italijana 1936, i grčki kralj Džordž II, koji se nalazio u egzilu nakon nacističke okupacije 1942. Tokom britanskog mandata, južno krilo hotela pretvoreno je u administrativni i vojni štab te države.
Decenijama unazad mnogim žiteljima Jerusalima hotel nikada nije bio isti nakon završetka britanske kolonijalne vladavine. Italijanski kuvari, evropska kuhinja, berberski konobari sa crvenim fesovima sa poslužavnicima punim toplog sira. Blistavi kristalni lusteri koji gotovo da vas dodiruju. Stare stolice, koje kao da čine dekor prestola. To je bio King David, u koji hrle turisti iz čitavog sveta, ambijent je kakvog se seća i čuvena dobitnica Pulicerove nagrade američka novinarka Lusinda Frenks.
Tadašnji batleri hotela imali su status plemića, a kako i ne bi, u to vreme hotelska vrata bila su kao vrata raja. Stubovi koji se uzdižu u susret nilskom plavom geometrijskom frizu dizajniranom da prikaže brazde zidina Starog grada. Zavese od somota, ručno oslikan plafon, džinovski suncokreti koji dremaju u staroj bakarnoj urni u koju su gledali Henri Kisindžer i premijer Indije Narenda Mori.
U Banket prostoriji sve je mirisalo na dansko pecivo, voće, i mešavinu sireva i dimljene ribe, tradicionalne izraelske verzije doručka. U ovoj sobi nekoliko dekada kasnije održan je prvi “mirovni doručak” između egipatskog predsednika Anvar el Sadata i izraelskog premijera Menahema Begina, koji je kasnije finaliziran mirovnim Camp David sporazumom 1978.
Tada je mudri šef kuhinje izostavio vino iz ponude na stolu (koje je zabranjeno muslimanima), ali je napravio kolač u formi dve piramide spojene mostom na kojem je pisalo “mir”.
Zanimljivo je da nekoliko članova osoblja iz tog vremena i danas radi u hotelu.
Bombardovanje i nova realnost
Mir hotela nestao je 22. jula 1946. godine, kada je bombardovano jugozapadno krilo hotela, za šta je odgovornost preuzela cionistička paramilitarna grupa Irgun, odnosno šef glavnog štaba Hagane Moše Sneh na mig budućeg premijera Begina. U napadu je ubijena 91 osoba, a 45 je povređeno.
To je bio i uvod za spuštanje britanske zastave 4. maja 1948. i kraj njihovog mandata. Hotel je postao tvrdokorno uporište Jevreja, a na kraju izraelsko-arapskog rata bio je “vidikovac” za liniju primirja koja je delila Jerusalim na izraelsku i jordansku teritoriju, nadomak hotela.
Meni se promenio, sa naglaskom na aškenazi kuhinju, ali su i okolnosti. Sve je manje hotel bio mesto zabave i bezbrižnosti, koju je najviše simbolizovao raskošni rustični bazen koji oduzima dah. U hotelu doduše 1960. godine jeste snimana epska filmska drama Egzodus, ali je “Kralj David” sve više postajao poligon za rešavanje gorućih političkih i religioznih zavrzlama, koje Bliskom istoku nikada nisu manjkale.
Kada je Izrael anektirao istočni Jerusalim nakon Šestodnevnog rata 1967. godine, dodata su dva dodatna sprata.
Mesto borbe za politički prestiž
A u međuvremenu posredovanje u izraelsko-palestinskom pitanju postalo je prestižno gotovo svim američkim predsednicima. Nikson, Ford, Karter, Klinton, Buš, Obama, Tramp, Bajden. I ne samo njima. A atmosferi koja je mešavina “stanice Grand Central u Njujorku, hotela Fontainebleau u Majamiju i Bakingemske palate” svoje agende ostvarivali su i britanski premijeri Vinston Čerčil, Harold Vilson, Margaret Tačer, Džon Mejdžor, Toni Bler.
Prilikom poslednje posete američkog predsednika Džozefa Bajdena ovom hotelu 2022. godine, on je bio sterilna zona. Njegova pratnja, koja obično daleko premašuje broj hotelskih soba, preuzela je ceo hotel, a sve druge rezervacije prebačene su u druge luksuzne hotele, koji se takođe u vlasništvu grupacije Dan Hotels, koja je preuzela vođenje hotela šezdesetih godina.
U Izraelu, bezbednosnim detaljima koji se tiču šefa države ili vlade u poseti upravlja Šin Bet (Izraelska bezbednosna agencija) u saradnji sa bezbednosnim agentima iz zemlje posetioca.
Agencija preduzima sve moguće mere predostrožnosti. Osoblje hotela, koje se smatra najbezbednijim u Izraelu, radilo je u bliskoj saradnji sa izraelskim i američkim bezbednosnim agentima.
Generalni menadžer hotela Tamir Kobrin izjavio je tada za Džeruzalem Post da je “Bajden jeo jela na koja je navikao, samo što su bila košer. Sve njegove obroke pripremao je njegov batler uz pomoć kuhinjskog osoblja, a on ih je jeo u svom apartmanu.”
Bajden i gosti njegovog ranga obično borave u nekom od predsedničkih ili kraljevskih apartmana na poslednjem spratu hotela, u kojem se može odmarati u dve spavaće sobe, salonu, dnevnoj sobi i balkonu i videti sa prozora Stari grad, Maslinova gora, planina Skopus, Mrtvo more i skoro ceo istočni Jerusalim. Danas najjeftinija dvokrevetna soba košta oko 650 dolara, dok je početkom osamdesetih na pedesetogodišnjicu hotela cena bila 86 dolara. Svet je postao skupo mesto.
Istorija hotela nastaviće da se piše. Sagledavajući trenutnu bliskoistočnu tragediju, možemo da očekujemo puno političara i demagogije, i vrlo malo lakoće i hedonizma, i još manje kupanja u bazenu.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover photo: Danny Lyulev, Wikipedia
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
