Svedočili smo nedavno požarima koji su danima gutali pluća naše planete. Prvoj sahrani glečera u istoriji. Nestanku najvećeg koralnog grebena na svetu. Životinjske vrste izumiru, prirodnih resursa sve je manje.
Ovo je samo vrh ledenog brega koji se topi. Da li će se zaustaviti ostaje na nama. Nesvakidašnja inicijativa 16-ogodišnje aktivistkinje Grete Tunberg obišla je svet i upravo zahvaljujući njoj o fenomenu klimatskih promena govori se više nego ikada.
Naša kuća gori
Greta Tunberg je sve do avgusta 2018. bila sasvim obična tinejdžerka iz Stokholma. Tada odlučuje da bojkotuje školu i započne štrajk ispred Švedskog parlamenta. Podstaknuta jednim od najtoplijih leta u švedskoj istoriji pokreće svakodnevni protest pod parolom “Radim ovo zato što vi odrasli serete po mojoj budućnosti.” Protest se ubrzo proširuje, zahvata sve kontinente i pokreće svojevrsnu ekološku revoluciju.
Prestravljena klimatskom krizom, sa 11 godina Greta upada u depresiju, usled čega prestaje da jede, ide u školu i komunicira sa drugima. Vremenom njen strah postaje njen najveći pokretač, a svoju borbu započinje još kod kuće zabranivši roditeljima letenje avionom i korišćenje mesa kako bi smanjila porodični karbonski otisak.
Kako sama tvrdi u ovoj borbi joj pomaže i njena bolest koju smatra svojim darom, a reč je o Aspergerovom sindromu. Autizam joj dozvoljava da bude oštra i direktna u svojim govorima ne ustručavajući se da imenuje krivce.
Glavni problem vidi u političarima koji nedovoljno ozbiljno shvataju situaciju plašeći se da preuzmu odgovornost. Za razliku od njih Greta odbija da problem ostavi budućim generacijama na rešavanje, stoga zahteva i jasnu primenu Pariskog sporazuma smatrajući da bi već 2030 moglo biti kasno. Želeći da dočara opasnost globalnog zagrevanja, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu (2019) poručila je svetskoj oligarhiji: “Naša kuća gori!”. Iako sebe ne smatra naučnikom, veruje da je njena misija da njihovu poruku prenese svetu.
Efekat Grete Tunberg
Godinu dana kasnije Greta je nesumnjivo najznačajniji ekološki aktivista na svetu. Prema njujorškom magazinu Time ona je uzor mladima i vođa nove generacije. “Vice” je u dokumentarcu “Make The World Greta Again” predstavlja kao fenomen. Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada, a dobijeni novac najčešće donira organizacijama posvećenim klimatskim pitanjima.
Nekolicina švedskih i norveških poslanika nominavalo je Gretu za Nobelovu nagradu za mir, uz objašnjenje da će, ukoliko mu se ne stane na put, globalno zagrevanje biti uzrok budućih ratova, sukoba i izbegličkih kriza. Stidljiva i nenametljiva devojčica postala je fenomen i otelotvorenje ekološkog bunta protiv sistema, koji se ne može ignorisati. Na sreću političari više nemaju monopol na budućnost, jer su mladi u Greti dobili i svog predstavnika na važnim sastancima, u parlamentima širom sveta, na samitima i konferencijama.
Generalni sekretar UN Antionio Gutereš u razgovoru sa Gretom priznao je da “njegova generacija nije uspela da odgovori na izazov klimatskih promena”. U Evropskom parlamentu Šveđanka je kroz suze održala istorijski govor, nabrajajući nepovratnu štetu koju je ljudska ruka nanela prirodi.
Neposredna i bez dlake na jeziku, na samitu UN o klimatskim promenama, osudila je žrtvovanje planete zarad luksuza nekolicine. Liderima konstantno poručuje da ne želi da budu puni nade, već u panici. Osuđuje inertnost na svakom koraku i zahteva dela.
Frustracija među mladima postoji godinama, ali politička svakodnevica uspela je da umrtvi i po prirodi najživahnije. Bez prava glasa, ostavljani su na milost i nemilost praznim pričama i još praznijim obećanjima. Gretin “Školski štrajk za klimu” naoružao je klince i poput talasa se proširio po celom svetu.
Jedan po jedan gradovi su bojeni u zeleno, frustracija je zamenjena energijom, a bespomoćnost prkosom. Pošto će nagrade izbledeti i govori biti zaboravljeni, najveća zaostavština Grete Tunberg je upravo protest “Fridays for Future” koji je 15. Marta 2019. godine okupio milione u čak 125 zemalja širom sveta. Pored svih novih obaveza, prijatelja i popularnosti Greta i dalje protestvuje svakog petka ispred Švedskog parlamenta.
Njena borba ne jenjava. Septembra ove godine uputila je emotivan apel svetskim vođama na početku samita o klimi u Ujedinjenim nacijama ponavljajući poruku i pitanje “kako se usuđujete?”. “Ovo je sve pogrešno. Ne bi trebalo da sam ja ovde. Trebalo bi da sam u školi na drugoj strani okeana. Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo vašim praznim rečima.” Tuše.
Srbija – Petkom bez budućnosti
Svako ko živi u Srbiji mogao je da primeti da poslednjih godina proživljavamo najtoplija leta ikada zabeležena u našoj zemlji. Dok jedni tvrde da ljudski faktor nema udela u tome, brojni dokazi govore upravo suprotno. Prema rečima naučnika, Srbija bi usled klimatskih promena mogla ostati bez bukovih šuma, poljoprivrednih prinosa i značajnih resursa vode što će dovest i do češćih epidemija tropskih bolesti, suša i toplotnih udara.
Uprkos tome, jedini podsticaj Srbije za borbu protiv globalnog zagrejavanja su evrointegracije, u okviru kojih su potpisani brojni sporazumi o klimatskim promenama, među kojima su ETS Direktiva i Pariski sporazum. Nažalost, slično krivičnim zakonima, problem ne leži u potpisivanju sporazuma, već u primeni.
U okviru pregovora o priključivanju Evropskoj uniji postoji i poglavlje o životnoj sredini, koje nema i (možda) nikada neće dobiti političku pažnju koju svakodnevno dobijaju manje važna poglavlja. Ipak, ono što zaista šokira i zabrinjava jeste stav medija, društva i omladine prema globalnom zagrevanju i njihova svest o ovom problemu.
Prvobitno predviđeni zakon o smanjenju emisija GHG (štetnih gasova) koji bi bio praktična primena ETS Direktive nikada nije usvojen. Umesto toga, predstavljen je nacrt zakona o klimatskim promenama. Prvi nedostatak nacrta leži u neusklađenosti sa ETS direktivom, iako je to primarni cilj njegovog sačinjavanja.
Zatim, regulative se odnose isključivo na drumski i avio saobraćaj, isključujući druge izvore emisija štetnih gasova. Kazne za prekoračenje emisija GHG nisu ni predviđene, što ga čini u potpunosti beskorisnim. Na ovako nepotpun i neprecizan nacrt, bez jasnih ciljeva, čekalo se punih 9 godina. Da li će ovaj zakon uopšte biti izglasan, a kamoli primenjen?
Važna karika u borbi protiv klimatskih promena jeste i primena raspoloživih obnovljivih izvora energija. Iako zakon o energetici iz 2004. godine predviđa subvencije i druge olakšice za proizvođače električne energije koji koriste obnovljive resurse, on ne određuje kriterijume za sticanje statusa povlašćenog proizvodjača što ovaj zakon čini (pogađajte!) teško primenjivim.
Kada sagledamo protekli period, broj izgrađenih objekata za eksploataciju obnovljive energije, broj zaposlenih i ulaganja, ispostavlja se da su finansijski rezultati i kvalitet proizvodnje veoma niski. Nedostatak rezultata isključivo je posledica ekonomskih, političkih i socijalnih barijera.
Globalni pokret Petkom za budućnost stigao je i u naše krajeve, ako uzmemo u obzir jedva 50-ak đaka koji su se početkom ove godine okupili ispred Skupštine Srbije tražeći primenu Pariskog sporazuma i uvođenje ekološkog obrazovanja.
Nažalost, naša zemlja je dugi niz godina van svih svetskih tokova čak i po pitanju borbe za ekološku pravdu, pa je jedna od retkih zemalja koja nije učestvovala na čuvenim protestima 15. marta. Ipak, protesti koji su protiv klimatskih promena održani 21. septembra eogradu bude nadu o probuđenoj svesti, mahom mlađe populacije, koja ovu borbi i mora da iznese na svojim plećima.
Minut do 12
Problem klimatskih promena predugo je ležao u zapećku čekajući svojih pet minuta. Sve dok mladost nije udarila na ustajalost i tromost, ekološka katastrofa gurana je pod tepih. Hrabra deca na ulicama, predstavljena kroz Gretu Tunberg, naterala su svetske lidere da shvate da je minut do 12 da preduzmu nešto.
Kao i svaki drugi i ovaj trend zaobilazi Srbiju ne nalazeći svoj kutak u javnom životu koji je već decenijama pretrpan politikantskim besmislicama i prepucavanjima. Nema nijednog razloga da to bude uvek i zauvek tako. Klimatske promene jednako pogađaju sve nas, te je naša zemlja u istoj opasnosti kao i ostatak sveta.
Nije sebično ili preterano u srpskoj omladini tražiti hrabrost i odvažnost. Kada oni koji bi trebalo da štite naša prava i interese to ne čine, naša je obaveza da preuzmemo stvari u svoje ruke. Vremena je sve manje, a previše onoga što možemo i moramo učiniti.
Autori: Đorđe Todorović, Sofija Ostojić | Vitraž
Lajkujte: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Zapratite nas: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
