Omaž Barbari Malori Hetvej, dami sa portreta koji je Milena Pavlović Barilli naslikala 1942. godine. Danas, 22. decembra navršava se godišnjica njenog rođenja. Kroz prepisku sa autorom teksta Miodragom Kovačevićem, Barbara je u njenim devedesetim godinama razumela njegov rad, borbu i doslednost i dala značajan doprinos otrkivanju novih fragmenata Milene široj javnosti u Srbiji. U tome su mu pomogla i Barbarina deca. O tom divnom ljudskom činu govori i odlomak iz Miodragove knjige “Otkrivanje Milene – Novi fragmenti o Mileni Pavlović Barilli”, nakon upoznavanja sa osnovnim crticama života Barbare Malori Hetvej, preminule 12. maja ove godine, u njenoj 102. godini.
Barbara Malori (Bani) Hetvej rođena je 22. decembra 1921. u Grinviču u državi Konektikat. Umrla je 12. maja 2023. godine u svome domu u Baltimoru u Merilendu. Barbara je studirala u Rozmeri holu u Grinviču, a onda je diplomirala u Četam Holu u Virdžiniji i debitovala kao devojka za udaju, kako je to bio običaj u tadašnjem visokom društvu bele rase, u Njujorku i Baltimoru kao ovenčana prizanjem “debitantica 1939. godine”.
Odrasla je u Grinviču i gradu Njujorku. Bila je ćerka bogatog brodovlasnika sa dugom porodičnom tradicijom, Kliforda Malorija, i Rebeke Vilis Sili, ćerke iz bogate trgovačke porodice iz Galvestona u Teksasu.
Na početku Drugog svetskog rata, preselila se u Vašington gde je radila u Crvenom krstu i bila model za nove uniforme u Beloj kući čemu su prisustvovali predsednik Ruzvelt i njegova supruga. Ono što je nama posebno zanimljivo i što može da potkrepi postojeće spekulacije, ali to zahteva odgovorno i podrobno istraživanje o Mileni, Bani je radila za OSS (preteča CIA) kao agent zadužen za odeljenje za Balkan. Udala se za kapetana Filipsa Hetveja 22. decembra, na svoj rođendan, 1945. godine u Crkvi Sent Džejms u Njujorku.
Kapetan Hetvej se sa mnogobrojnim odličjima iz rata vratio sa Pacifika, i odmah nakon venčanja preselili su se u Baltimor, gde je otvorio ortačku savetodavnu firmu za ulaganja. Umro je 2004. godine.
Barbara se pasionirano bavila baštovanstvom i vrtlarstvom, na osnovu čega je zajedno sa svojim suprugom izgradila vilu i vrtove inspirisane francuskim stilom u Grinspring Veliju. Preko 70 godina vila i vrtovi često su bili mesto otvoreno za filantropske dobrotvorne skupove. Njeni vrtovi bili su tema magazina kao što su House & Garden, Southern Accents i Traditional Home.
Godine 2013. čarobni vrtovi Barbare Hetvej uvršteni su u Smithsonian Archives of American Gardens. Pored podrške mnogim filantropskim dobrotbornim ciljevima u osamdesetema oko Baltimora, Barbara je anonimno obezbedila ključnu sumu novca za “Open Gates Health Center” u Baltimoru – medicinski centar za one koji nisu imali tu privelegiju da se normalno leče.
Ovaj centar Barbara je poklonila Univerzitetu u Teksasu 1979. godine. Pored velikog broja dobrotvornih aktivnosti, Barbara je u martu 2012. osnovala fond za stipendiranje studenata koji nisu imali rešeno zdravstveno osiguranje. Barbara Hetvej neće biti zapamćena samo po svojoj izraženoj filantropiji i dobročinstvima, već i po svom ranom interesovanju sa konzervaciju, ljubav prema životinjama i po svojoj uključenosti u podršku umetnicima i umetnosti. Iza sebe je ostavila tri ćerke i sina sa svojim porodicama da slave njeno ime i njena dobra dela. Sahranjena je u crkvi Sv. Tomasa u Oving Milsu, 15, juna 2023. godine.
ODLOMAK IZ KNJIGE:
Portret Barbare Malori – priča o slici i o ljudskosti
U procesu istraživanja i otkrivanja jedinstvenog Mileninog sveta, neke osobe iz njenog okruženja su me intrigirale i fascinirale iz različitih razloga i navele da više razmišljam o njima, čak započnem i posebna mala istraživanja o njima, u svetlu povezanosti sa Milenom. Zahvaljujući Margaret Malori, Mileninoj bliskoj prijateljici iz Njujorka, danas možemo videti eksponat od neprocenjive vrednosti – bronzani odlivak Mileninih ruku koje su stvorile sve ono čemu se mi danas divimo, koje je Margaret naručila odmah nakon Milenine smrti.
Takav gest je gest pravog prijatelja i poštovaoca. Naravno, Margaret je za Milenu uradila mnogo više pre Mileninog odlaska na drugu stranu. Imao sam snažnu želju da pronađem više informacija o ovoj sjajnoj ženi i možda nekoga iz njenog okruženja. Margaret, zajedno sa još nekoliko divnih, prvih Mileninih njujorških prijatelja, koja sam već pomenuo, razumela je njen težak položaj na samom početku života u Americi, ali je i odmah prepoznalu njen vanserijski talenat.
Svi oni su joj pomogli da stupi u kontakt sa pravim ljudima i da dospe u prave krugove, što joj je omogućilo da nastavi svoju karijeru koja ja već bila na zavidnom nivou u Evropi, ali i da proširi dijapazon svog stvaralaštva, počevši da radi visokokvalitetne ilustracije za velike modne i slične časopise poput Voga. Takođe, zahvaljujući njihovom angažovanju, Milena je ubrzo postala vrlo tražena od strane pripadnika tamošnjeg visokog društva za izradu portreta.
U tom smislu, Milena je izradila portret Barbare Malori, mlađe sestre od Margaret, 1942. godine, koji je nama bio dostupan preko crno-bele fotografije. Želeo sam da tragom te slike i onoga što znamo o Margaret Malori krenem u traganje za novim saznanjima koja bi otkrila nove pojedinosti o povezanosti Milene sa Malorijevima, pa možda i neke fotografije ili neke Milenine slike, nama nedovoljno ili potpuno nepoznate. Naravno, pre mene je bilo onih koji su i lično stupili u kontakt sa Margaret Malori, čak je i ona sama posetila Požarevac, o čemu svedoči i fotografija o poseti.
Naime, leta 1965. Margaret Malori je posetila Milenin dom u Požarevcu u pratnji svoje prijateljice i koleginice Ale Stori, kustoskinje i kolekcionara. Postoji zvanična beleška o toj poseti u arihvskom materijalu Memorilajne galerije u Požarevcu. Prema toj belešci, Margaret Malori je donela knjigu sa isečcima iz štampe koju je Milena sama uređivala, kao i članke koji svedoče o Mileninom radu u Americi i njenom prisustvu u tamošnjim štampanim medijima.
Takođe, donela je i 20 crno-belih fotografija Mileninih dela sa naznakama o tome gde su se u tom trenutku ta dela nalazila. Mileninoj majci, Danici Pavlović, tada je obećala da će Galeriji pokloniti Milenina dela koja i sama poseduje. Obećanje je ispunila, ali mnogo godina posle Daničine smrti. Današnja istraživanja ovakve vrste prilično su olakšana i ubrzana (naravno, svima onima koji umeju na pravi način da istražuju) postojanjem interneta i velike količine digitalizovane arhivske građe, često javno dostupne, posebno kada je reč o materijalima iz Sjedinjenih Država.
Tragom objave o smrti Margaret Malori u američkoj štampi, došao sam do imena članova porodice njene sestre Barbare. Ideja je bila da pokušam da stupim u kontakt sa nekim od Barbarine dece jer Margaret nije imala svoje neposredne potomke. Prvo sam putem čuvene društvene mreže Facebook kontaktirao ćerku i sina, međutim te poruke nisu stigle do njih. Godinu dana nakon toga, pronašao sam Malori Hetvej, Barbarinu ćerku, na drugoj društvenoj mreži poslovno i karijerno orijentisanoj, Linkedin. Odgovorila je istog dana i zamolila me da joj o svemu opširnije napišem na njenu ličnu imejl adresu. Sledećeg dana stigao je njen izuzetno srdačan odgovor koji me je izuzetno obradovao i dao mi nadu da sam blizu novih saznanja o Mileni.
Delove fragmenta tog pisma, kao i drugi deo ove sjajne priče pročitajte sutra na Vitražu
Na naslovnoj fotografiji: Barbara Malori ispred svog portreta oko 1945. godine, pred svoju veridbu.
Miodrag Kovačević, multimedijalni umetnik i filolog | Vitraž
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
