Sunce, zima, deprivacija, halucinacije, hipotermija. Šestomesečni program za najobučenije mornaričke komando snage SEALs sastoji se iz brojnih segmenata, od koji je jedan najveći faktor eliminacije. “Paklenu nedelju” uspe da završi samo 20% najspremnijih, u njoj se pati, ali i umire.
SEALs su elitna jedinica za specijalne pomorske operacije američke mornarice. Timovi američke mornarice More, Vazduh, Kopno (Sea, Air, Land (SEAL)) su jedne od najcenjenijih snaga na svetu, često se navode i kao najelitnije, najfleksibilnije i najobučenije mornaričke komando snage. Formirao ih je 1962. predsednik Džon. F. Kenedi kao pomorski pandan specijalnim snagama američke vojske popularnim „Zelenim beretkama“.
“Foke” kako se kolokvijalno nazivaju su obučene da deluju u malim jedinicama od jednog ili dva čoveka do voda od šesnaest članova.
Međutim, kroz praksu se utvrdilo da najoptimalnije funkcionišu u timovima od osam ili manje članova. Većina misija su u potpunosti tajne, planirane do detalja i izvršene precizno i brzo. Tokom mirnodopskog perioda, timovi se nalaze na istoj rigoroznoj obuci kao tokom rata. Obuka ostaje striktna da bi se učvrstilo uverenje “da što se više znojiš u miru, manje ćeš krvariti u ratu”.
Kako “američke foke” nastaju?
Sve počinje prvom fazom treninga, koja se sastoji od osam nedelja (ukupno šest meseci), ali jedna nedelja je krucijalna u čitavom procesu i naziv je jednako simboličan i realan.
“Paklena nedelja”, prvobitno nazvana „Nedelja motivacije” je odlučujući događaj BUD/S treninga (Basic Underwater Demolition/SEAL Training). Održava se u 4. nedelji prve faze, jer je sve nakon toga skupa investicija za američke mornaricu i njihovu operativnu obuku.
Paklena nedelja se sastoji od 5 ipo dana hladne, mokre, brutalno teške operativne obuke uz manje od četiri sata sna. Cilj je potpuni fizički umor, osmišljen da oslobodi obuke svih koji su bili na ivici da odustanu do kraja prve tri nedelje.
Ovom temom se u svojoj knjizi “You Want Me To Do What?” bavio Džef Kraus, retka osoba koja je završila obuku mornaričkih foka, vojnih rendžera i specijalnih snaga američke vojske.
“Hladno i mokro je tradicija tokom zimske nastave. To je neizbežno. Prvi trening počinje u zoru kada je najhladnije uz polivanje vodom iz creva od strane nadređenih, nakon toga dolazi doručak, tuširanje, inspekcija kasarni. Nakon časa prve pomoći kreću stresne fizičke evaluacije pa još jedne samo mnogo teže”. On je opisao da među lakše vežbe spada trčanje 3 km po mokrom pesku, a pokušaji savladavanja talasa od 4,5 metara na malom gumenjaku među teže. „Ponekad su gumenjaci padali jedni na druge. Učenici bi se prevrtali okolo u beloj vodi i pitali bi se da li će ikada vratiti na površinu da udahnu vazduh.“
Svoje viđenje dao je i Danijel Rid Krinšou, američki političar i bivši oficir američke mornarice SEAL. Krenšo je služio u SEAL timu 3 u ratu u Avganistanu, zaradivši čin komandant poručnika. On je ranjen u akciji tokom svog trećeg angažovanja, izgubivši desno oko od improvizovane eksplozivne naprave. U intervjuu za podkast Džo Rogana rekao je za obuku da je “kontrolisano utapanje gde učite da budete mirni vodom pod najgorim uslovima, što znači da ne možete da dišete i da ste na ivici onesvešćivanja”. Naveo je i da su filmovi na temu obuke i foka uopšte masovno nerealistični sa izuzetkom filma Lone Surviver iz 2013. godine sa Markom Valbergom i Denom Blizerijanom u glavnim ulogama.
Paklena nedelja testira fizičku izdržljivost, mentalnu čvrstinu, toleranciju na bol i hladnoću, timski rad, stav i sposobnost da obavljate posao pod visokim fizičkim i mentalnim stresom. Pre svega, ispituje odlučnost i želju. U proseku, samo 24% SEAL kandidata prođe kroz najtežu obuku u vojsci SAD.
Tokom godina, rađeno je istraživanje kako bi se utvrdila zajednička osobina onih pojedinaca koji obuku završe, bez konačnog zaključka. Oni nisu nužno najveći ili najjači ljudi, niti najbrži plivači, pa je želja kandidata promovisana kao najjači argument u kontekstu vrlina onih koji su obuku završili.
Treninzi koji vode (i) u smrt
A oni koji ne uspeju? Ta tema posebno je postala aktuelna nakon što je Kajl Mulen (24) preminuo nakon što je završio “Nedelju pakla” u februaru 2022. Izveštaj je otkrio utvrdio da je obuka postala toliko teška, pa su i rukovodioci programa morali da se oglase, što se inače retko dešava.
Kapetan Bred Giri na televiziji ABC je branio struku branio navodeći da je Mulen, fudbalski kapiten na Jejlu, završio zahtevnih pet i po dana podvodne i taktičke obuke, kada je poslednji lekarski pregled pokazao njegova otekla pluća i noge, te je poslat u kasarnu u invalidskim kolicima. Kada je tamo stigao teško je disao, a medicinsko osoblje nije bilo dostupno na licu mesta. Mulen je umro nekoliko sati kasnije, obdukcijom je utvrđeno da je umro kombinacijom pneumonije i plućnog edema izazvanog plivanjem, a izveštaj navodi da je medicinsko osoblje bilo loše organizovano i integrisano.
Geri je izjavio da “postoji teret na ramenima svakog starešine, ali se ta težina ne može svesti na jedan pojam kao što je odgovornost. Niko nije odgovoran za njegovu smrt, to je tragedija”.
Majka preminulog se sa konstatacijom nije složila izjavivši “da su tog dana četiri osobe zamalo umrle pored njenog sina. Promene su najavljene, ali one nisu otišle daleko”, navela je.
Zvanično se bezbednost uvek poštuje. Medicinsko osoblje je pri ruci kako bi se pobrinulo za hitne slučajeve i nadgledalo iscrpljene polaznike. Tokom cele “Nedelje pakla”, instruktori sa rogovima bika navode polaznike da odustanu, oponašajući unutrašnji glas koji govori da se predate svom fizičkom bolu. Instruktori olakšavaju učenicima da izađu iz hladnoće: jednostavno mogu da pozvone zvonom koje signalizira poraz i da počnu da uživaju u krofnama i kafi, ali tada već uveliko pred bivšim drugovima iz razreda.
Opasnost dakle stalno vreba jer su pretendenti stalno u pokretu; trčanje, plivanje, veslanje, nošenje čamaca na glavama, trbušnjaci, sklekovi, valjanje po pesku, hodanje kroz blato, surfovanje. Biti miran može biti isto tako izazovno, usled višečasovnog stajanja u formaciji, gde ste potpuno mokri na plaži ili do struka u vodi, dok hladni okeanski vetar seče.
Blato prekriva uniforme, ruke, lica – sve osim očiju. Pesak iritira kožu, dok slana voda izaziva opekotine. Učenici izvode vežbe koje od njih zahtevaju da razmišljaju, donose odluke i funkcionalno rade i kada ih su im protivnici hipotermija, hipertermija (tokom letnje obuke) i halucinacije.
Mnogi imaju pogrešno uverenje da su “Paklena nedelja” i BUD/S obuka bazirane isključivo na fizičkoj snazi. U stvari, mentalna je možda i važnija. Polaznici sami odlučuju da li im je previše hladno, peskovito, bolno ili su previše umorni da bi mogli da nastave. Njihovi umovi odustaju prvi, pa tek onda njihova tela. Većina studenata koji prođu kroz ovu nedelju postaju SEALs. NE Ne čudi što završetak ove obuke stvara osećaj da ste nakon nje za sve sposobni.
Pavle Jakšić | Vitraž
Pratite Vitraž:
