Jan Šrager i Stiv Rubel stajali su iza stvaranja najpoznatijeg noćnog kluba na svetu, Studija 54, koji je napravio revoluciju u industriji zabave. Nakon finansijskkog brodoloma i zatvora, isto su uradili i u hotelijerstvu, u kojem su susreli dizajn, tehnologiju i muziku, stvarajući prve butik hotele na svetu.
Jan Šrager je odrastao u jevrejskoj porodici u Njujorku, njegov otac Luis posedovao je fabriku u Long Branču u Nju Džerziju koja je proizvodila ženske kapute. Vrlo mlad, sa 23 godine ostao je bez oca i majke. Godine 1968. diplomirao je na Univerzitetu u Sirakuzi, a zatim stekao zvanje doktora nauka na Pravnom fakultetu Univerziteta Sent Džon 1971. godine. Dok je bio u Sirakuzi, bio je član i predsednik bratstva Sigma Alfa Mu, gde je upoznao kolegu Stiva Rubela, rođenog u Bruklinu, koji je nakon završetka studija finansija otišao u Nacionalnu gardu Njujorka.
Postali su nerazdvojni, a put ih je odveo ka disku, kroz druženje sa Bilijem Amatom, promoterom i potpredsednikom Senčuri Foks muzičke kuće, koji ih je kasnije povezao sa Džonom Edisonom vlasnikom kluba Le Jardin.
Nakon otvaranja kluba u Bostonu na mestu lokala The Arcs, u decembru 1975. godine, Šrager i Rubel otvaraju Enchanted Garden, diskoteku u Daglastonu u Kvinsu, mesto koje je odmah steklo epitet “hard kor diska”. Diskoteka, smeštena u starom klubu za golf privlačila je 2.000 ljudi svakog vikenda, a ovaj klub je uz “Čez” i “Dekameron” tih godina prekinuo surovi monopol i dominaciju Menhetna u sferi klupske zabave kada je u pitanju Njujork.
Nakon incijalnog uspeha ambicije i apetiti su porasli, a cilj nije bio nimalo skroman – vladanje Menhetnom.
Konji, ševrloleti, Tramp i sećanja Grejs Džouns
U januaru 1977. Šrager i Rubel potpisali su zakup za Studio 54, iznajmljujući prostor koji je prvobitno bila opera Galo, a kasnije studio televizije CBS.
Dva potpuno različita karaktera ispreplela su se u stvaranju istorije noćnog života. Šrager stidljiv, analitičan, lineran, Rubel bučan i sanjar. Razbili su stigmu da prijateljstvo i biznis ne koegzistiraju.
Šest nedelja kasnije diskoteka je otvorena. Oslonili su se na pozorišnu infrastrukturu mesta koja je podložna scenskim promenama koje su transformisale prostor. Klub je bio farma za vreme nastupa Doli Parton, jednom prilikom je rekreiran po uzoru na set iz filma Briljantin, bio je i cirkus za rođendan dizajnera Valentina. Više puta svake noći dramatično su izmišljali okruženje, veličinu i dizajn Studija 54, i bili su pioniri u kreiranju posebnih tematskih žurki – „samo za jednu noć“, koju su oberučke prigrlile svetske zvezde za sve vrste proslava.
Studio 54 bio je pionir modernog noćnog života, od velikih plesnih podijuma preko somotskih užadi do luksuznih barskih šankova. Sve je bilo nekako lično, pa se neretko i sam Rubel nalazio u ulozi frontmena diskoteke selektirajući ko je podoban da u nju uđe.
Kakve su sve face tu protunjale, na uštrb običnih smrtnika kojima je provod u najrazvratnijem glamuru sedamdesetih bio gotovo nemoguća misija. Redovi ispred kluba posramili bi i one današnje, potrošačke za Crni petak. U klub su pokušavali da ulaze i sa planinarskom opremom, dok je zabeležen i jedna tragičan smrtni slučaj zaglavljivanja u ventilacionom kanalu.
Stalni gosti bili su Lajza Mineli, Silvester Staloun, Tina Tarner. Nije prošlo veče da neka svetska zvezda ne bude prisutna, od Kelvina Klajna, Ričarda Gira, Bruk Šilds, Grejs Džons, Roda Stjuarta, Stivi Vondera. U čast rođendana tadašnje žene Mika Džegera Bjanke, dizajner Roj Halston je napravio slavlje i doveo joj prelepog belog trkačkog konja, koga je ona nakon događaja jahala ispred kluba.
Javnu tajnu ogolila je Grejs Džons u svojim memoarima iz 2016. godine “I’ll Never Write My Memoirs”, otkrivajući da je klub posedovao i legendarni podrum nalik pećini, opskuran i tajanstven u kojem su odabrani svoje noćne aspiracije proširivali kako god su želeli, uz čuvare sa voki tokijima koji su patrolirali mrakom i štitili ih od neželjenih pogleda.
Barbara Strejsend je dolazila obučena u svoje upečatljive bunde, Donald i Ivana Tramp su imali svoje besane noći, a klub pamti i elegantna izdanja Karoline Erere, Dajane Ros, Oskara de la Rente, Džeri Hol, Elizabet Tejlor, kojoj su za rođendan svirali The Rockettes.
Omiljeni gost bio je Endi Vorhol, kojem je Rubel za pedeseti rođendan poklonio bonove za 5.000 besplatnih pića u klubu, ali i srebrnu kantu za smeće ispunjenu novčanicama.
Dodati citat “Ključ uspeha diskoteke Studio 54 je diktatura na ulazu i demokratija na plesnom podijumu” Endi Vorhol. Separe na lokaciji 254 Zapad i 54. ulici vredeo je više od plemićke titule.
Zatvor i oproštaj uz “I Will Survive”
Studio je trajao samo 33 meseca, iako su Šrager i Rubel bili neformalni vladari njujorških noći. Izreka kaže što brzo plane brzo se i gasi, i može da se primeni u slučaju čuvene diskoteke. Iz i danas nejasnih razloga klub nije plaćao porez pa je decembra 1978. bio meta policijske racije. Ovom činu uvod je bio gord i nespretan istup Rubela u javnosti koji je rekao da je “tada samo mafija imala više novca od Studia 54”.
Finansijske malverzacije u to vreme nisu bile retke, i nisu se vezivale isključivo za kriminalni svet koji se u njima najbolje snalazio, poput Frenka Lukasa po kojem je snimljen film “Američki gangster” 2007. godine sa Denzel Vošingtonom u glavnoj ulozi.
Ipak, jedan tako prominentan klub tu nonšalanciju sebi nije mogao da dozvoli. Svetlost i pompa koji su ga obasjavali gotovo da su sami pozvali FBI na njihova vrata. Slava i moć su očigledno poneli i Šragera pa se i deo njegove stidljivosti izgubio u obrisima velikih kristalnih disko kugli koje su bdile nad podijumom za igru. U jednom intervjuu izjavio je da ciljano neplaćanje poreza “imalo veze i sa egom, uspeh i mladost vas navode da se pravila ne primenju na vas”. U prvoj raciji pronađeno je 600.000 dolara, uz velike količine droge.
Studio 54 bio je meta još jedne policijske racije 1979, nakon koje je tandem Šrager, Rubel unajmio advokata i tužioca Roja Kona koji je zastupao Donalda Trampa, i bio mu mentor, ali i Aristotela Onazisa, i šefove podzemlja Tonija Salerna, Karmajna Galantea i Džona Gotija.
Optuženi su za utaju poreza (više od 2,5 miliona dolara), ometanje pravde i zaveru. Policijski izveštaji navodili su da su gotovina i računi bili sakriveni u plafonskim delovima Rubelove kancelarije. Eto odakle ideja Brajanu De Palmi za scenu u Karlitovom putu, u kojoj Al Paćino beži pred gangsterima uzimajući svoj novac.
I oproštajna žurka za 200 VIP zvanica nosila je dozu prkosa i bunta karakterističnog za svet kriminala. Lajza Mineli otpevala je setno Sinatrine pesme “New York, New York” i “My Way”, dok je numera “I Will Survive” Glorije Gejnor puštana nebrojano puta, na radost i tugu svih prisutnih uključujući Džeka Nikolsona, Ričarda Gira, Roja Halstona, Endi Vorhola, Redži Džeksona.
Godine 1980. doneta je presuda – po 3,5 godine zatvora za obojicu uz 20.000 dolara kazni. Finalni iznos i kazna za malverzacije u klubu iznosio je 750.000 dolara, a za advokatske uluge milion. Jedina dobra vest za njih bila je da je diskoteka ubrzo prodata za 4,75 miliona dolara.
Nakon 13 meseci pušteni su iz zatvora uz pravo na odsluženje ostatka kazne u kućnom pritvoru.
Nakon kratkotrajnog, pomalo tvrdoglavog vraćanja noćnom životu kroz otvaranje Paladijuma u staroj zgradi Muzičke akademije u Njujorku, gde su sarađivali sa čuvenim japanskim arhitektom Aratom Isozakijem, umetnicima Frančeskom Klementeom, Baskijatom, Džulijanom Šnabelom odlučuju se sa hotelski biznis, za koji im je odmah predočeno da je daleko veća “zverka” od noćnog života, koji su jedva preživeli.
Morgans, prvi butik hotel na svetu
Ni konkurencija nije bila blaga, dovoljno je spomenuti Harija Helmslija, milijardera i vlasnika
Empajer Stejta, i tada mladog lava Donalda Trampa. Šrager je žudeo za izazovom, Rubel ga je pratio, rezultat je bio prvi hotel 1984. nazvan Morgans Hotel Group po čuvenom mogulu Džej Pi Morganu. Uspeli su iz prve da redefinišu i hotelijerstvo, ustanovljujući posebnu nišu nazvanu butik hotel – manji, intimni hotel tip hotela sa mahom manje od 100 soba koji gostima nudi uslugu koja je daleko ličnija od uobičajene.
Šrager je tada uveliko prepoznao moć arhitekture i njen uticaj na okruženje, pa je rad sa Isozakijem bio uvod za kasniju saradnju Andre Putman, Džulijanom Šnabelom, Džonom Posonom.
Dva kasnija hotela koja su se nadovezala na uspeh sa Morgansom, Rojalton i Paramaunt u potpunosti je dizajnirao Filip Stark (Hotel Delano u Majamiju i hotel Mondrian u Zapadnom Holivudu, takođe imaju Starkov potpis). Već tada njihov uticaj na hotelijerstvo prevazišao je i njihove otiske u svetu noćnog života.
Kraj bajke i nastavak biznisa
Iako su se poslovni uspesi nizali, jedna stvar je prekinula bajku, bez koje bajke ne bi ni bilo. Stiv Rubel je hospitalizovan, i usled dehidratacije preminuo je vrlo mlad, u 44-oj godini života. Ovu tragediju Šrager suštinski nikada nije mogao da prevaziđe. U svetu biznisa on je ostao prisutan, ali zapravo više nije bio tu. Ostao je novac, ali ne i zadovoljstvo. Na njegove kasnije poslovne odluke Rubel bi sigurno bio ponosan, znao je kada da proda (Morgans kompaniji Nasdak), a kada novac da uloži.
Godine 2005. pokrenuo je sopstvenu kompaniju koja je nosila njegovo ime koja poseduje, razvija i upravlja hotelima, stambenim i mešovitim projektima. Godine 2011. otvorio je Pablik Hotel Čikago, prvi nezavisni hotelijerski poduhvat od prodaje Morgans hotela, a 2017. i PAblik Hotel Nju Jork sa 367 soba u Boveri distriktu.
Ta godina je Šrageru posebno važna jer je 17. januara te godine dobio potpuno i bezuslovno pomilovanje od tadašnjeg predsednika Baraka Obame.
Njegove poslovne ideja predvidele su saradnju sa lancem Meriot, za novi brend Edition hotela koji su nikli širom sveta, njih ukupno 14. Prošle godine je najavio da se njegov zajednički poduhvat sa Meriotom bliži kraju i da će se fokusirati najviše na njujorški Pablik koji je prepun barova, restorana i kafea, i u kojem noć košta za Njujork pristupačnih 490 dolara.
Pavle Jakšić | Vitraž
Cover Photo: Le Freak Uneak
Pratite Vitraž:
