Vodopadi, bazeni, čitaonice, šume. Jedan od najpoznatijih aerodroma sveta dobija novi grad-terminal.
Singapurski aerodrom Čangi se dugo smatrao pre destinacijom nego onim što suštinski predstavlja – tranzitni prostor u koji dolazite, ili kroz njega prolazite da bi uskočili u neki drugi avion i odleteli na finalnu destinaciju. Deceniju je bio neporažen na godišnjim nagradama Skajtreksa „Najbolji aerodromi na svetu“, pre nego što je svoju krunu predao katarskom međunarodnom aerodromu Hamad 2021. godine.
Ove godine sleteo je na treće mesto na listi, iza uzastopnog pobednika Hamada i aerodroma Haneda iz Tokija.
Pobedničkom mentalitetu priklonile su se i povoljne okolnosti, jer su nakon pandemije putnici počeli da se vraćaju u grad-državu. Promene su delovale kao neizbežne, jer sve što nije uspon je stagnacija, pa je pala i odluka o proširenju.
Terminal kao grad
Nedavno su otkriveni detalji za Terminal 5, a zvaničnici su obećali prostor koji je društveni produžetak Singapura, a ne samo još jedan deo transportne infrastrukture.
Tokom govora za Dan državnosti krajem jula, premijer Singapura Li Sjenlung najavio je da će T5 povećati ukupni kapacitet aerodroma za oko 50 miliona putnika godišnje, veliki broj s obzirom da njegova četiri trenutna putnička terminala mogu da opskrbe oko 82 miliona putnika godišnje.
S obizrom da će ovaj terminal biti ukupno veći od sva četiri dosadašnja, može se konstatovati da se gradi jedan novi aerodrom, a sve u skladu sa procenom stručnjaka da će avio-saobraćaj cnastaviti da raste zbog srednje klase koja se brzo širi u ovom regionu (putnički saobraćaj je dostigao 55% nivoa pre pandemije u julu 2022, prema zvaničnim podacima aerodroma).
Tehnološko čudo
Izgradnja T5 će početi za oko dve godine, a očekuje se da će objekat biti otvoren za putnike sredinom 2030-ih. Biće smešten u istočnom sektoru kompleksa veličine od skoro 11 kvadratnih kilometara, imaće tri piste i biće povezan sa ostala četiri terminala.
Dizajn T5 će biti takav da će ceo kompleks moći da se povećava i smanjuje, omogućavajući nadležnima da izoluju putnike sa različitih letova kako bi ograničili unakrsnu infekciju.
Aerodrom će takođe imati beskontaktne sisteme na dodirnim tačkama putnika, kao i poboljšane sisteme ventilacije. U pogledu održivosti, aerodromski terminal će imati solarne panele i pametne sisteme za upravljanje zgradama. Daljinsko hlađenje u kombinaciji sa skladištenjem toplotne energije biće raspoređeno u zgradi terminala.
Kako su naveli projektanti, arhitektonske firme KPF i Heatherwick Studio terminal neće imati samo jedan džinovski krov, već niz društvenih prostora koji nude različita iskustva, u rasponu od malih i intimnih do velikih i prostranih čistina, što će redefinisati poimanje aerodromskih terminala.
Faktički će terminal postati neka vrsta mimikrije grada, u kojem ćete već pri sletanju osetiti energiju i simboliku grada u koji ste se uputili. Pa kako će to zapravo izgledati? Nije objavljen nijedan prikaz enterijera, ali glavni dizajner Trent Teš kaže da je dizajn inspirisan jedinstvenim spojem prirode i grada u Singapuru.
Ovaj projekat spada među najznačajnije u avio-saobraćaju, a u prominentnim graditeljskim krugovima često se pominje u afirmativnom kontekstu sa jednim evropskim projektom, koji se spušta do 40 metara ispod Baltičkog mora – najdužim uronjenim tunelom na svetu Fimarnbelt koji će povezivati Dansku i Nemačku, a očekuje se da bude završen nešto pre terminala T5.
Fimarnblet tunel, koji će biti dugačak 18 kilometara, jedan je od najvećih infrastrukturnih projekata u Evropi, sa budžetom za izgradnju od preko 7 milijardi evra. Poređenja radi, 50-kilometarski tunel ispod Lamanša koji povezuje Englesku i Francusku, završen 1993. godine, koštao je 13,6 miliona u današnjem novcu. Iako duži od tunela Fimarnbelt, tunel pod kanalom je napravljen korišćenjem mašine za bušenje, a ne uranjanjem unapred izgrađenih delova tunela.
Istorija i zanimljivosti aerodroma Čangi
Aerodrom Čangi otvoren je 1981. godine, zamenivši aerodrom Paja Lebar sa jednom pistom. Izgradnja Terminala 2 otpočela je pet godina kasnije kao odgovor na sve veći priliv putnika. Novi objekat otvoren je za putnike 1991. godine, i doneo je do tada nečuvene pogodnosti, poput prvog bazena na svetu u tranzitnoj oblasti (1995. godine).
Kasnije je Čangi samo nastavljao da pravi jaz u odnosu na ostale svetske aerodrome, dodavanjem novinskog centra, bioskopa i sportske arene 1998.
Terminal 3, koji sada ima mega tobogan visok 12 metara i baštu leptira, pojavio se 2008. Usledio je terminal 4 koji je otvoren 2017, pa “Čangi dragulj” (Changi Jewel), otvoren 2019. godine, koji je dao mnoštvo razloga lokalnim stanovnicima koji ne planiraju da putuju, da ipak krenu na aerodrom.
Dramatična spoljašnjost “Dragulja” u obliku krofne (dizajn poznatog arhitekte Moše Safdija), uokvirena čelikom i staklom, prostire se na 135.700 kvadratnih metara i deset spratova, koštala je oko 1,18 milijardi američkih dolara.
Zvezdana atrakcija je HSBC Rain Vortex visok 40 metara, koji kaskadno prolazi kroz ogroman okulus u sredini strukture i smatra se najvišim vodopadom u zatvorenom na svetu.
Tu je i Imax pozorište sa 11 bioskopa i dolina šuma Šiseido, četvorospratna bašta ispunjena stazama za šetnju.
I bez novog terminala, Čangi deluje potpuno nadrealno, a šta će predstavljati za manje od deset godina, neki od nas će, nadamo se, imati sreće da dožive.
Vitraž
Cover 📷: Matteo Morando, Wikipedia
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
