Prva pčelarska škola nastala 1856. godine. Rušena i obnovljana, postoji i danas danas. U preko 20 košnica proizvodi se 200 kilograma meda. I sve to u srcu turističke atrakcije jedne evropske metropole. Koje?
Pariz je poput kutije za dragulje, koja uvek krije po neki biser koji se nalazi neotkriven na samom dnu. Jedan takav smešten je u kultnom luksemburškom vrtu, neizostavnoj turističkoj atrakciji, koju mnogi ne istraže do kraja. To često bude slučaj sa predivnom fontanom Marije Mediči, ali i sa našom današnjom temom – pčelama. Da, dobro ste čuli, i to u samom centru Pariza.
Na jugozapadnom ulazu u baštu, u ulici Rue d’Assas, u blizini Hemingvejevog omiljenog šetališta, kada skrenete desno, naići ćete na voćnjak, u kojem je zasađeno preko hiljadu stabala, među kojima 379 sorti jabuka i 247 sorti krušaka, od kojih su neke izuzetno retke, čak biblijske sorte (to je sproveo u delo francuski agrikulturni konzervatorijum Le Conservatoire National des Pommes et des Poires).
Nakon staze koja skreće ulevo između stabala voćki čućete najmanje očekivani, ali prilično jasan zvuk – zujanja pčela. To će vam biti znak da ste pronašli jedinu Parisku pčelarsku školu.
Skoro milion pčela se hrani u dvadesetak košnica u bašti Luksemburg, tačnije delu Rucher du Luxembourg (rucher na francuskom znači pčelinjak). Engleski sinonim za pčelinjak „apiary“ prvi put je upotrebljen 1654. godine. Etimološki vuče koren od latinske reči apis (pčela).
Pčele svake godine proizvedu preko 200 kilograma meda, koji se sakuplja i prodaje svake jeseni u zgradi Orangerie du Luxembourg, koja se nalazi samo nekoliko minuta hoda uz baštensku stazu, a koja postaje improvizovana pijaca tokom tih nekoliko dana.
Paviljon iz 19. veka sa okolnim drvenim košnicama je pariski šarmantno u ljupko mesto, a scene u kojima pčelari neguju pčelinjak u svetskoj metropoli u 21. veku, u centru grada, deluju nadrealno čak i za najveće životne zanesenjake i idealiste. Za one kojima ni to nije dovoljno, postoji opcija da i sami postanu pčelari.
Prva pčelarska škola
Prva pčelarska škola u Parizu počela je osnivanjem Pčelarskog društva davne 1856. godine, koje je osnovao bibliotekar i učitelj po imenu Anri Hamet, koji se smatra „ocem francuskog pčelarstva“. Na njegovom pčelinjaku je bilo do dvadeset pčelinjih društava, a napisao je i priručnik o pčelarstvu, koji je od njegove smrti do danas objavljivan deset puta.
Pčelinjak i voćnjak su nakratko nestali 1866. godine kada je baron Osman samostalno uređivao gradski pejzaž u Parizu, ali su obnovljeni 1872. godine, i od tada se obuka o savremenim tehnikama pčelarenja nastavila pod Hametovim društvom, sa sve većim brojem učenika.
Kursevi uvode polaznike u složen i magični svet pčelarstva, a održavaju se svake subote ujutru od sredine februara do septembra sa pauzama u julu i avgustu. Učenici počinju sa učenjem teorije u paviljonu Davioud iz 19. veka, a zatim prelaze u pčelinjak i vežbaju svoje veštine sa košnicama. Završni ispit donosi zvaničnu diplomu pčelarstva i dozvolu.
Tarifa za godinu dana škole je oko 284 evra. Uz plaćanje iste, morate da vladate i francuskim jezikom.
U Parizu postoji preko 300 košnica, ali samo jedna škola. Neke košnice nalaze se i na krovovima zgrada, odakle puca pogled na najlepše delove Pariza. Ljudima koji pate od polenske groznice sugeriše se da ukoliko jedu lokalni med, kašiku dnevno, na ovu pošast mogu da postanu imuni. Eto ideje i za nas.
Najpoznatiji od navedenih „skyline“ pčelinjaka nalaze se na krovovima Grand Palais-a, Opere Garnije i restorana „La Tour d’Argent”, do onih manje poznatih koji se nalaze u improvizovanim baštama na vrhovima zgrada, koji poprimaju izgled čuvenih rimskih atika.
Kako se sve više pojedinaca odlučuje da se bavi pčelarstvom, od 2010. godine Parižani su obavezni da prijave prisustvo svojih pčela policijskim štabovima. Njihove useve meda možete pronaći na pijacama kao što su Place des Fetes, Porte Doree, Cours de Vincennes i u prodavnicama delikatesa kao što su Fauchon ili La Grande Epicerie u najpoznatijoj pariskoj prodavnici hrane Le Bon Marche.
Ukoliko vas put ne nanese u Jardin du Luxembourg, bacite po koji pogled na krovove dok se budete šetali pariskim ulicama. Da, moguće je da je prizor baš to što vam se u prvi mah i učinilo.
Vitraž
Follow us on Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
Facebook: https://www.facebook.com/vitraz.net/
