Dušan Stojanović je osnivač i predsednik neprofitnog udruženja za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja „ZOO planet“, koje se 15 godina bavi zaštitom i zbrinjavanjem divljih i strogo zaštićenih vrsta životinja. Od 2013. godine oni poseduju prostor Zoo kutak. Spasili su do sada 6800 životinja i ne nameravaju da stanu. U razgovoru sa njim pokušali smo da saznamo na koji način svi kao zajednica možemo da im pomognemo.
Većina ljudi uopšte nije svesna da ovi diskretni heroji žive među nama. Tek poneka tragedija životinja pobudi empatiju i solidarnost, i to ukoliko uopšte dospe u medije, kao što je verovatno jedna od najtužnijih slika u poslednjih nekoliko godina, magareta Milanceta sve nas rastužila. Magare je preživelo pakao krčedinske ade gde su mnogobrojne životinje ostavljene da se smrzavaju, ali je ipak podleglo povredama. Ko zna koliko bi konja i krava bilo ostavljeno na cedilu da javnost nije apelovala da im se pomogne.
A ko su ljudi koji pomažu?
Zoo planet je Dušanov davnašnji san, još dok je gledao kanal Animal Planet kao dete. Završio je srednju veterinarsku školu , kasnije studije usko vezane za životinje, poseduje veliki broj neformalnih sertifikata, završio je mnogobrojne seminare u zemlji i inostranstvu. Pomažu mu njegove kolege entuzijasti, heroji čija imena su vredna pamćenja – Jelena Cvetković, Uroš Denčić, Ilija Mitrović , Milica Budimir, Sandra Nikolić, koji svoja raznovrsna i bogata znanja i veštine iz oblasti veterine, ornitologije, kinologije, herpatologije, etologije itd. stavljaju u službu udruženja.
Zoo kutak, 6.800 spasenih životinja!
Zoo kutak je prostor u selu Kamenica, sedam kilometara od Niša koji je od 2013. godine sastavni deo Udruženja “ZOO Planet” u Nišu i kulminacija rada volontera iz ZOO Patrole, koja je nastala kada je grupa mladih uvidela da u Nišu, osim napuštenih pasa i mačaka postoje i druge životinje kojima je pomoć potrebna. Ubrzo je ova družina postala jedinstvena u Srbiji po svojim aktivnostima. Iako i danas sve aktivnosti obavljaju volonterski energija i želja da se pomogne životinjama u nevolji nije izostala. Povređni orlovi, mladunci sova ispali iz gnezda, golubovi zaglavljeni u šupljinama krovova, ježevi u šahtovima, zalutali slepi miševi u stanovima građana, mladunci lisica u napuštenim skladištima, zmije u stambenim objektima i mnoge druge životinje dobile su nove čuvare i pomoćnike u nevolji.
Zoo kutak je oplemenjen prostor za edukaciju i druženje sa životinjama i trajan dom za spašene životinje, ali i mesto za privremeni smeštaj povređenih divljih životinja i mladunaca koji su ostali bez roditelja. Tu se životinje neguju, ili se, ukoliko su divlje vraćaju u prirodno stanište u dogovoru sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i republičkom inspekcijom za zaštitu životne sredine, kako nam je naveo Dušan.
Napuštene kućne ljubimce izuzev pasa i mačaka i druge egzotične kućne ljubimce ili domaće životinje uglavnom zadržavaju u ovom “rezervatu humanosti”, kako slobodno može da se nazove dok im se ne nađe adekvatan prostor za dalje udomljavanje. Do sada su spasili i zbrinuli preko 6800 životinja. Još jednom – šest hiljada osam stotina. Jedno je sigurno ovim ljudima san nikada nije nemiran, a ukoliko jeste koliko bi to bila kardinalna nepravda.
Trenutno se u prihvatilištu nalazi oko 220 životinja, “od hrčka do konja” kako nam kaže Dušan.
Finansiraju se kroz razne fundraising aktivnosti, a otvoreni su za posete subotom i nedeljom kada građani mogu da dođu i obiđu životinje, i to samo one koje smeju u kontakt sa čovekom. Deca mogu da doniraju obrok putem korpica za hranjenje životinja, rekreativno jašu konje, a njihovi roditelji mogu da pomognu kroz finansijske priloge u obližnjem kafeu. Cilj je da se deci i posetiocima pruži mogućnost da u bliskom kontaktu sa životinjama stvore bolji odnos sa njima i steknu odgovornost o pravilnom ponašanju, pa je tako puno srednjiškolaca i studenata počelo intenzivnije i kroz praksu da uči o životinjama i načinima pomoći.
Na naše pitanje koje su to životinje za koje je rizik da ljudi budu u kontaktu sa njima i kakve sve rizike preuzimaju da bi im pomogli Dušan je naveo da su “to uglavnom divlje životinje, mladunci kojima je potrebna dohrana, nega za oporavak i da se sa takvim životinjama ne spajaju posetioci, već sa njima rade stručno osposobljeni ljudi”. Zoo planet ima odličnu saradnju sa raznim veterinarskim stanicama i ambulantama u zavisnosti od slučaja do slučaja. Veterinari leče te životinje i one dobijaju terapiju do momenta osposobljavanja, odnosno povratka u prirodu. Prisustvo drugih ljudi kod ovakvih životinja izaziva nepotreban stres, zato je jako važno da postoji određena procedura i red.
Nemoć
Kako pomoći, i ko može da pomogne? Šta može više da se uradi, i kako to funkcioniše u razvijenijim zemljama?
Pomak bi bio da postoji veća i organizovanija podrška, ljudi nam već poznaju u jugoistočnoj Srbiji kao instituciju, a i smo u stvari samo udruženje građana. Stalna finansijska pomoć bila bi neophodna kako bi zaposleni u tri smene mogli životinjama da pomažu 24 časa, uz veći broj volontera. Mi tu radimo trijažu volontera, morate da budete spremni i sposobni i da iznad svega volite životinje. Volonteri moraju da budu stručno osposobljeni što podrazumeva završenu veterinarsku školu ili da se radi o studentu veterine, biologije, kako bi mogli da rade konkretne aktivnosti kroz prihvat ili zbrinjavanje životinja navodi Dušan.
Pitali smo i da li ima utisak da tek kada se dogodi neka nesreća i tek kada ode u javnost se probudi empatija, priča sa magaretom je pretpostavljamo nešto sa čime se suočavate na dnevnom nivou?
“U pravu ste, empatija tek tada dolazi uglavnom. Tada se ljudi zainteresuju, kao što je bilo i sa kobilom Aurelijom koja je bila pretučena prošle godine. U Leskovcu je čovek maltretirao svinje, a kada smo došli zatekli smo opšti horor. Neko ko je trebao da brine o životinjama 25 godina nije čistio objekte. Konj je živeo u svinjcu na balegi, u sopstvenom izmetu od jednog metra. Svinje su izvlačile ovce i davile jaganjce, nalazili smo leševe, nemar, zanemarivanje, komšije su to prijavljivale 20 godino i nikom ništa. Tek kada je poslat snimak kolegama iz udruženja “Pit”, koji se bave zaštitom pasa javnost se sa time upoznala i zgrozila”.
Kroz izvrsnu saradnju sa institucijama u Leskovcu uspeli su da se organizuju i da oni nisu preuzeli odgovornost i brigu za te životinje, uključujući plaćanje troškova i smeštaj, te životinje bi uginule.
Država nema rešenje, inspektor dođe i pita “šta ću ja sa životinjama?”, on ne može da pomogne. U ovom slučaju u karantin Zoo kutka otišlo je 15 ovaca, pet koza i jedan konj koji je privremeno oduzet.
Citat: “Pored svakodnevne brige i pružanja medicinske nege životinjama, naše aktivnosti obuhvataju edukaciju mladih o prirodi koja je okružuje, ali radimo i na unapređenju kvaliteta prirodnih staništa kako u lokalnoj zajednici, tako i u regionu. Pored toga, veliku pažnju posvećujemo očuvanju autohtonih domaćih vrsta životinja kao i razvoju seoskog i eko turizma.”
Dušan je takođe naveo da se vrlo retko udome životinje, i da ljudi češće dolaze da ostave životinju. U Zoo planetu pridržavaju se i određene procedure za zbrinjavanje koja se u većini evropskih država primenjuje kako bi zaštitili životinje, što podrazumeva potpisivanje ugovora o vlasništvu u kojoj se osoba obavezuje na brigu. Zoo planet to sprovodi samoinicijativno, jer ne postoje nikakvi zakoni. Njihovi advokati pišu ugovore i onda se oni overavaju kod notara i za sada su imali samo dva takva slučaja udomljavanja do sada.
Bilo nam je zadovljstvo da se makar na trenutak osetimo kao deo njihove humane poriče, i da makar malo utičemo da se ovako lep glas čuje još dalje, širom cele Srbije, kako bi i drugi dobri ljudi pomogli i njima, ali i svim ovim bespomoćnim životinjama. U današnje vreme kada empatija i solidarnost svakim danom sve više iščezavaju, priča Dušana Stojanovića i Zoo planeta vraća nadu da sve ima više smisla.
Uplate donacija mogu da se izvrše na račun Udruženja Zoo Planet Niš 105-22423-78, uz napomenu za svrha uplate “pomoć životinjama”.
Vitraž
Zoo Planet: Instagram
Pratite Vitraž:
