Jedan lepši svet 🌍
Vučić je naložio da se iz unutrašnjosti na miting u Beogradu dovede minimum 150.000 ljudi. Ti autobusi su simbol čemera i jada društva u kojem živimo, u kojem ljudi postaju pre džakovi krompira nego misleća bića. Sav njihov rad i trud se briše, svi ti radni sati, zarađene plate, nisu dovoljne, mora još nešto da […]
Kako je masakr u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar zatvorio ciklični krug žmurenja na mržnju, lopovluk, nevaspitanje, bahatost, nasilje. Na posečena drva, na srušene zgrade. Došla su na red deca.
Kako i zašto se džin vratio u Srbiju? Da nema jednog magičnog sastojka, džin bi bio votka. Baš on najbolje uspeva u našoj zemlji.
U drugom delu feljtona selimo se u njegove beogradske dane, lične, srdačne i neizmerno zanimljive.
Srpska opozicija ostaje najimanentniji faktor na političkoj sceni, trajnija i od samog Vučića. Jedino ona nema opoziciju ni nakon 11 neuspešnih godina u kojoj pokušava da makar okruni vlast.
Mi i društvene mreže. Da li digitalno doba ugrožava međuljudske odnose, i da li se ljubav digitalizovala?
Podaci do kojih je došao BIRN potvrđuju najcrnje slutnje.
Da li je COVID-19 način za resetovanje čovečanstva na bazične parametre humanosti ili je samo pokazatelj najmračnijeg u nama?
Jula 2019, svet je obeležavao pedeset godina otkako je ljudska noga prvi put kročila na Mesec, a Srbija se sećala dva dana tokom kojih je ugostila američke astronaute. Priču o našem najmlađem novinaru koji je tada bio sa njima, pročitajte na Vitražu.
Dana 12. 12. 2019. godine Narodno pozorište u Beogradu, odnosno njena Velika sala postala je poligon za rasute gambore po podu, skupe štikle, prosuti sampanjac, i po koji otrgnuti cirkon.
O zloupotrebi kulturne baštine i njenom značaju pročitajte u tekstu Vladimira Pajića, koji nam daje odgovor na čuveno pitanje “Kada će nam biti bolje?”
Priča o uspehu, buđenju, strasti, državi, prkosu, porodici.
Mi smo kao narod godinama naviknuti da se nama vlada kao da smo marva. Nažalost, istorijski naš duh je najčešće bio podanički, ne slobodarski.